Сукоби у Етиопији: Шта је позадина грађанског рата у региону Тиграј - у 100, 300 и 500 речи

Сукоб који је избио између етиопске владе и војних снага у њеном северном региону Тиграј довео је до хаоса у земљи.

Борбе трају већ скоро две недеље, дестабилизујући ову многољудну источноафричку земљу, док новински извештаји говоре о стотинама мртвих.

Борба за превласт, избори и иницијатива за политичку реформу само су неколико фактора који су довели до кризе.

Овде смо их разложили да бисмо објаснили како и зашто је дошло до сукоба.

У простим сегментима од по 100, 300 и 500 речи, ово је прича о досадашњој кризи.

Прича у 100 речи

Сукоб је избио 4. новембра, кад је етиопски премијер Абиј Ахмед наредио војну офанзиву против регионалних снага у Тиграју.

Он каже да је то био одговор на напад на војну базу у којој су смештене владине трупе у Тиграју.

До ескалације је дошло после вишемесечних размирица између Абијеве владе и лидера доминантне политичке партије у Тиграју.

Ова партија провела је скоро три деценије у самом врху власти, да би је скрајнуо Абиј, који је на чело државе дошао 2018. године, после анти-владиних протеста.

Абиј је захтевао реформе, али се Тиграј томе успротивио и уследила је политичка криза.

Погледајте видео: Школа мира у Африци

Прича у 300 речи

Корени кризе могу да се нађу у етиопском систему власти.

Од 1994. године, Етиопија има федерални систем у ком различите етничке групе држе контролу у 10 региона.

Сећате ли се оне странке из Тиграја? Е, па та странка је Тиграјски народно ослободилачки фронт (ТПЛФ) - утицајна у успостављању овог система.

Она је била на челу коалиције састављене од четири партије која је владала Етиопијом од 1991. године, кад је са власти свргнут војни режим.

Под том коалицијом, Етиопија је постала напреднија и стабилнија, али се непрестано изражавала забринутост због кршења људских права и ниског степена демократије.

На крају се незадовољство прелило у протесте, што је довело до реконструкције владе, након чега је Абиј постављен за премијера.

Абиј је либерализовао политику, основао нову странку (Партија просперитета) и сменио кључне лидере владе из Тиграја оптужене за корупцију и репресију.

У међувремену, Абиј је окончао дугогодишњи територијални спор са суседном Еритрејом, за шта је награђен Нобеловом наградом за мир 2019. године.

Ове промене Абију су донеле популарност, али су изазвале немир међу његовим критичарима у Тиграју.

Лидери Тиграја доживљавају Абијеве реформе као покушај централизације и уништавања етиопског федералног система.

Размирице су доживеле врхунац у септембру, кад Тиграј није послушао централну власт и одржао је властите регионалне изборе.

Централна влада, која је одложила националне изборе због корона вируса, саопштила је да су ти избори илегални.

Јаз се продубио у октобру, кад је централна влада укинула редовно издвајање средстава за Тиграј и прекинула све везе с њим. Администрација Тиграја саопштила је да се то своди на „објаву рата".

Тензије су се додатно појачале.

Погледајте видео: Из Бујановца за Того - селу поклонили два бунара за воду

Потом, у ономе што је Међународна кризна група назвала „изненадним и предвидивим" преласком у отворени сукоб, Абиј је саопштио да је Тиграј „прекорачио све границе".

Оптужио је тиграјске снаге да су напале војну базу како би украле оружје.

„Федерална влада је стога присиљена на војно сучељавање", рекао је Абиј.

Прича у 500 речи

Етиопија, најстарија независна земља у Африци, прошла је кроз свеобухватне промене откако је Абиј преузео власт.

Припадник народа Оромо, највеће етничке групе у Етиопији, Абиј је у првом говору као премијер позвао на политичку реформу, јединство и помирење.

Његове циљеве подстакли су захтеви демонстраната, који сматрају да етиопска политичка елита омета њену транзицију у демократску земљу.

Тиграјски политичари, који су предводили владајућу коалицију 27 година, проглашени су делом проблема.

Седамдесетих и осамдесетих, њихова странка, ТПЛФ, водила је рат за преузимање контроле над владом од војне хунте познате као Дерг. Странка је у томе успела, поставши водећа чланица коалиционе владе која је на чело државе дошла 1991. године.

Коалиција је доделила аутономију етиопским регионима, али је задржала чврсту контролу над централном влашћу, а критичари су је оптуживали за репресију над политичком опозицијом.

Сад је та странка прешла у опозицију.

Она је 2019. године одбила да учествује у Абијевој новој влади и да се припоји његовој Партији просперитета.

После тог одбијања уследиле су нове ескалације.

Одлука Тиграја да одржи властите изборе у септембру, на пример, био је неприкосновени чин пркоса против централне власти.

Од тада, обе владе су прогласиле једна другу „нелегитимном".

Тиграј тврди да централна влада није потврђена на националним изборима откако је Абиј постављен за премијера.

Такође, Тиграј замера премијеру његово „непринципијелно" пријатељство са председником Еритреје Исајасом Афеверкијем.

Већ дуго влада нетрпељивост између Тиграја и еритрејске владе, која дели границу с регионом.

Територијални спор дуж те границе био је повод за рат вођен између Етиопије и Еритреје од 1998. до 2000. године.

Можда се сећате да се сукоб нашао у вестима 2018. године.

Наиме, те године је Абиј потписао мировни споразум са еритрејском владом, окончавши дугогодишњи територијални спор.

Годину дана касније, Абиј је добио Нобелову награду за мир.

Сада Етиопија привлачи светску пажњу не због мира, већ рата.

Хиљаде цивила расељено је од 4. новембра, кад је Абиј наредио војсци да нападне тиграјске снаге.

Тврди се да је погинуло стотине војника, уз извештаје о масакру над цивилима.

Са везама које су у Тиграју углавном у прекиду, не може да се потврди тачан број жртава.

Етиопска влада прогласила је шестомесечно ванредно стање у Тиграју.

Прави грађански рат могао би да потраје много дуже.

„Имајући у виду силу тиграјских безбедносних снага, овај сукоб би могао да се одужи", навела је Међународна кризна група, непрофитна организација.

„Тиграј има велике паравојне снаге и добро обучену локалну војску, за коју се сматра да укупно броји вероватно 250.000 војника."

Као друга најнасељенија земља у Африци, Етиопија је кључна за стабилност на Рогу Африке.

Уколико се сукоб заоштри, страхује се да би могао да се прелије и у суседне земље.

Већ постоје извештаји да су ракете испаљене на Еритреју и да је 27.000 избеглица побегло у Судан.

Влада забринутост и да би сукоб могао да појача етничке тензије у другим деловима Етиопије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]