Државни удар у Мјанмару: „Доле војска - ослободите наше лидере!“

Десетине хиљада људи свакодневно излази на уличне протесте у Мјанмару док је бес против државног удара све већи.

Војска је 1. фебруара са власти свргла демократски изабрану владу Аунг Сан Су Ћи, тврдећи без доказа да су избори које је њена странка добила огромном већином покрадени.

Протесте је обележила карневалска атмосфера, упркос забрани окупљања и страхова да ће војска на крају бити изведена на улице.

Новинари ББЦ-ја Бурма покушали су да дочарају расположење у три града у различитим деловима земље.

„Они пуцају!"

Аунг Тура, Нај Пји То, 10. фебруар

Водоинсталатер који је јуче требало да ми дође у кућу и поправи неисправну пумпу звао је да ми каже да неће стићи - јер су он и све његове колеге изашли на улице да се придруже протестима.

То је био знак да би демонстрације које се воде против војног државног удара већ неколико дана могле да буду огромне.

И зато сам пошао до кружног тока Тапјајгон у центру града.

Нисам узео кола већ сам одлучио да пођем бициклом, да би ми било лакше да збришем уколико загусти.

Као што се и очекивало, више људи се окупило у уторак - много младих којима су се придружили државни службеници, од којих су многи носили своје униформе.

У близини је било појачано присуство полиције.

Полицијски командант, под пуном ратном опремом, наредио је својим трупама да буду у приправности.

Изрази лица полицајаца у првим редовима били су груби и агресивни, за разлику од оних које смо виђали по другим крајевима земље.

А онда су стигли водени топови.

Три возила која су испаљивала снажне млазеве воде на демонстранте.

Маса није узмакла, већ је остала да стоји.

Полицијски водени топови смењивали су се прскајући гомилу.

Око подне, још неколико стотина људи придружило се демонстрантима - адвокати, просветни радници, али и фармери из оближњих општина.

Отишао сам у бочни уличицу да купим воду кад сам чуо пуцње.

Људи на улици су викали: „Они пуцају, они пуцају!" и јурили су до места на ком су се окупљали демонстранти.

Онда сам чуо још пуцњева и људе како трче улицом.

Чуо сам више од 20 хитаца, али нисам знао да ли су испаљени у масу или не.

Људи су трчали у различитим правцима, вичући и псујући полицију.

Брзо сам отишао на бициклу и упутио се до оближње болнице, помисливши да ако су повређени, биће одведени тамо.

Ускоро су стигла двоја амбулантних кола.

Друга су отворила задња врата и младић је на носилима пренет у болницу. Он није отварао очи.

Возач ми је рекао да је повреда коју је претрпела девојка у првим амбулантним колима веома озбиљна.

Она је одвезена право у главну болницу.

После неког времена, видео сам снимак постављен на друштвене мреже на ком је девојка пала на земљу одмах након што се зачуо пуцањ.

Она се налазила у групи људи који су се скривали иза аутобуске станице док су редови полицајаца били постројени стотинак метара од њих.

Видевши девојку на још једном снимку у крупнијем кадру, сетио сам се да сам је видео ујутро како маше демонстрантима.

Препознао сам њену црвену блузу.

Метак је прошао кроз мотоциклистичку кацигу коју је носила и остао јој у глави.

Слика те рупе у кациги служила је као језиви подсетник на смртоносно оружје које поседују безбедносне снаге.

Данас ми је лекар из главне болнице рекао да је девојка на апаратима и да има само 5 одсто шанси да преживи.

Молимо се за њу и надамо се да неће постати прва жртва у овом покрету отпора војном пучу.

Након што је она погођена, још је више демонстраната изашло на улице Нај Пји Тоа, седишта нове војне власти.

Један младић ми је рекао да је оно чему су присуствовали била чиста бруталност - а решеност да се свргне војна диктатура само се појачала међу такозваном Генерацијом З у Мјанмару.

„Напустите посао и изађите на улице"

Нјеин Чан Аје, Јангон, 10. фебруар

Масовне демонстрације против војног режима овде трају већ пет дана заредом.

Данас сам видео још више радника из приватног сектора на улици у подршци све већој кампањи грађанске непослушности.

Скандирали су слогане усмерене против војске, али и позивали „све државне службенике да напусте посао и изађу на улице".

Неколико хиљада државних службеника - стручна лица као што су лекари, инжењери и просветни радници - такође су пошли у шетњу испред зграде регионалне владе у Јангону.

Они су ми рекли да је њихов главни циљ да одрже покрет грађанске непослушности у животу како би успели да сруше пучисте, јер ће улични протести највероватније да наиђу на још полицијског насиља.

Демонстранти исто тако размишљају о начинима како да избегну сукобе са снагама безбедности, након што је полиција у уторак употребила силу против демонстраната у Нај Пји Тоу и Мандалеју.

Демонстрације су одржаване испред страних амбасада, јер је безбеднији бити наочиглед дипломата, укључујући Уједињене нације, рекли су демонстранти.

Они захтевају да међународна заједница подржи демократију у Мјанмару и помогну ослобађање затворених лидера.

Демонстранти су такође позвали снаге безбедности да подрже народ - а не нови војни режим.

И за разлику од претходних опозиционих покрета против војске, млади демонстранти су креативни на друштвеним мрежама и са модом - чак носећи балску одећу - да би се исткали у маси и јасно пренели поруку.

Наредних дана, на улице ће највероватније изаћи хиљаде њих - али можда у некаквом другачијем облику протеста, укључујући ослањање на „герилске" тактике или игру „мачке и миша" слично ономе што је већ виђено у Хонг Конгу.

Снаге безбедности већ су почеле да користе силу против демонстраната, као што је виђено у Нај Пји Тоу у уторак.

„Јесте ли ви заиста народна полиција?"

Тарјар, Мандалеј, 9. фебруар

У Мандалеју су страсти биле узавреле, упркос прохладном зимском јутру.

Неколико хиљада људи прошетало се у уторак главном улицом у градском центру коју мештани зову Пут До Аунг Сан Су Кји.

Улица је била блокирана полицијским комбијима.

Човек четрдесетих година пришао је комбијима и почео да виче: „Не можете да угризете руку која вас храни. Ви живите од хране коју вам даје народ. Не вређајте их."

Група полицајаца пришла је маси и замолила људе да се разиђу, подсетивши их на забрану окупљања више од пет људи које је ступила на снагу у понедељак.

Из масе их је опсовао неки човек, а полиција је пошла у јуриш, покушавши да дохвате кога год могу.

Али демонстранти су били бржи и побегли су.

Једна старија жена је пала и видео сам како јој крвари нос.

Једна друга жена је јецала и викала: „Зашто нападате народ? Сада ми крваримо. Јесте ли ви заиста народна полиција?".

Маса је почела да скандира: „Доле војна диктатура. Ослободите наше лидере. Нису вас учили да окрећете пушке на народ."

Маса се повећала, након што су јој се придружили наставници и други просветни радници.

Чуло се гласно клицање и аплауз кад су се маси придружили државни службеници из шумарске службе.

А онда је почела примена силе.

Полиција је довезла два возила са воденим топовима и почела да прска демонстранте који су се заштитили кишобранима.

Бесни људи су из масе бацали флаше са водом на полицију.

Онда је одједном полиција прешла у јуриш на масу и почела да туче људе пендрецима.

Демонстранти су испочетка бодрили једни друге да не беже, али како се полиција спојила са масом и почела да је туче насумице, демонстранти су се дали у бег.

И ја сам био оборен у стампеду, а девојка до мене ме је подигла на ноге.

Кад сам се окренуо, видео сам да је полиција почела да испаљује сузавац.

Како се дим ширио и замаглио ми вид, склонио сам се у бочну улицу и отрчао.

Мештани су износили кофе са водом да помогну људима које је пекао сузавац.

Мандалеј има репутацију града културе у Мјанмару.

Млади људи су посебно били згрожени овом бруталношћу.

Неки су узимали цигле и камење како би гађали полицију, али их је један монах замолио да не одговарају на насиље истом мером.

Кад су се полицијски комбији одвезли, остали су срча, одбачене флаше воде, кишобрани и папуче које су за собом оставили њихови власници, на улици названој по До Аунг Сан Су Ћи, демократски изабраној лидерки земље који се налази у притвору вођа пуча.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]