Тунис, политика, корона вирус и протести: Четири узрока немира у афричкој земљи

Десет година пошто је постала једина демократија проистекла из Арапског пролећа, ову афричку земљу захватила је велика криза изазвана политичком нестабилношћу, друштвеним немирима и незадовољством дела становништва, док у позадини све време скаче број случајева заражених корона вирусом.

Тунис је 2011. постао место рођења револуције познате као Арапско пролеће.

То је низ продемократских протеста и побуна који су се раширили као пожар већим делом арапског света и срушили режиме у региону за само неколико месеци.

Али, десет година касније, земља која се сматра јединим успешним примером покрета налази се у превирању.

Напетости су поново порасле 25. јула после контроверзног потеза председника Каиса Саида да смени премијера Хишема Мешишија и распусти парламент.

То су Саидови политички противници, нарочито локални исламисти, прогласили „опасним пучем".

Позивајући се на уставна овлашћења, Саид је рекао да је овај потез био део пакета мера за успостављање контроле над земљом после таласа масовних протеста.

„Ова дела изазвала су најгору политичку кризу у Тунису још од револуције из 2011", написао је у процени ситуације Рикардо Фабијани, стручњак за Северну Африку при истраживачком центру Међународне кризне групе.

„Правац догађаја је неизвестан, а председникови потези делују као корак у непознато."

То је једно од многих кризних жаришта у Тунису, земљи коју је захватила до сада невиђена криза изазвана политичком нестабилношћу, друштвеним немирима и незадовољством јавности - а ми се овде бавимо разлозима превирања.

Неиспуњена обећања

Новинар и писац Акрам Белкаид, стручњак за питања Блиског истока и Африке, објашњава да иако Тунис није велики регионални играч, земља се доживљава као светионик наде за демократију у арапском свету.

„Тунис је једина арапска земља са извесним степеном демократије. Постоје слободни избори, а људи протестују без страха од одласка у затвор", каже за ББЦ Белкаид.

„Само га упоредите са другим земљама у региону у којима бесни грађански рат или су диктатуре."

Неки од проблема, каже он, могли би да буду резултат онога што се доживљава као низ неиспуњених обећања у периоду после Арапског пролећа.

„Тунис се доживљава као једини успех Арапског пролећа, али још има много тога да се уради", додаје он.

Белкаид сматра да би одлука председника Саида да смени премијера Хишема Мешишија и распусти парламент могла да уназади досадашња достигнућа Туниса.

„Никад није добро завртати руку демократије. Једном кад то урадите, доћи ћете у искушење да идете још даље."

Погледајте видео: Да ли је Арапско пролеће заиста донело промене?

Политичка нестабилност

Смењивање Мешишија уследило је после масовних демонстрација у неколико туниских градова после скока броја случајева Ковида-19 у земљи.

Да све буде чудније, демонстранти су заправо захтевали распуштање парламента и затражили да премијер напусти функцију.

„Једни то сматрају новом надом после годину дана хаотичне власти, а други потезом који је уставно проблематичан, са могућим дестабилизујућим исходима и далекосежним последицама", објашњава за ББЦ Северна Африка дописница Рана Џавад.

А политичка криза у Тунису има још дубље корене: од протеста током Арапског пролећа у јануару 2011, који су се завршили свргавањем дугогодишњег председника Зина Ел Абидина Бен Алија, земља је имала девет влада, од којих су неке потрајале свега неколико месеци.

Саид, професор уставног права без претходног политичког искуства, наступио је као независни кандидат и добио председничке изборе 2019. убедљивом већином.

Стручњаци ББЦ мониторинга за Блиски исток и Северну Африку Самиа Хосни и Амира Фаталија истичу да председник још има значајну подршку у народу.

„Саид је дошао на власт на таласу подршке из народа, освојивши 72 одсто гласова, што је одражавало незадовољство људи политичким естаблишментом у земљи", кажу оне.

„Он има велику базу подршке међу младим Тунижанима који су разочарани партијском политиком."

Председник Каис Саид поставио је премијера Мешишија у јулу 2020. године, после оставке његовог претходника Елијаса Факфака - који је био на власти само пет месеци.

Нови премијер и председник често су се сукобљавали.

Још један проблем на политичкој сцени Туниса јесте тај што се и председник и парламент бирају гласовима народа.

На последњим парламентарним изборима, такође одржаним 2019, није изаберана ниједна странка апсолутном већином, што је довело до оснивања коалиционе владе састављене од странака из читавог политичког спектра.

У протеклих неколико дана, Саид је донео и председнички указ за формално отпуштање кључних министара.

Међу њима су они одговорни за унутрашње послове, одбрану и правду, а хитним поступком поставио је шефа председничког обезбеђења на чело министарства унутрашњих послова, које је претходно водио Мешиши.

Он је и упозорио свакога ко „плаћа" људе да се буне против његових одлука и оне који размишљају о прибегавању насиљу да ће оружане снаге „одговорити мецима".

„Иако су сукоби међу присталицама до сада били сведени, ризик од ескалације насиља у наредним данима не може да се искључи", напоменуо је истраживач Кризне групе Рикардо Фабијани.

Привреда у расулу

Туниска привреда већ је била у великим проблемима још пре него што је стигао Ковид-19, али утицај пандемије на националну привреду и на мала и локална предузећа није нимало помогао.

Незапосленост је скочила на скоро 18 одсто, према званичној статистици, а незапосленост младих је до краја 2020. премашила 36 одсто.

Један од највећих проблема је да је туризам, кључни сектор за туниску привреду, био посебно погођен Ковидом-19.

Производња је такође била тешко оштећена.

Као последица тога, туниска привреда је 2020. године доживела пад од скоро 9 одсто.

„Тунис је сиромашна земља и потребна су јој улагања", објашњава Акрам Белкаид.

„Привредна ситуација је веома тешка и последњих месеци се само погоршала."

Али, још једном, проблеми нарушене економије могли би у стварности да буду још озбиљнији.

„Људи чекају на послове још од револуције, а привредни проблеми још нису ни почели да се решавају", додаје аналитичар.

Пандемијске невоље

Тунижани су такође све незадовољнији реакцијом њихове владе на пандемију Ковида-19.

Земља има највишу стопу смртности од корона вируса по глави становника у Африци и на Блиском истоку, према Светској здравственој организацији (СЗО).

Научна онлајн публикација Our World in Data која прати програме вакцинације широм света, процењује да је закључно са 25. јулом сa обе дозе вакцинисано мање од осам одсто популације од 11,9 милиона становника.

Недељу дана раније, Тунис је регистровао највећи број дневних случајева од почетка пандемије.

„У катастрофалној смо ситуацији… Здравствени систем је у колапсу, можемо да нађемо слободан кревет у болници само са великим потешкоћама", изјавила је недавно Нисаф Бен Алава, портпаролка министарства здравља.

„Имамо проблема да нађемо кисеоник, лекари пате од до сада невиђеног замора", додала је она.

Погледајте видео о 10. годишњици Арапског пролећа и смрти Гадафија

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]