Како је Кина постала светско економско чудо

Кини је било потребно мање од 70 година да изађе из изолације и постане једна од највећих економских сила на свету.

Док земља слави годишњицу оснивања Народне републике Кине, истражујемо како је том трансформацијом проширено до тада незабележено богатство - и продубљене неједнакости - на територији овог азијског гиганта.

„Кад је Комунистичка партија преузела контролу над Кином, земља је била веома сиромашна", каже Крис Лунг, главни економиста задужен за Кину у сингапурској банци ДБС.

„Није било трговинских партнера, дипломатских односа, ослањали су се на самодовољност."

У протеклих четрдесет година, Кина је увела низ значајних тржишних реформи како би се отворили инвестициони токови и трговинске руте, и извукле стотине милиона људи из сиромаштва.

Током 1950-тих година, одвијала се једна од највећих хуманитарних катастрофа двадесетог века. Велики скок напред представљао је покушај Мао Цедунга да убрзано индустријализује кинеску привреду засновану на пољопривреди, али је покушај омануо.

Између десет и четрдесет милиона људи умрло је од глади између 1959. и 1961. године - верује се да је ово највећа смртност од глади у људској историји.

Уследили су економски потреси које је донела Културна револуција током 1960-тих година.

У питању је била Маова кампања којом је хтео да се реши супарника из Комунистичке партије, али је овај процес у потпуности покидао друштвено ткање ове многољудне земље.

„Радионица за цео свет"

Међутим, после Маове смрти 1976. године, реформе које је предводио Денг Ксиаопинг, почеле су да мењају лице кинеске привреде. Сељаци су добили право на обрађивање пољопривредног земљишта, што је побољшало животни стандард и ублажило несташице хране.

Када су 1979. године Сједињене Америчке Државе и Кина поново успоставиле дипломатске везе, отворила су се врата за страна улагања.

Због јефтине радне снаге и малих трошкова закупа, новац се само сливао.

„Од краја 1970-тих година па надаље видели смо можда највеће економско чудо привреде у историји људског рода", каже Дејвид Ман, главни светски економиста у банци Стандард Чартерд.

Кина је током деведесетих година прошлог века почела да бележи високу стопе раста, а приступање Светској трговинској организацији 2001. године дало јој је додатан полет.

Укинуте су трговинске баријере и тарифе са другим земљама, а свет је преплавила кинеска роба.

„Кина је постала радионица целог света", каже Ман.

Према подацима Лондонске школе економије и политичких наука, кинески извоз 1978. године износио је 10 милијарди долара, што је мање од један одсто вредности укупне трговине у свету.

До 1985. године, извоз је достигао суму од 25 милијарди долара, а мање од две деценије касније, чак 4,3 билиона долара, те је Кина тако постала највећа земља на свету по трговини.

Стопа сиромаштва опада

Економске реформе побољшале су животе стотинама милиона Кинеза и Кинескиња.

По подацима Светске банке, више од 850 милиона људи живи изнад стопе сиромаштва, док је земља на добром путу да искорени апсолутно сиромаштво до 2020. године.

Истовремено је забележен нагли раст стопе образовања. У Стандард Чартерд Банци предвиђају да ће до 2030. године око 27 одсто кинеске радне снаге имати универзитетско образовање - отприлике као Немачка данас.

Неједнакости у порасту

Ипак, плодови економског успеха нису се ширили равномерно на популацију Кине која броји 1,3 милијарде људи.

Примери екстремно богатих и растуће средње класе мешају се са сиромашним руралним заједницама и ниско квалификованом, старијом радном снагом.

Неједнакости су се продубиле, нарочито у поређењу руралног и урбаног становништва.

„Привреда није у потпуности напредна, постоје огромне разлике између различитих грана привреде", каже Ман.

Из Светске банке кажу да је приход Кине по становнику и даље као у другим земљама у развоју, односно мање од једне четвртине просека напредних привреда.

Просечан годишњи приход у Кини износи близу 10,000 долара наспрам 62,000 долара у САД, показују подаци банке ДБС.

Спорији раст

Тренутно се Кина пребацује на фазу споријег раста.

Годинама се земља трудила да смањи зависност од извоза добара и преусмери се на раст вођен потрошњом.

Појавили су се нови изазови, укључујући мању глобалну потражњу за кинеском робом, и дуготрајни трговински рат са САД. Притисци у виду демографских промена и све старијег становништва замрачују економске изгледе земље.

Ипак, чак и ако стопа раста у Кини падне на пет или шест одсто, ова земља ће и тако остати најмоћнији мотор светског економског раста.

„Тим темпом раста, Кина ће и даље остваривати 35 одсто светског раста, што је највећи појединачни допринос било које земље на свету, трипут значајнији за светски раст него амерички ", каже Ман.

Економски хоризонти

Кина такође себи ствара нови фронт глобалног економског развоја. Следеће поглавље самоизградње ове нације одвија се кроз талас улагања у велики глобални инфраструктурни пројекат, Иницијативу појаса и путева.

Такозвани нови Пут свиле за циљ има да повеже готово половину светске популације и петину светског БДП-а, те да успостави трговинске и инвестиционе везе које се протежу преко целог света.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]