Мобилни телефони и животна средина: „То је ваш уређај, требало би да можете сами да га поправите“

Шта бисте радили кад бисте оштетили паметни телефон или би он престао да ради? Да ли бисте га однели на поправку или бисте можда прешли на савременији модел?

Не и Сухаиб. Пошто није могао да приушти поправку, он је наручио резервни екран, погледао онлајн упутство и поправио га сам.

„Требало ми је око два сата. Био сам страшно нервозан", каже Сухаиб (волео би да презиме задржи за себе).

Недуго затим, обратили би му се у његовој канадској школи кад год је неко имао покварен телефон.

„Ја сам био лик из одељења који поправља телефоне", каже он.

Сухаиб и други сродни мајстори покушавају да помогну да се смањи огромна количина електронске робе која се баца сваке године.

Широм света 2019. године направљено је рекордних 53,6 милиона тона електронског отпада, од чега је рециклирано мање од петине, према УН-овом Прегледу глобалног е-отпада 2020. године.

До 2030. године, извештај предвиђа да ће глобални електронски отпад достићи 74 милиона тона.

„Електронски отпад је прилив отпада са највећим растом на свету", каже Ролф Скар, менаџер специјалних пројеката при Гринпису Америке.

„Не рециклирајући драгоцене метале које смо већ ископали, компаније сада морају да се ослоне на деструктивну рударску праксу која трајно оштећује Земљу."

Европски биро за животну средину (ЕЕБ) каже да би продужетак живота паметних телефона и друге електронике за само једну годину био еквивалент уклањања два милиона аутомобила са друмова, кад је у питању емисија угљен-диоксида.

Сухаиб је један од све већег броја људи који поправљају властите уређаје и уче друге да раде исто.

Он води Јутјуб канал по имену Phone Repair Guru (Гуру за поправку телефона) на ком поставља детаљна упутства својих поправки.

Он покушава да се избори са разумљивом неспремношћу многих од нас кад је у питању отварање наших покварених телефона.

„Мислим да је то што радим људима омогућило да се мање плаше кад отварају уређај", објашњава он.

„То је ваш уређај, требало би да умете сами да га поправите, ништа не би смело да вас заустави."

Фрижидери, веш машине и телевизори требало би да трају дуже и буду јефтинији према новим прописима ЕУ који ће ступити на снагу на лето.

„Циљ је осигурати да одрживи производи постану норма", рекао је за ББЦ Њуз комесар за животну средину ЕУ Виргинијус Синкевичиус.

„Могућност да буде поправљен кључни је елеменат производа којем треба да се тежи приликом прављена квалитетних производа који трају."

Иако се промене дефинишу као закон о „праву на поправку", активисти кажу да мора више тога да се уради.

„Сада можемо да кажемо да у Европи имамо захтев за могућност поправке, али не можемо да кажемо да имамо право на поправку", каже Клои Миколајчак из Права на поправку Европе.

Закон још не обухвата паметне телефоне и таблете за које она каже да су све тежи за поправку. Један проблем је ажурирати старије уређаје новим софтвером.

Али, она се нада да ће неки захтеви за поправку таквих уређаја бити уведени до 2023. године.

У своју одбрану, електронска индустрија има да каже да прави своје производе тако да могу да се поправе - до одређене мере.

„Ми сматрамо да европски потрошачи треба да имају приступ квалитетној, безбедној и сигурној опцији поправке у свим случајевима", каже Сесилија Боунфелд-Дал, генерална директорка тела европске електронске индустрије ДиџиталЈуроп.

„Међутим, имајући у виду комплексност производа ИЦТ-а (информационо-комуникационе технологије), неће увек бити могуће да потрошачи врше поправке безбедно и успешно."

„Кад се осмишљава 'право на поправку', биће важно узети у обзир како обезбедити квалитет и потрошачку безбедност, сигурност и приватност, као и признати важност мрежа за поправку коју воде произвођачи", каже она.

У међувремену, кафићи за поправке дају све од себе да помогну.

Након што их је осмислила новинарка Мартина Постма у Амстердаму 2009. године, сада постоје стотине сличних кафића широм планете.

Један од њих је у Великој Британији отворио Френк Скуфс, који води кафић за поправке Марлоу.

„Настао је из незадовољства што имате нешто што се стално квари и откривања да немате праве алатке, резервне делове или упутства."

Френк каже да је спојио добровољце „који још увек знају како да поправе ствари са људима који имају покварене ствари а не знају како да их поправе".

Кафић сада организује догађаје у предворјима цркава и библиотекама, а поправке су бесплатне.

Производи који се обично појављују су тостери, радио апарати, сатови, чајници, паметни телефони, играчке, сатови и чак, у једном тренутку, огромни фрижидер.

„Кафићи за поправке поседују друштвени и аспект изградње заједнице", каже он.

Овај аспект заједнице навео је Пурну Саркару да отвори кафић за поправке Бенгалуру, иако су разлози за културу поправки у Индији веома другачији.

„У Индији, поправка није скупа", објашњава она.

„Важније је говорити о заради механичара да могу да преживе."

Она каже да је „штедљивост" дубоко укорењена у индијској култури.

Генерацијама су механичари пружали вредну услугу помажући да се продужи живот кућанским апаратима.

Али тржиште је сада постало преплављено производима које је теже оправити.

Кафић за поправке Бенгалуру организовао је више од 45 радионица широм града уз помоћ петнаестак добровољаца.

Он организује и догађаје у школама, болницама, колеџима и клубовима.

У Аргентини, Мелина Шиоли, Марина Пла, Хулиета Моросоли и Камила Навеира, воде Клуб де Репарадорес у Буенос Аиресу.

„Умеће хаковања, импровизације и креативности које решава проблеме - што је кључно за поправке - саставни је део наше локалне идиосинкразије", каже Мелина.

Дуготрајна криза у Аргентини такође је често значила да је увоз одређене робе и резервних делова обустављен.

„То је вероватно допринело да локални таленти почну поново да искоришћавају, преобликују, поправљају предмете и налазе нове начине за њихову поправку", каже Мелина.

Клуб де Репарадорес води непрофитни пројекат који промовише организацију независно вођених догађаја за поправку широм земље и Латинске Америке.

„Људи свих годишта и занимања долазе да поделе вештине, знање и алате како би продужили животни век предмета… промовишући сарадњу међу себи равнима, већи осећај власништва и оснаживања и критичнију потрошачку културу", каже Мелина.

Упркос овим успесима, активисти кажу да ће само строжа регулатива стварно омогућити да више наших кућних уређаја буде поправљено.

Уго Валури из друштвеног предузећа Рестарт Проџект каже да је потребна системска промена.

„То тражи увођење закона који спречавају произвођаче да прерано прекидају подршку производу или да практично онемогуће његову планску поправку."

Погледајте видео о новој Гугловој алатки за борбу против климатских промена

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]