Животиње и технологија: Кад се пчеле и дронови удруже у тражењу мина у Босни и Хрватској

Међу врлине пчела за које можда нисте знали спада и њихова способност откривања бомби.

Захваљујући чињеници да антенама могу да осете мирис експлозива, истраживачи у земљама као што је Хрватска уложили су године и године у усавршавање употребе пчела за лоцирање мина.

Али ту постоји један проблем.

Док инсекти весело зује по областима контаминираним минама, људима је изузетно тешко да прате куда оне иду, између осталог и зато што јурњава за пчелама преко минског поља није баш најбоља идеја.

Ту на сцену ступају дронови.

Тим из Босне и Херцеговине и Хрватске смислио је како да искористи дронове за надзирање пчела док оне вредно раде.

Беспилотне ваздушне летилице снимају инсекте, а снимци се касније компјутерски анализирају како би се утврдило где су мине скривене у земљи.

Нагазне мине закопане током ратова који су се водили пре више деценија и даље представљају смртоносну опасност у многим крајевима света.

Више хиљада мина постављено је током рата на Балкану 1990-их и многе су остале тамо све до данашњег дана.

Процењује се да у Босни и Херцеговини има 80.000 мина и још око 30.000 у Хрватској.

Чишћење мина је дугорочни, мукотрпан пројекат који не нуди лака решења. Али технолошке иновације и даље могу много да помогну.

„Желели смо да покушамо да заштитимо људе од потенцијалне опасности… и да пробамо да искористимо дронове", каже Владимир Рисојевић са Универзитета у Бањалуци.

Пре тога, један други тим колега истраживача усавршио је метод за обучавање пчела за откривање мина.

Они су то постигли научивши пчеле да повезују мирис ТНТ-а са храном - шећерним раствором.

На терену, обучене пчеле имају обичај да се окупе на гомили близу места на којима су закопане мине у нади да ће ту пронаћи храну.

Овакве акције се спроводе већ много година, али професор Рисојевић каже да су он и његов тим схватили да би компјутери могли да помогну - аутоматском анализом снимака пчела које су у потрази за минама, да би онда могли да исцртају мапу њихових активности и лакше лоцирају мине.

Чак се и то показало као незгодно.

„Чак је и људима веома тешко да пронађу ове пчеле у лету на видео снимку, а камоли компјутерским визуелним системима", каже он.

„Било је момената кад смо мислили да смо потпуно луди што уопште покушавамо, али био сам пријатно изненађен резултатима које смо постигли."

Тим је почео да снима области под ведрим небом на које су залепили „синтетичке пчеле" - мутне сиве флеке које зује по сцени.

Кад су успели да постигну то да синтетичке пчеле не могу да се разликују од снимака правих пчела, тим се послужио алгоритмом за машинско учење и обучио компјутер да прецизно открива и прати мрље на екрану.

У тесту описаном у недавно објављеној студији, алгоритам се показао више од 80 одсто прецизним у проналажењу ових дигиталних пчела.

Истраживачи су потом изашли на минско поље које је безбедно, јер садржи праве али деактивиране мине закопане на анонимним локацијама у Хрватском минском акционом центру - како би се уверили како систем функционише у аутентичним условима.

Детаљи резултата теста тек треба да буду објављени у академској студији, али професор Рисојевић каже да је постојала снажна корелација између места на којима су се пчеле окупљале и познатих места са минама на локацији за тестирање.

У овом тренутку, систем функционише уз коришћење дронова програмираних да лете унапред одређеном путањом, надлећући минско поље док снимају пчеле које зује наоколо.

Накнадна анализа снимака показује где су се пчеле тачно окупљале.

Можда ће проћи неколико година пре него што овај приступ буде коришћен на местима претрпаним опасним, активним минама, каже професор Рисојевић.

Међутим, он мисли да приступ може да послужи као допуна другим деминерским техникама.

Међу технолошким алатима који се већ користе за деминирање су ручни метални детектори с уграђеним радаром за претраживање земље.

Чак и уз помоћ једне такве технологије, деминерским тимовима је тешко да знају засигурно да ли су уклонили баш сваку мину из миниране области.

Пчеле и дронови могли би, на пример, да после свега изврше провере, и потврде да ниједна није пропуштена.

„Добре технолошке иновације које могу да помогну да се разграниче и потврде опасне области заиста су од велике користи", каже Метју Бреј Болтон са Универзитета Пејс из Њујорка, аутор књиге Политичка минска поља: Борба против аутоматизованог убијања.

Међутим, он додаје да за проблем минских поља не постоје брза решења.

Политичке заврзламе и недостатак ресурса често значе да пројекти рашчишћавања могу да се одуже, без обзира на технологије које су доступне као помоћ.

Плус, у земљама као што је Јемен, мине настављају да постављају све до данашњег дана.

Професор Рисојевић се нада да ће, упркос препрекама, систем његовог тима једног дана помоћи да се деминирају минска поља у земљама као што су Хрватска или Босна и Херцеговина.

А могло би да дође и до друге врсте примене.

Последњих година истраживање компјутерског вида развило је експерименталне системе који могу да пронађу и прате инсекте у дивљини.

Професор Рисојевић и његов тим сугеришу да би такви алати једног дана могли да надзиру опрашиваче.

Ови инсекти, укључујући пчеле, кључни су за здравље усева и екосистема, али њихови бројеви су у опадању последњих година, углавном због загађења изазваног људским активностима.

Инсекти и машине који сарађују - забавна идеја и потенцијално добра по планету.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]