Од трговине дрогом до награде: Школа у Бразилу савладала све изазове

Реџис Маркес, професор историје, први пут је чуо за државну школу Парqуе дос Сонхос кад га је локални просветни одбор позвао да преузме посао њеног директора 2016.

Многи други су, међутим, већ чули за школу раније.

О овој установи, смештеној у Кубатаоу на обали државе Сао Пауло, у Бразилу, било је много наслова у новинама.

„Истражио сам школу на интернету и у првом чланку на који сам наишао писало је да заједница у којој је школа пати од несигурности и насиља, у другом је описана провала и пљачка у школи.

„А у трећем чланку је писало да су током фестивала трговци дрогом упали у школу и изазвали хаос", присећа се он.

Био је шокиран.

„Помислио сам, 'Мој Боже, да ли заиста идем у ту школу?'“

Репутација Парqуе дос Сонхос је била толико лоша да је стекла надимак Парqуе дос Песаделос односно Парк ноћних мора.

Упркос томе, Маркес је прихватио изазов.

Скоро деценију касније, позитивна промена школе је била драстична.

Награда за Најбољу школу у категорији Превазилажења недаћа уручена јој је 2025. године коју додељује британски Т4 Едуцатион.

Школа је у Жардим Реалу, насељу основаном 2013. да би се у њега преселиле породице из области склоних клизиштима у планинама Сера до Мар, обалској области у југоисточном Бразилу.

Кад је Парqуе дос Сонхос отворена 2014. да би служила деци у заједници, оближње области садржале су врло мало инфраструктуре: шуму, реку и мали број кућа.

Људи изван школске заједнице су све више почели да залазе у школско двориште.

„Било је уобичајено да налазимо бочице са кокаином, употребљене кондоме, бачену одећу, постељину, флаше алкохола, такве ствари“, каже Маркес.

„Мог другог дана на послу директора, моја канцеларија ја била бомбардована камењем.“

Почетком 2016. било је пријављено свега 116 ученика, много испод капацитета школе.

„Половина ђака тражила је да буде пребачена у неку другу школу зато што нису желели овде да уче због насиља, напада, последица провала“, каже Маркес.

Он је зацртао себи амбициозан циљ: да трансформише једну од најугроженијих школа у региону у најбољу просветну установу у држави у року од пет година.

Моћ трансформације

Марија де Лурдес Аморим, португалска учитељица, која је предавала ђацима 32 године, испрва није имала вере у тај план.

„Замислите само, млад човек из Сао Паула разговара са групом учитеља старијим од њега, са много више искуства у просвети

„Погледали смо га и рекли: 'Јеси ли ти луд?'", каже она.

Први корак је био да се реконструишу основе: зидови, подови, намештај.

Имајући на располагању ограничена средства, школа је затражила помоћ од приватних компанија, пославши 135 писама и сакупивши око 18.800 долара.

Да би појачало везе са локалном заједницом, особље је основало припремне курсеве за упис на факултете и радна места у државном сектору.

Почели су да отварају школу за комшилук и викендима.

Ана Габриела Лима, мештанка, пратила је како се школа мучи у почецима.

Њен најстарији син је био у првој групи ђака, а она се придружила почетној групи волонтера.

„Школи је била потребна подршка, тако да сам замолила и друге мајке да помогну“, каже она.

„Чистиле смо школу, радиле у кухињи и помагале са свим што је било потребно наставницима", додаје.

Лима сада ради у школи како би помагала ђацима са специјалним потребама.

Школа је проширила и наставни план и програм много изван традиционалних предмета.

Сада нуди 23 различита предмета, од кувања до спортова, у шта спадају и активности које се ретко могу наћи у државним школама, као што су бадминтон и уметничко клизање.

„Истовремено, почели смо да слушамо наше ђаке и примењујемо хуманији приступ који их истински уважава“, објашњава Маркес.

За ђаке, ова измена је променила како се они односе према школском окружењу и захтевима са данима са пуним часова.

„Испрва сам мислила да је то само учионица, па ми се није превише допала“, каже 12-годишња Естер, која похађа Парqуе дос Сонхос седам година.

„Али је онда школа почела да нуди нове предмете и сада је стварно сјајна, зато што нисмо само у учионици све време", прича она.

Естер је открила страст према часовима глуме, који се одржавају на крају школског дана.

Инспирисани кубанским моделом

Једна од највећих промена била је инспирисана кубанским просветним моделом: посећивање породица ђака у њиховим домовима, указује Маркес.

Програм, назван Школа долази у ваш дом, препознаје ђаке са проблемима са пажњом или понашањем и заказује састанка за викенд са њиховим старатељима.

То је начин да се разумеју потребе ђака изван школских зидова, јер се многи од њих суочавају са тешким условима чак и пре него што стигну у учионицу.

„То је начин да се ставите у кожу ђака, да се сретнете са изазовима са којима се они суочавају и да видите какав је њихов кућни живот.

„Има много проблема које наставници често не виде", објашњава Маркес.

И школски ходници причају сопствену причу.

Сва врата учионица у Парqуе дос Сонхос украшена су муралима историјских личности повезаних за светском борбом за људска права.

Погледајте како учитељи из Авганистана ризикују животе на путу до школе

Међу њима су Махатма Ганди, Нелсон Мандела, Малала Јусафзаи, Пепе Мухика и слављени Бразилци Мариеле Франко и Пауло Фреире.

Ове илустрације изазвале су одређене контроверзе код неких попут покрета Есцола Сем партидо (Школа без партија ).

Тврде да се на тај начин ствара политичка поларизација.

Покрет се залаже за, како сам каже, окончање „идеолошке индоктринације“ у школама.

Маркес се не плаши критика и истиче нагласак школе на јединству и ненасиљу.

„Суштина ненасиља није у окретању другог образа.

„Ненасиље је довођење у питање система који вас тлачи“, каже Маркес.

'Најбоља на свету'

Кад је стигла вест у септембру да је Парqуе дос Сонхос финалиста, а касније и добитник награде Најбоље светске школе 2025. године, реакција међу окупљеним ђацима у школској фискултурној сали била је еуфорична.

„Било је врло емотивно. Људи су плакали.

„И мене су облиле емоције кад сам сазнала да смо заузели прво место. Плакало ми се“, каже Естер.

Трансформација која је довела до међународног признања за школу очитава се и у њеним академским достигнућима.

Током протекле деценије, оцена школе на индексу образовања који мери квалитет школе скоро се удвостручила, што је побољшање од скоро 100 одсто у просветним учинцима.

За многе тамошње наставнике, успех се мери и у броју промењених живота и преусмерених будућности.

„Наша школа је напредовала. Држава тражи бројке, зато што је то оно са чим ми радимо.

„Али за нас, оно што је битно је како нашим ђацима иде данас, и како ће им ићи сутра“, каже просветна радница Мариа де Лурдес.

Школа није савршена и још има области у којима може да се поправи, признаје директор школе.

Али кад погледате колико је далеко догурала, будућност делује блиставо, са плановима који су већ у току да се споји са оближњом другом школом, додаје.

„Замислите да школа која је била на ивици затварања 2016. јер није имала ђака десет година касније започиње са 1.200 ђака. Е, то је узбудљиво.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk