Зашто се у Кини не користи имејл као у остатку света

У мају 2008. године, предаваo сам у једној приватној енглеској школи у Јангшуу, у малом граду у јужној Кини.

Кад су завршили курс, моји одрасли ученици рекли су ми да преузмем QQ, кинеску десктоп апликацију сличну МСН Месинџеру, како бисмо остали у контакту.

Замолиo сам их да се пријаве на Фејсбук (у то време још није био блокиран у Кини), додају ме за пријатеља и оставе ми имејл адресе.

Неколицина је то и учинила, али те адресе је било тешко запамтити јер су често изгледале овако: [email protected].

Помислиo сам да су помало чудне, али у то време није било толико необично имати откачене имејл адресе, чак и у Великој Британији.

Годинама касније, затекао сам се у Пекингу радећи као слободни новинар и лектор. Скоро никад не бих водио пословну комуникацију са кинеским клијентима преко имејла.

Често бих добијао лекторске послове на паметном телефону, преко изузетно популарне кинеске апликације за поруке ВиЧет.

Кад бих завршио посао, послао бих га назад и такође био плаћен преко ВиЧета.

Читав процес деловао је чудесно, толико је све било брзо и ефикасно.

Доминација апликација

У многим западним земљама, имејл је и даље суверени владар, нарочито у пословном сектору.

И у САД и у Великој Британији, имејл је најпопуларнија онлајн активност, у којој учествује 90,9 и 86 одсто учесника.

У истим земљама, коришћење имејла надмашује све друге онлајн активности, као што је претрага информација о производима и услугама, електронско банкарство, гледање дигиталних видеа и слушање музике, као и коришћење друштвених мрежа.

Али у Кини, та слика је потпуно другачија.

Дилојтова анкета мобилних корисника у Кини из 2018. године показала је да Кинези проверавају имејл 22 одсто пута мање од глобалних корисника.

Уместо тога, доминантан је ВиЧет: неких 79,1 одсто корисника паметних телефона редовни су корисници ове апликације, док 84,5 одсто људи који користе апликације за поруке у Кини користи ВиЧет.

А та преференца важи и за посао: Извештај о понашању корисника ВиЧета из 2017. године који је саставио Пенгуин интелиџенс, истраживачки огранак Тенсента (који је направио ВиЧет), показао је да скоро 88 одсто од 20.000 анкетираних људи користи ВиЧет у свакодневној пословној комуникацији.

Телефони, СМС и факс користи 59,5 одсто људи. Имејл је на далеком трећем месту, са 22,6 одсто.

Ева Хсу, која води фирму за дигитални брендинг, потиче са Тајвана и провела је младост живећи у САД. Она сада ради у Шангају већ шест година.

Кад су у питању њени страни клијенти, Хсу каже да са њима комуницира преко имејла и Линкдина, али кад су у питању кинески клијенти, прича је потпуно другачија.

„Кинески клијенти обично користе ВиЧет и шаљу фајлове преко ВиЧета као главног средства за комуникацију", каже она.

Култура сајбер-кафића

Са више од милијарду корисника у Кини, ВиЧет је супер апликација која је свеприсутна.

Али разлози зашто Кинези више воле да комуницирају преко платформе као што је ВиЧет можда су настали годинама раније.

Тада новооснована кинеска технолошка компанија Тенсент је 1999. године објавила производ по имену QQ, заснован на популарном декстоп програму за инстант поруке ICQ, у власништву АОЛ-а.

У то време, било је свега 1,2 компјутера на сваких 100 људи у Кини, према подацима Светске банке. Поређења ради, у то време је један компјутер ишао на сваке две особе у САД.

Али како смо све више залазили у 2000-те, интернет кафићи су се раширили свуда по Кини и млади су их брзо прихватили.

QQ је постао кључни разлог за популарност тих кафића, јер је пружао забаву са функцијама као што су игрице, музика и рана кинеска друштвена мрежа на којој су људи могли да постављају микро-блогове.

У поређењу са имејлом, QQ је нудио више интеракције, уз могућност да правите аватаре, на пример, и размењујете инстант поруке.

Као возачка дозвола

У њиховој књизи из 2008. године Супертрендови Кине будућности, аутори Џејмс Јуан и Џејсон Инч истакли су да је било непрактично за Кинезе да немају налог на QQ-у или МСН-у.

„То је скоро како би Западњаци доживљавали некога без возачке дозволе", написали су они.

Виши руководиоци наводили би своје QQ бројеве на визит-картама, а фирме би имале властите налоге на QQ.

Године 2012, QQ је имао 798 милиона месечних активних корисника - више од половине кинеског становништва за ту годину.

Али ВиЧет, који је такође креирао Тенсент и објавио га 2011. године, постаће најпопуларнија комуникациона алатка у земљи, баш као што ће паметни телефони заменити десктоп компјутере као главне компјутерске уређаје у Кини.

Метју Бренан, Британац који ради у Кини од 2004. године и консултант је за кинеске дигиталне иновације, каже да је поседовање имејл адресе у многим земљама део вашег идентитета, а неопходна је и за регистровање на многе онлајн услуге.

У Кини, међутим, мобилне апликације често имају предност и можете да обавите све онлајн трансакције чим се улогујете у апликације са вишеструком функционалношћу, као што су ВиЧет или Алипеј (коју је направио онлајн малопродајни гигант Алибаба).

Можете да закажете преглед или састанак, платите све што сте купили и пошаљете поруку пријатељу, све у оквиру једне апликације.

Инстант поруке

Жонг Линг, ванредна професорка економије у Постдипломској пословној школи Ченг Конг, сматра да се ВиЧет уклапа у кинеску радну културу.

„ВиЧет, као платформа за слање порука, захтева мање формално радно време од имејла", каже она.

„Та неформалност чини да људи пре одговоре одмах… потребу за моменталним одговором мотивише културолошко и пословно окружење у Кини."

Жонг истиче да су у Кини границе између пословног и приватног живота људи слабије.

„Као последица тога, послодавци и менаџери често шаљу упите у вези с послом или задатке ван нормалног радног времена и више воле да не чекају до наредног радног дана да добију неки тривијални одговор."

Она додаје да је за конверзације које захтевају више рунди интеракције, ВиЧет много бржи од имејла.

Међутим, лоша страна овога је да су радници под притиском да одговарају у свако доба дана.

Док је ВиЧет добар за кратке, брзе одговоре, имејл има незграпнији интерфејс, каже Метју Бренан.

Тражи се инстант одговор

Начин на који је нека платформа осмишљена утиче на то како комуницирамо и постоје суптилни али приметни ефекти кад су у питању платформе као што су Фејсбук, Воцап и ВиЧет.

„Може да постоји очекивање правовременијег одговора кад су у питању инстант поруке", каже Бренан.

„Дакле, чак и ако добијете поруку током викенда, морате на њу да одговорите."

У англо-центричним земљама као што су Велика Британија, САД, Канада, Аустралија и Нови Зеланд, имејл задржава етикету аналогног доба.

Увод са „Драги тај и тај", формално одјављивање - „Срдачно" или „Поздрав" - и тако даље, показују заостале везе са писањем традиционалних писама.

Али у многим азијским земљама, чини се да се преферира моментална и неформална природа апликација за размену порука.

Алан Кејси, партнер у консултантској фирми Профет која има канцеларије широм Азије, каже да он и његов мултинационални тим верују да су чет апликације много релевантније од имејла у Азији у односу на западна тржишта.

„Многе земље као што су Кина и Југоисточна Азија прескочиле су компјутерско доба и ускочиле право у мобилну конективност", каже Кејси.

„То је довело до масовног скока у употреби друштвених платформи било да су то Фејсбук, ВиЧет, Лајн, КакаоТок, Зало, и тако даље."

Пословање

У Кини, поред ВиЧета, пословне апликације задовољавају потребе већих корпорација или оних који захтевају функције усредсређеније на рад и продуктивност.

Платформе као што су Алибабин ДингТок и БајтДенсов Ларк, као и пословна верзија ВиЧета - ВиЧет Ворк - нуде функције као што су дељење докумената и онлајн едитовање, плаћање, усаглашеност на радном месту и већи степен приватности.

ДингТок омогућава корисницима да у реалном времену виде да ли је неко прочитао поруку и, ако није, корисници могу да му пошаљу подсетник да то уради.

„Раштркане услуге" на Западу

Тридесетогодишња Хаилан Ђиа је менаџерка за односе са јавношћу у кинеској компанији за трговину криптовалутама.

Она се 2018. године преселила из родног Пекинга у Плимут на југозападу Енглеске да би била са партнером.

У Великој Британији, каже она, онлајн услуге су раштрканије.

„Одређене производе купујете на Амазону; намирнице преко апликација; прегледе и састанке заказујете на сајтовима, који сви одреда захтевају имејл или Фејсбук, за разлику од Кине, где користите налог на ВиЧету за све то", каже он.

Хаилан је морала да се навикне на стално проверавање имејла.

„У Кини никад не проверавам имејл, тако да не очекујем од људи да одговоре на њега и не задржавам се тамо ради забаве."

Али то не значи да Кинези уопште не користе имејл.

Многи од њих имају имејл адресе, али их проверавају много ређе од Американаца или Европљана.

Бренан каже да у већим градовима, као што су Пекинг и Шангај, постоје већа усаглашеност са међународним стандардима.

Једна од мојих старих ученица из Јангшуа, Лили Ванг, била је једна од неколицине која ми је оставила имејл адресу кад је завршила курс.

Реликт прошлости

Били смо неко време у контакту преко имејла, након чега смо престали да се дописујемо. Она сада има 30 година и живи у Гуангдонгу у јужној Кини, где ради за компанију за осветљење.

Пронашао сам је на ВиЧету пре неколико година, и ми од тада тако комуницирамо.

Питам је да ли још увек користи имејл адресу преко које смо се некад дописивали.

„Која је у питању?", пита она смејући се. „Имала сам их много: 163, 126 и МСН", каже, говорећи о разним провајдерима имејл адреса.

Она сада ретко проверава имејл и тешко јој је да се сети кад је последњи пут то урадила.

„Највише користим ВиЧет; не користим QQ често, али понекад и то чиним", каже она.

За Ванг, као и многе друге Кинезе, ВиЧет чини интегрални део њеног свакодневног живота, а чини се да је имејл сада само старомодни реликт прошлости.

Погледајте видео о пандама које се враћају у Кину

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]