Државни удар у Мјанмару: „Наређено нам је да пуцамо у људе", тврде полицајци који су пребегли у Индију

Полицајци из Мјанмара рекли су за ББЦ да су пребегли у Индију пошто што су одбили да изврше наређења војске која је преотела власт државним ударом прошлог месеца.

У неким од првих таквих интервјуа, више од десетак пребеглих полицајаца рекло нам је да су побегли, бојећи се да ће бити присиљени да убију или повреде цивиле.

„Добио сам наређење да пуцам на демонстранте. Рекао сам им да не могу."

Девет година је Наинг - чије смо име променили због његове безбедности - служио као полицајац у Мјанмару, познатом и као Бурма.

Сада се овај 27-годишњак скрива у североисточној индијској држави Мизорам.

Упознао сам га и групу полицајаца и жена у двадесетим годинама, који су рекли да су напустили посао пошто су одбили да изврше наређења.

„Плашио сам се да ћу бити присиљен да убијем или повредим невине људе који демонстрирају против војске", рекао је један официр.

„Сматрамо да је било погрешно што је војска свргла изабрану владу.

Откако је мјанмарска војска, позната као Татмадав, преузела власт 1. фебруара, хиљаде људи изашло је на улице, а протести се настављају, упркос томе што безбедносне снаге пуцају на људе бојевом муницијом и прете да ће употребити сва средства против њих.

Снаге безбедности оптужене су за убиство више од 50 људи.

Наинг, нискорангирани полицијски службеник из града на западу земље, каже да су протести у његовом подручју почели да ескалирају крајем фебруара.

Каже да је одлучио да пребегне, будући да је два пута одбио да пуца на демонстранте.

„Рекао сам шефу да то не могу да урадим и да ћу стати на страну људи.

„Војска је нервозна. Они постају све бруталнији."

Док разговарамо, Наинг вади телефон да би ми показао фотографије породице коју је оставио - супруге и две ћерке старе само пет и шест месеци.

„Забринут сам да их можда више никада нећу видети", рекао ми је.

Упознао сам га и остатак групе на неоткривеној локацији, с погледом на брда и долине планинске државе Мизорам, њихове матичне државе Мјанмара удаљене мање од 16 километара од места где смо разговарали.

Полицајци с којима смо разговарали међу првима су пребегли и пренели су оно за шта тврде да се догађа у Мјанмару.

Кажу да су део све већег броја званичника који се придружују Демократском покрету за грађанску непослушност (ЦДМ) у земљи.

ББЦ није успео да верификује ниједну тврдњу полицијаца са којима је разговарао.

Према локалним званичницима, више од 100 људи побегло је из Мјанмара у Мизорам од војног пуча.

Шта се десило у Мјанмару?

Откако је војска преузела власт 1. фебруара, на улице многих градова изашло је хиљаде људи, тражећи окончање војне владавине и ослобађање својих демократски изабраних лидера, межу којима Аунг Сан Су Ћи.

Демократски изабрана лидерка Мјанмара виђена је само једном у јавности откако је приведена у главном граду Нај Пју Тав.

Током онлајна суђења њу су видели њени адвокати.

Њене присталице, као и бројни борци за људска права у међународној заједници захтевају да буде ослобођена и поштовање резултата избора одржаних у новембру прошле године.

Тада је Нациолна лига за демократију, на чијем је она челу, убедљиво победила.

Војни лидери тврде да су пуч извели због наводних бројних изборних неправилности, што је надлежна државна комисија демантовала.

Уједињене нације, САД и мноштво других земаља осудиле су убиства људи током демонстрација против пуча у Мјанмару и позвале власти на уздржаност.

Војска је одбацила критике на то како поступа и саопштила да је спремна да издржи санкције и међународну изолацију.

Амерички председник Џозеф Бајден је раније одлучио да САД уведу санкције војном врху Мјанмара.

Хтут - није његово право име - сећа се ноћи када је војна хунта збацила владу, а потом и да је интернет искључен и постављена војна стража у близини његове станице.

„Неколико сати касније сазнали смо да је војска извела пуч."

Хтут, који има 22 године, каже да су он и друга полиција били упарени са припадницима војске док су патролирали улицама.

Демонстрантима који су мирно лупали посуђем, подржавајући продемократски покрет, претили су хапшењем.

Хтут, који је из великог града у Мјанмару, каже да је и од њега затражено да пуца на демонстранте, али је то одбио.

„Одговорни војни старешина наредио нам је да пуцамо на људе који су излазили у групама већим од пет.

„Знам да су људи претучени. Имао сам непроспаване ноћи.

„Кад сам видео невине људе како крваре, савест ми није дозвољавала да учествујем у таквим злим делима."

Хтут каже да је једини који је одлучио да побегне из полицијске станице.

Путовао је мотором.

Каже да је био престрављен док је пролазио од села до села да би стигао до границе са Индијом.

Они са којима смо разговарали прешли су у Индију преко реке Тиау, коју смо посетили.

Речни појас дужине 250 километара чини део границе између Индије и Мјанмара.

Полицајци с којима смо разговарали кажу да очекују да ће наредних дана још њихових колега кренути на ово путовање у Индију.

Грејс, чије смо име променили, једна је од две полицајке које су пребегле.

Рекла је да је видела како је војска користила палице и гумене метке у обрачуну са демонстрантима, а једном приликом сузавац је испаљен у групу у којој су била и деца.

„Желели су да растерамо масу и ухапсимо наше пријатеље, али то нисмо могли да учинимо", рекла је.

„Волимо полицију, али сада се систем променио и не можемо да наставимо да радимо."

Двадесетчетворогодишњакиња каже да се такође борила са чињеницом да мора да напусти породицу, поготово мајку која је тежак срчани болесник.

„Моји родитељи су стари и плаше се. Али ми млади немамо другог избора него да побегнемо и оставимо их за собом."

Власти у Мјанмару затражиле су од Индије да врати пребегле како би „одржали пријатељске односе".

Зорамтанга, главни министар Мизорама, рекао је да онима који су стигли треба дати привремено склониште, док ће влада на националном нивоу одлучити шта же дање предузети.

Локалне групе су нам рекле да очекују да ће још много пребега стићи до Индије наредних дана.

Само што полицајци нису побегли.

Упознали смо продавца који је побегао у Мизорам, пошто су му власти у Мјанмару запретиле привођењем због подршке продемократском покрету ма друштвеним мрежама.

„Не бежим из себичних разлога", рекао је, објашњавајући зашто је ризиковао да све оде.

„Сви у земљи су забринути.

„Овде сам због безбедности и наставићу да чиним све што могу да подржавам покрет са ове стране."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]