Сингапур: Собарица против милионера - може ли да победи

Она је била индонежанска кућна помоћница која је зарађивала 435 америчких долара месечно радећи за једну изузетно богату сингапурску породицу.

Он је био њен послодавац, титан сингапурског пословног естаблишмента и председавајући неких од највећих компанија у земљи.

Једног дана, његова породица ју је оптужила да их она поткрада. Пријавили су је полицији - покренувши тако судски поступак високог профила који ће опчинити земљу оптужбама о препродаји луксузних ташни, ДВД плејера, па чак и тврдњама о трансвестизму.

Почетком овог месеца, Парти Лијани коначно је ослобођена свих оптужби.

„Страшно ми је драго што сам коначно слободна", рекла је она новинарима уз помоћ преводиоца. „Борим се ево већ четири године."

Али њен случај потегао је многа питања о неједнакости и приступу правди у Сингапуру, а многи су се запитали како је она уопште могла да буде проглашена кривом.

Парти је први пут почела да ради у дому Лиев Мун Леонга 2007. године, где је живело неколико чланова породице, укључујући његовог сина Карла.

У марту 2016. године, Карл Лиев и његова породица иселили су се из куће и почели да живе негде другде.

Судски списи који детаљно наводе след догађаја кажу да је Парти у „више наврата" замољена да чисти његову нову кућу и канцеларију - што представља кршење локалних прописа о раду, на шта се она претходно већ жалила.

Неколико месеци касније, породица Лиев је саопштила Парти да је отпуштена, због сумње да их је поткрадала.

Али кад је Карл Лиев обавестио Парти да се њен радни однос прекида, она му је наводно рекла: „Знам зашто. Љути сте јер сам одбила да вам перем тоалет", стоји у једном чланку објављеном у листу Стрејтс Тајмс.

Она је добила два сата да спакује све своје ствари у неколико кутија које ће јој породица касније послати у Индонезију. Она лично је одлетела назад кући истог дана.

Док се паковала, запретила је да ће се жалити сингапурским властима зато што је од ње тражено да чисти Карлову кућу.

Породица Лиев је одлучила да прегледа кутије пре Партиног одласка и устврдила да је у њима пронашла предмете који припадају њима. Лиев Мун Леонг и његов син Карл поднели су кривичну пријаву полицији 30. октобра.

Парти каже да није имала појма о томе - све док пет недеља касније није долетела у Сингапур да би тражила нови посао и била ухапшена одмах по доласку.

Пошто није могла да ради јер се налазила под кривичном истрагом, остала је у прихватилишту за мигрантске раднике и ослонила се на њега за финансијску помоћ док се случај развлачио.

Трансвестизам и розе нож

Парти је оптужена да је украла разне предмете од Лиевових, укључујући 115 комада одеће, луксузне женске торбе, ДВД плејер и сат марке Џералд Џента.

Речено је да су предмети укупно били вредни 34.000 сингапурских долара.

Током суђења, она је тврдила да су ти наводно украдени предмети били или њени, одбачени предмети које је проналазила или ствари које није сама спаковала у кутије.

Окружни судија ју је 2019. године прогласио кривом и осудио је на две године и два месеца затвора. Парти је одлучила да се жали на ту пресуду.

Случај се даље развлачио све док је почетком овог месеца Сингапурски виши суд коначно није ослободио свих оптужби.

Судија Чен Сенд Он закључио је да је породица имала „нечастан мотив" кад је поднела пријаву против ње, али је истакао и да има проблем у неколико инстанци са тим како су полиција, тужиоци па чак и окружни судија водили овај случај.

Он је рекао да постоји основана сумња да је породице Лиев поднела пријаву полицији како би је спречили да она поднесе жалбу о томе како је илегално слата да чисти Карлову кућу.

Судија је истакао да су многи предмети које је Парти наводно украла већ били оштећени - као што је сат ком је недостајао точкић за навијање, и два ајфона која нису радила - и рекао да је „необично" красти предмете који су углавном покварени.

У једном тачки Парти је оптужена да је украла ДВД плејер за који она каже да га је породица бацила јер није радио.

Тужиоци су касније признали да су знали да та машина не може да пушта ДВД-јеве, али то нису обелоданили током суђења кад је она изложена као доказ и показано је да ради на један други начин.

За ово их је судија Чен искритиковао јер су „користили шибицарске технике које су изградиле посебну предрасуду према оптуженој."

Уз то, судија Чен је довео у питање кредибилитет Карла Лиева као сведока.

Млађи Лиев оптужио је Парти да је украла розе нож који је он наводно купио у Великој Британији и донео назад у Сингапур 2002. године.

Али он је касније признао да је нож имао модеран дизајн који није могао да настане у Британији пре 2002. године.

Он је тврдио и да су разни делови одеће, укључујући женску, пронађени у Партиним кутијама заправо његови - мада касније није могао да се сети да ли су неки од њих стварно у његовом власништву.

Упитан током суђења зашто је у свом поседу имао женску одећу, рекао је да воли да је носи - што је била тврда коју је судија Чен сматрао „крајње невероватном".

Судија Чен је такође довео у питање поступке полиције - која није посетила лице места нити видела предмете из пријаве све до пет недеља након што је она поднета.

Полиција такође није обезбедила преводиоца који говори индонежански, уместо тога понудивши једног који говори малајски, што је потпуно други језик у односу на онај који је Парти навикла да говори.

„Веома забрињава поступање полиције током вођења ове истраге", каже за ББЦ Њуз Јуџин Тан, професор права на Сингапурском факултету за менаџмент.

„Окружни судија је унапред донео одлуку о случају и пропустио да примети омашке полиције и тужилаца."

Погледајте видео о мистериозном дијаманту

Борба Давида и Голијата

Случај је погодио у живац јавност у Сингапуру, чији се гнев окренуо против Лиева и његове породице.

Многи су случај доживели као пример како богати и елита малтретирају сиромашне и немоћне и живе према властитим правилима.

Иако је правда на крају победила, случај је међу неким Сингапурцима пољуљао дугогодишњу веру у праведност и непристрасност система.

„Није још било једног оваквог случаја у скоријој историји", каже професор Тан.

„Очигледни системски пропусти у овом случају довели су до незадовољства јавности. Питања која су прошла кроз главу многих била су: Шта би се десило да сам се ја нашао на њеном месту? Да ли би се против мене водила правична истрага… и да ли би ми се судило непристрасно?"

„Чињеница да су Лиевови успели да наведу полицију и нижи суд да поверују у лажне оптужбе поставља легитимна питања о томе да ли су контрола и сигурносни механизми адекватни."

После јавног незадовољства, Лиев Мун Леонг саопштио је да се повлачи са положаја председавајућег у неколико престижних компанија.

У саопштењу он је рекао да „поштује" одлуку Вишег суда и да има вере у сингапурски правни систем. Али је и бранио своју одлуку да поднесе пријаву полицији, рекавши:

„Искрено сам веровао да је, уколико постоје одређене сумње да су почињена кривична дела, наша грађанска дужност да пријавимо случај полицији."

Карл Лиев се није огласио и није издао никакво саопштење поводом читаве ствари.

Случај је покренуо ревизију полицијских и тужилачких поступака. Министар за послове правде и дома К, Шанмугам признао је да је „нешто пошло по злу у читавом следу догађаја".

Људи пажљиво мотре наредне потезе владе. Уколико се она не буде позабавила захтевом Сингапураца за „већом одговорношћу и системском праведношћу", то би могло да доведе до „непријатног утиска да елита ставља своје интересе изнад интереса друштва", написао је сингапурски коментатор Доналд Лоу у једном скорашњем есеју.

„У средишту ове полемике налази се питање да ли се елитизам увукао у систем и разоткрио трулеж у нашем моралном систему" написао је бивши новинар П.Н. Баљи у свом коментару.

„Уколико ово не буде решено на задовољавајући начин, онда ће рад кућне помоћнице, активиста и судије бити узалудни."

Овај случај је указао и на проблем приступа правди мигрантских радника.

Парти је могла да остане у Сингапуру и бори се за свој случај због подршке невладине организације „Хоум", а адвокат Анил Балчандани који је радио про боно, проценио је да би његова накнада иначе износила 150.000 сингапурских долара.

Сингапур пружа правне услуге мигрантским радницима, али пошто су они обично једини који прехрањују породице, многи од њих суочени са судским случајем често одлучују да се не боре даље, јер немају луксуз да изгубе читаве месеце без прихода, према тврдњама „Хоума".

„Парти је одважно заступао њен адвокат који се непоколебљиво борио против моћне државе. Правна неравнотежа била је више него очигледна", каже професор Тан.

„Била је то борба Давида против Голијата - и на крају је Давид изашао као победник."

Што се тиче Парти, она је рекла да ће се сада вратити кући.

„Сад кад су моји проблеми решени, желим да се вратим у Индонезију", рекла је она у интервјуима за медије.

„Опраштам својим послодавцима. Само желим да им поручим да не раде исте ствари другим радницима."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]