„Све је почело у Београду". Шта је данас са Покретом несврстаних

Разговор индијског премијера Џавархарлала Нехруа и египатског председника Гамала Абдела Насера будно прати председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосип Броз Тито на Брионима 1956. године.

Можда делује као пријатељски разговор после важних састанака, али је ова фотографија сведочанство увода у стварање Покрета несврстаних, чији је први самит почео у Београду 1. септембра 1961. године.

На самиту су се окупили лидери држава око заједничке идеје - да направе противтежу у тада блоковски подељеном свету, супротставе се колонијализму и трци у наоружавању.

„Сматрам да ћемо ми учинити велику услугу свијету, ако јасно и одлучно укажемо на пут који води ка смиривању, ка слободи, равноправности и мирољубивој сарадњи свих народа", рекао је у уводном обраћању Јосип Броз Тито, председник Југославије - једне од држава стубова Покрета.

За разлику од Југославије, која је била један од оснивача, а потом и утицала да опстане, Покрет несврстаних и даље постоји, али без значајнијег утицаја на геополитичка и економска дешавања у свету.

Како је настао Покрет несврстаних?

„Југославија је била то везивно ткиво, које је омогућавало да се несугласице међу разним државама изгладе, јер је добро сарађивала са многима", каже историчар Драган Богетић за ББЦ на српском.

Покрет је имао одређену улогу у ослобађању појединих земаља од колонијалних сила, али је од оснивања показивао слабости.

Несврстани су решили да се, у блоковски подељеном свету где су, према Богетићевим речима, „тензије између САД и СССР расле" наметну као „мирнодопска струја, која позива све земље да на миран начин решавају своје спорове".

Прича је заправо почела пет година пре прве конференције, када су се у Титовој вили на Брионима срели премијер Индије Џавахарлах Нехру, председник Египта Гамал Абдел Насер и Тито.

Тог јула, они су договорили оснивање Покрета несврстаних и договор запечатили Брионском декларацијом, у којој се, између осталог, наводило да се „мир не може постићи поделом, већ тежњом ка колективној сигурности у светским размерима и проширивањем области слободе, као и окончањем доминације једне земље над другом".

Богетић истиче да су се земље тада окупиле као група која није желела да приђе ниједном блоку, али додаје да је било потребно готово 10 година да се Несврстани формирају као „прави политички покрет".

„Иако постоји уврежено мишљење да су Несврстани основани у тог септембра у Београду, то није тачно јер све то самита 1970. у Замбији, он није имао институционалну структуру, то јест, ништа што би га чинило покретом", каже Богетић.

Покрет се показао као важан фактор у Уједињеним Нацијама, који је „итекако могао да утиче на ток светске политике", сматра Богетић.

„Није случајно да су се самити Покрета одржавали у септембру, уочи Генералне скупштине УН, која се традиционално одржава у октобру".

Зашто је Југославија била важна за Несврстане и каква је Титова улога?

Иако у Покрету није било формалног вођства, на неформалном челу су се, као иницијатори оснивања, нашли званичници три државе - Југославија, Индија и Египат.

„Југославија је преузела водеђу улогу у Покрету, јер без једног таквог покрета тешко да би могла да опстане", објашњава Богетић.

Тито је убрзо избио на прво место као неформални вођа, додаје Богетић.

„Разлог је што је Југославија претходно дошла у незгодну позицију да се отргла од Совјетског Савеза, док је везивање за Запад водило ка демонтирању комунистичког система, чега се Тито плашио", каже историчар.

„Једини начин да сачува независност био је да пронађе моћног савезника који не представља ни Исток ни Запад, а то су могле бити само земље Трећег света".

Београдски самит и празнична атмосфера

У лето 1961, време Хладног рата између Вашингтона и Москве, Београд се спремао да угости велики и важан међународни догађај.

По центру града и на аеродрому вијориле су се заставе 25 земаља са четири континента које нису припадале ни источном, ни западном блоку.

Стотине људи су изашле 1. септембра на Теразије и трг испред тадашње Савезне скупштине (данас Народна скупштина Србије) да поздрави званичнике, махом из афричких и азијских земаља попут Индије, Индонезије и Египта, које су се полако ослобађале колонијалне власти.

Основни циљеви Покрета несврстаних, 1961:

1. Јачање демократије и јачање утицаја најширих друштвених слојева на решавање друштвених и економских проблема;

2. Борба против колонијализма, неоколонизализма и империјализма;

3. Постепено разоружавање и укидање страних војних база, проглашавање Африке безатомском зоном.

*Из говора председника Гане Кваме Некрумаха на отварању самита у Београду

Иницијаторској врхушки касније су се прикључиле још две велике земље, које су се међу првима ослободиле колонијалне власти - Гана и Индонезија, на челу са председником Кваме Нкрумахом, односно Сукарном, председником Индонезије.

Богетић објашњава да се Сукарно, као председник велике азијске државе слободне од колонијализма, залагао за оснивање регионалних покрета, као и Нкрумах у Африци.

„Тито се томе успротивио, сматрајући да ће то само довести до даљих подела", каже историчар, додајући да се „Тито и кроз друге кризе унутар покрета, успео да се наметне као ауторитет и помогне да их превазиђу".

Међутим, каже Богетић, то није решило проблем подела и сукоба унутар самог Покрета, који их је током година потресао".

Пет основних принципа Покрета несврстаности

1. Узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета;

2. Узајамно ненападање;

3. Узајамно немешање у унутрашње послове;

4. Једнакост и узајамна корист;

5. Мирољубива коегзистенција.

Како су Несврстани опстали?

Богетић за ББЦ да су се Несврстани окупили пре свега политички, али на окупу су их одржали привредни интереси, иако економска сарадња током првих деценија није била у првом плану.

Богетић подсећа да је „Југославија јачањем независности бивших колонија јачала и своју, пре свега кроз економску сарадњу".

„Она је невероватном брзином ширила тржиште, погледајте само шта је све радио [грађевинска фирма] Енергопројект", каже Богетић.

Међутим, како објашњава, када су унутрашње несугласице почеле да надвладавају блоковску поделу, док се блокови полако распадају, долази до кризе и оштре поларизације међу државама.

„Испоставило се да су економске везе, настале током бољих година, оно што је успело да их одржи на окупу".

Шта је са Несврстанима данас и шта тај покрет представља?

Од првобитне идеје да ће се борити против колонијализма и блоковских подела прошло је 59 година.

Историчари се слажу да Покрет, упркос ширењу на 120 држава, које представљају већину потребну за донешење одлука у Уједињеним нацијама, и у којима живи 55 одсто светског становништва, данас више нема утицај по којем је био препознатљив у другој половини 20. века.

Прве пукотине у покрету настале су још у време Хладног рата, када су поједине земље чланице почеле да се приклањају Совјетском Савезу, односно САД.

То се поготово односи на Кубу и њеног вођу Фидела Кастра, који је потом критикован да је приклањањем Совјетима компромитовао цео Покрет несврстаних.

А додатно је хармонија нарушена када је Совјетски Савез напао Авганистан, пошто су поједине државе подржавале СССР, а неке друге Авганистан.

Богетић наводи да, док су Покрет раније потресале унутрашње несугласице око питања као што је независност Западне Сахаре, данас „све више забрињава чињеница"; што се последњи самити одржавају у „репресивним државама" попут Ирана (2012), Венецуеле (2016) и Азербејџана (2019).

Унутрашња трвења Несврстаних: Западна Сахара

Један од потеза који су Несврстани повукли, а који је изазвао трвења унутар покрета, фактичку границу између Марока и Западне Сахаре до данас оставља тешко минираном.

Уједињене нације су седамдесетих ставиле Западну Сахару на Листу територија које немају самоуправу и за које се сматра да нису до краја деколонизоване.

Погледајте видео: Четири деценије од Титове смрти

На самиту на Куби 1979. године, последњем на којем је учествовао Тито, Несврстани, као покрет против колонијализма, подржали су „право народа Западне Сахаре на самоопредељење".

Богетић оцењује да, са гомилањем унутрашњих трвења где је Западна Сахара само један од и даље актуелних примера, Несврстани долазе у позицију да заузимају ставове по горућим питањима.

„То доводи до парализе Покрета несврстаних, чланице су се поларизовале и то је озбиљно отежавало рад", закључује.

Шта је Западна Сахара?

Западна Сахара је оскудно насељени појас на северозападу Африке.

Мароко је ову бившу шпанску колонију анектирао 1975, а она је од тада до дана данашњег поприште територијалних размирица између Марока и пустињских староседелаца, народа Сахарави, окупљених око Фронта Полисарио, који желе независност.

Сахарска арапска демократска република, коју је Фронт Полисарио прогласио 1976. године, данас признају владе многих држава и пуноправна је чланица Афричке уније.

Референдум о независности још увек није одржан.

*ББЦ Мониторинг

Богетић истиче да, док се Покрет за време Југославије активно залагао за решавање политичких питања, након самита у Београду 1989. претвара у „пре свега економску скупину".

Он оцењује да је „парадоксално и донекле апсурдно"; што је Југославија 1989. још једном - и уједно последњи пут - одиграла кључну улогу на београдском самиту тиме што је „убризгала последњу животну трансфузију кроз економски заокрет".

„Тако је Југославија, која се и сама већ распадала, успела да сачува Несврстане на неки начин";, истиче историчар и оцењује да „под том трансфузијом, Покрет и данас животари".

Он оцењује да од краја осамдесетих Покрет више нема политичку тежину по којој је био препознатљив у другој половини XX века, али и даље има „велики значај" у међународним односима.

„Иако то више није моћна асоцијација држава каква је била, Покрет несврстаних и данас представља моћну гласачку машинерију у УН", закључује Богетић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]