Дизни и расизам: Компанија упозорава на стереотипе у чувеним цртаним филмовима

Аутор фотографије, Getty Images
Упозорење да Дизинијеви цртани филмове садрже расистичке поруке сада је допуњено.
На почетку Дизнијевих цртаних филмова „Дамбо", „Петар Пан" и „Књига о џунгли", приказује се упозорење о стереотипима који ови филмови приказују:
„Ова програм садржи негативне описе и људи и култура",
„Ови стереотипи су били погрешни тада, а и сада су", пише у упозорењу.
У саопштењу компаније се наводи да уместо да уклоне садржај, они желе да сви препознају негативне утицаје из којих треба „учити и који треба да подстакну на разговор".
Цртани филм „Мачке из високог друштва", приказује мачку као азијата који свира клавир штапићима, док у „Петру Пану" Индијанце називају „црвенокошцима".
У „Мази и Луњи", цртаћу у коме такође има неколико случајева расизма, стоји исто упозорење.
Компанија је упозорење о расизму објавила прошлог новембра, али је било много краће.
Тада је упозорење гласило: „Овај програм је представљен онако како је првобитно направљен. Може да садржи застареле културолошке приказе."
Неки цртани филмови, попут „Песме о југу", уопште нису доступни за емитовање на каналу Дизни Плус због расизма.

Расизам и стереотипи у цртаним филмовима компаније Дизни
- Маза и Луња (1955)- Две сијамске мачке, Си и Ем представљене су са анти-азијским стереотипима. Постоји и сцена у кафилерији где живе пси који стереотипно портретишу ликове из различитих земаља- попут чиваве Педра из Мексика и руског хрта Бориса.
- Мачке из високог друштва (1970)- Сијамска мачка која се зове Шан Гон, којој глас даје белац, нацртана је као карикатура азијата и свира клавир са дрвеним штапићима за јело.
- Дамбо (1941)- група врана која помаже Дамбу да научи да лети стереотип су гласова црнаца. Главној врани која се зове Џим Кроу глас даје бели глумац Клиф Едвардс.
- Књига о џунгли (1968)- лик краља Луија, мајмуна који није вешт на језику, пева џез и лењ је. Приказ овог лика је критикован, јер је приказан као расистичка карикатура Афроамериканаца.
- Петар Пан (1953)- у филму се о староседелачком становништву гобори као о „црвенокошцима". Песма која се првобитно звала „Шта чини црвеног човека црвеним" такође је проглашена расистичком, па је касније преименована у „Шта храброг човека чини храбрим".
- Песма са југа (1946)- један од Дизнијевих најконтроверзнијих цртаних фимова, никада није објављен на ДВД-у у Америци. Приказује раднике на плантажама ујака Ремуса, односно осликава расистички мит да су сви робови били срећни на пољима памука.

Слично се догодило и студију Ворнер Брос, који је још раније добио упозорење због „етничких и расистичких предрасуда" у неким цртаним филмовима
„Ови цртаћи не приказују данашњу ситуацију у друштву, већ се емитују онако како су првобитно направљени, јер у супротном било би исто као када би се тврдило да ове предрасуде никада нису постојале", пише у саопштењу студија Ворнер Брос.

Можда ће вас занимати зашто је Вини Пу забрањен у Кини













