Породица, свађе, депресија и терапије: Ако социјални радници мајци узму деветоро деце, треба ли и десето

Кад судови и социјална служба одузму дете мајци, велики су изгледи да ће јој одузети и њену следећу бебу - и то у најбољем интересу бебе. Али социјални радници могу да пруже мајци и њеном партнеру шансу да покажу да ће ново дете бити безбедно код њих.

„Мрзела сам саму себе. Била сам у потпуном хаосу. Нисам била способна да одгајам децу. Физички и емотивно више нисам могла сама да се старам о деветоро деце."

Ово је Емилина пресуда самој себи, у тренутку кад је пала на најниже гране. После те судске одлуке, социјални радници су јој напросто одузели сво деветоро деце зарад њихове властите безбедности. Емили је остала сама.

„Нисам имала емоција, ништа нисам осећала. Ходала сам около као у сну, све време, бесловесна. Почела сам да излазим, много да пијем. Био је то начин да то блокирам."

Али 18 месеци касније, Емили је поново затруднела.

У 31. години, она управо треба да роди десету бебу.

Ово је њена прича.

Хоће ли јој бити допуштено да задржи ту бебу?

Јун 2019.

За мене је прича почела у јуну 2019. године, у конференцијској сали стаклених зидова у Градској кући округа Хертфордшир. Неки хипер-жудни, идеалистички настројени стажисти налазе се на састанку са њиховим надлежним социјалним радником из добротворне организације Фронтлајн.

Фронтлајн води програм убрзане обуке за дипломиране социјалне раднике и ти млади људи се налазе мање од годину дана на пракси, не још до краја квалификовани као социјални радници, али способни да преузму мали број правих случајева, са искусним надлежним социјалним радником који им пружа подршку и преузима правну одговорност.

Они размењују искуства, расправљају о дилемама са којима се суочавају и развијају теорије о томе шта би у ствари могло да се дешава, испод површине, у сложеним животима њихових клијената.

Они цртају дијаграме на великим листовима папира, који изгледају као породична стабла, само што имају испрекидане линије које обележавају растурене односе, и белешке о породичном насиљу и злоупотреби дрога и алкохола који нарушавају те животе.

Једна од стажисткиња, Џемајма Фергусон, помиње деветогодишњу девојчицу која је испричала учитељицама да је њена мајка злоставља. Један други, Џо Грабинер, описује рад са тинејџерком из растурене породице у којој се управо родила беба.

Али пажњу ми привлачи случај Џејмса Шаткивера - он говори о Емили, која се управо породила.

Породични суд је 2017. године наложио да јој се одузме сво деветоро деце због тешког запостављања, објашњава Џејмс. Троје најмлађе деце је усвојено, а остала деца су стављена под вишегодишњи хранитељски однос.

Шта ће се сада десити са њиховом десетом бебом, малим дечаком?

Са таквим историјатом, неки социјални радници покушали би да убеде судију да беба мора да јој буде одузета одмах по рођењу. Али Џејмс и неки старији социјални радници из Хертфордшира стоје чврсто иза уверења да би она требало да добије нову шансу.

Да бих заштитио идентитет бебе, свима у породици наденућу неко друго име. Беба ће се звати Хари, а његова мајка Емили. Бебин отац, Емилин партнер, биће Алекс.

„Која је твоја дилема?", пита Џејмса његова надлежна социјална радница Ребека Тејлор.

„Како да изградим поверење код ове породице", одговара Џејмс.

„Да ли мислиш да ти у овом тренутку верују?"

„Не", признаје он.

„Мислим да је природно за родитеље кад се социјална служба умеша у њихове животе да нас доживљавају као нешто негативно - да смо ту само да ухватимо родитеље на делу и да им одузмемо дете."

„Ја желим да променим тај наратив и да им помогнем да увиде да сам ту да им помогнем и да желим да спречим да до тога дође."

Емили је доживела тешко породично насиље од претходног партнера, оца све њене друге деце. Након што је та веза пропала, остављена је да одгаја децу сама, а како и сама признаје, није била способна да изађе на крај с тим.

Према Бренди Грејг, вишој социјалног радници из Хертфордшира познатој као надзорница службе, дечја одећа није била чиста, лоше су била храњена и њихове здравствене потребе нису биле намириване. Нису увек ишла у школу, често су остављана без надзора и редовно су виђана како се туку једна са другом.

„Разумљиво је да кад имате деветоро деце то није лак задатак и да би то био изазов за било ког родитеља", додаје она. „Али главни проблем је што Емили није прихватила понуђену помоћ. На крају је случај завршио на суду, а суд је донео одлуку да за децу није безбедно да остану под Емилиним старатељством и одузето јој је сво деветоро деце."

Јул 2019.

Џејмс и надлежна социјална радница налазе се у посети Емили и њеној беби Харију, који је сада четири недеље стар.

Шта се променило?, питам се. Зашто су сада спремни да раде са њом да би видели да ли је она способна да се стара о овом детету, након такве претходне катастрофе?

„Мислим да ја очигледна ствар велика промена у ономе што се очекује од ње", каже Џејмс.

Велика је разлика у одгајању деветоро деце и само једног детета, истиче он.

„Али мислим и да је дошло до велике промене у њеном менталном склопу, а њено ментално здравље постало је много стабилније."

„Такође, изашла је из везе у којој је била истински злостављана, што ју је само додатно онемогућавало, и ушла у нешто што доживљава као равноправнију везу, у којој је дошло до много боље расподеле моћи и контроле."

Први утисци о Емили су да је она живахна, духовита и чврста жена, посвећена новој беби.

Џејмс је пита на који начин се она променила откако су јој одузета деца 2017. године.

„Те 2017. године била сам у дубокој депресији", каже Емили. „Не бих сарађивала са вама. Не онако као данас. Ја сада учествујем у раду са овим професионалцима. Пре тога нисам. Вероватно вас не бих ни примила у кућу, а камоли нешто друго."

Депресија је била последица породичног насиља које је доживела од бившег партнера, каже она.

„Мрзела сам то. Мрзела сам свој живот - не децу, већ себе. Старање о деветоро деце кад се тако осећате… Нисам могла да се старам ни о себи, а како сам онда могла да се старам о деци?"

Њен бивши јој није помагао у одгоју деце и није јој пружао никакву финансијску подршку, каже она.

„Чак и храњење деветоро деце, купање деветоро деце и спремање њих деветоро за школу кад то ради само једна особа… Било је то страшно."

„Мрзела сам саму себе. Била сам у потпуном хаосу. У то време нисам била способна да одгајам децу. Сада видим разлику и могу то да признам, потпуно сам одбијала да прихватим стварност."

„Зато на крају више нисам могла, ни физички ни емотивно, да се старам о деветоро деце сама."

Емилина беба Хари тренутно се налази под Планом заштите деце. То је један од највиших облика подршке коју социјални радници могу да пруже а да не узму дете под своје старање. То значи да дете доживљава, или су велике шансе да доживљава, приличну штету.

Али они су за сада спремни да дозволе Емили и Алексу да одгајају дете, али под строгим надзором. Џејмс то описује као „надзирани ризик".

„Морате да узмете у обзир шта се десило у прошлости, зато што су неки људи способни за такве ствари. Али, исто тако, људи имају право да буду процењивани на основу стања у ком се налазе сада."

„Причајмо о томе шта се дешавало раније, али причајмо и о томе шта се десило од тада, и о томе какви родитељи бисте могли да будете сада. Мислим да увек постоји простор за то да се људи промене. Мислим да свако има способност да се промени."

Емили сматра да се променила.

Септембар 2019.

Током лета, социјални радници су настављали редовно да посећују Емили, Алекс, и њихову бебу Хенрија.

Већина посета била је уговорена унапред, али они стижу и у редовне ненајављене посете, понекад предвече или током викенда. То је начин да се стекне увид у то шта се стварно дешава у породици, кад они нису имали прилику да се припреме.

Једне вечери, током ненајављене посете, Алекс је затечен како пије. Социјалним радницима то представља велики проблем. Родитељи су обећали да неће бити алкохола у стану, зато што је у прошлости он био окидач за туче и свађе међу њима.

У њиховом досијеу, социјални радници имају забележених седам претходних инцидената са свађом између Емили и Алекса, а током неких од њих позивана је и полиција.

Испрва је Џејмс покушао да допре до Емили и Алекса телефоном, али кад није успео, забринуо се и предузео кораке да их лично посети са надзорницом службе Брендом Грејг.

„Потрајало је док нам Емили и Алекс нису отворили и деловали су веома изненађено што нас виде", препричава она. „Током разговора са Алексом постало је више него очигледно да је пио, иако је он то порицао."

Током кућних посета, социјални радници рутински разгледају по стану и Џејмс је у кухињи пронашао алкохол и тад је Алекс признао. Пио је.

Џејмс каже да га је инцидент забринуо: „Запитали смо се шта би још могло да се дешава у тој кући а да ми за то не знамо."

То је довело до низа расправа са Емили и Алексом о потреби за већом отвореношћу и искреношћу. Бренда мисли да је одлука да ствари не ескалирају даље, на крају, поправила однос између Џејмса и родитеља.

Након једногодишње праксе са Фронтлајном, Џејмс се сада квалификовао за социјалног радника и неколико дана касније он поново посећује Емили, сада са другим шефом, Гартом Талјардом, из тима за очување породице у Хертфордширу.

„Он је био пијан само тај један пут овде у кући", каже она. „И какви смо баксузи, ви се баш тад појавите. Али он не пије често. Мој бивши је био пијанац, мој отац је био пијанац. Ја не подносим пијанце."

Гарт је пита да ли је она сада искренија према Џејмсу.

Она каже да је научила да му верује, иако је испочетка била престрављена да ће јој дете бити одузето.

„Мислим да је наш однос напредовао. Јер нећу вас лагати, мрзела сам вас, људи. Мрзела сам вас, људи, истински. Али све се сада преокренуло."

Упркос том једном посрнућу, Гарт се слаже да треба да наставе да пружају подршку Емили и Алексу.

11. октобар 2019.

„Извини што сам изгубила контролу… Никад нисам била толико бесна у целом свом животу", каже Емили Џејмсу.

Ово се дешава дан после туче која је избила између ње и њеног партнера Алекса, којој су делимично присуствовали социјални радници.

Родитељи је требало да стигну на састанак са социјалним радницима у градској кући, кад је Емили виђена како удара Алекса. Он је виђен како се простире на земљу на паркиралишту. Свађа се наставила у згради, кад су социјални радници морали да их раздвајају.

Џејмс је дошао код Емили, да покуша да поприча с њом о ономе што се десило.

Али Емили још увек кипти од беса.

„Не може тек тако да оде а да се не врати током ноћи и да ради шта му се прохте", жали се она. „Ја нисам у тој ситуацији, у таквој врсти везе, где он мисли да то може да ради."

Џејмс лагано успева да извуче из ње шта се дешавало претходног дана. Према Емилиним речима, посвађали су се око тога што Алекс не ради и он је напрасно отишао из куће а да јој није рекао куда иде. Џејмс још није чуо Алексову страну приче, али Емили каже да се нашао са пријатељем, који га је наговорио да изађу и напију се.

„Буквално се разбио од алкохола, обезнанио се", сикће она.

„Он мора да буде свестан да мора да почне да контролише своје идеје, да стисне зубе и да буде мало одговорнији. Рекла сам му већ, ако се то понови, лети одавде. Озбиљна сам. И он то зна."

Први пут га је видела поново наредног дана, испред места састанка са социјалним радницима, када је изгледао крајње неуредно.

Емили делује као да је растрзана између жеље за изручивањем свега што мисли о Алексу и страха да открије превише о стању њихове везе јер би социјални радници могли да се предомисле о њиховој способности да заједнички одгоје Харија на безбедан начин.

„Имам толико тога да изгубим!", узвикује она у једном тренутку.

Кад јој Џејмс сугерише да је Алекс можда злоставља, она поново губи контролу.

„Не покушавај поново да закуваш ствар, Џејмсе, ово није то", виче она. „Рекла сам да не може овако да се понаша према мени мислећи да не сме да нестане са лица земље данима. Немој да ми изврћеш речи и говориш 'злостављање'. Зато што се Алекс уопште не понаша злостављачки. Не према мени."

Емили је неколико месеци похађала курс који води тим за Дечју службу Хертфордшира, за жене које су биле жртве породичног насиља. Курс је осмишљен тако да јој помогне да препозна знаке злостављања, као што је изнуђивање контроле.

Алекс је такође пошао на курс у организацији града, за починиоце породичног насиља. Али он се није појавио на прва два часа.

„Након свега кроз шта сам прошла, изгубила своју децу, и он мисли да може то да ради кад се налазимо под контролом социјалне службе", каже она.

„Како неко може да се понаша као такав кретен! Могао је све да угрози. Након свега што смо у то уложили. Зато сам толико љута и изнервирана на њега."

„Чини се да стално правимо један корак напред, а два уназад."

14. октобар 2019, преподне

Џејмс Шаткивер и његов шеф Гарт Талјард састају се са Алексом први пут од прошлонедељне свађе.

За сада, Алекс је избачен из куће и живи са родитељима. То је први пут да није са својим сином откако је овај рођен.

„Помало сам љут на себе, морам да признам", каже он.

Они седе у контакт центру градске куће који се обично користи за родитеље који добију надгледано време са децом која су под старатељством државе. Ту су удобне фотеље, софа и дечје играчке раштркане по соби.

Седећи за столом преко пута Џејмса и Гарта, Алекс не делује као да му је пријатно. Сунчеви зраци улазе кроз прозор и заслепљују га. Све помало личи на полицијско саслушање.

„Желим да будем са Емили и желим да будем са својим сином, али ја сам их изневерио."

„Забрљао сам и то је то. Ту је крај. Неће се више поновити. Дижем руке у ваздух. Поднећу то мушки."

„Била је то једна лоша одлука за другом. Нисам мислио на дечака - у томе је читава ствар. Морам сада да се искупим за то. Сада имам прилику да све то исправим."

Након викенда који је имао да размисли о свему, чини се да је Алекс спреман да преузме кривицу на себе, иако је наизглед он жртва у тучи којој су присуствовали социјални радници. Он зна да су његова дела - напуштање Емили и опијање - била та која су довела до тог сукоба.

И чини се да је, док је био раздвојен од Харија, схватио колике су последице његова дела могла да имају по однос који има са сином. Он каже да жели да му се нађе при руци сваки дан. Он не жели да буде викенд-тата, као што је са ћерком коју има из друге везе.

Гарт и Џејмс испитују Алекса за његово конзумирање алкохола. То је чест разлог за бригу међу социјалним радницима, који морају стално да процењују ризик по Харијеву безбедност. Али Алекс се томе опире.

„Не кажем да си алкохоличар", каже Гарт. „Кажем да имаш потенцијално проблематичан однос с алкохолом."

Под притиском, први пут, Алекс признаје да га је алкохол раније наводио на туче, чак и да је због њега кратко боравио у затвору. Он обећава да ће разговарати са радником задуженим за проблеме са дрогом и алкохолом.

„Није да имам проблем, то је више пијанчење…", каже он.

Али Гарт му излаже како стоје ствари.

„Ако твоје опијање постане велики проблем у будућности и ти не будеш радио ништа на томе да то исправиш, нећу ти говорити: 'То је у реду'", упозорава га он.

„Зато што је мој посао да ти све предочим и Џејмсов посао је да ти све предочи. Ми ти желимо најбоље. Али кад се све сабере и одузме, наш посао је заправо да будемо сигурни да је Хари безбедан, вољен и да се о њему добро стара, да је безбедан кад је у твојој близини."

Гарт потом каже да жели да Алекс редовно похађа курс за породично насиље - да пружи додатне доказе да ће Хари бити безбедан у Алексовом и Емилином дому.

И чини се да је криза оставила трага на Алексу. Он делује спреман да пристане на све. Обећава да ће редовно учествовати у курсу.

„Само настави да га похађаш. Само то тражим од тебе. Само настави да идеш", каже Гарт.

„Хоћу, важи", одговара Алекс.

„Немој престати да одлазиш", моли га Гарт.

„Нећу", каже Алекс.

„Зато што ће ме то забринути", каже му Гарт.

„Наставићу да идем", каже Алекс.

После састанка, Џејмс, Гарт и ја седимо у колима и разговарамо о Алексовом обећању да ће се променити, а Гарт тада изговара нешто веома занимљиво.

„Породице некад неће бити савршене кад радимо са њима. Али понекад ће само бити довољно добре."

14. октобар 2019, поподне

Касније истог дана, тим одржава састанак Групног надгледања случаја. То је месечни састанак на ком се оцењује постигнути напредак. Али овај пут састанком доминирају најскорији догађаји.

Поред Џејмса и Харта, ту је Менди Смарт, која води Емилин курс за жртве породичног насиља и Ејс Инсаф, који води курс који би Алекс требало да похађа за починиоце породичног насиља.

Џејмс говори о томе колико је забринут због Алексовог опијања.

„Бринем се да се томе окренуо да би се изборио са ситуацијом", каже он. „А заправо је у вези која би могла да буде насилна. Колико се често то дешава?"

„Постоји образац код његовог опијања и породичног насиља које после тога следи", примећује Ејс.

„Сви извештаји помињу алкохол, зар не?", истиче Менди.

„То је потенцијални фактор ризика и-или окидач", каже Ејс.

Ејс каже да се чини да Алекс не разуме зашто се од њега тражи да похађа курс за починиоце породичног насиља, јер он не прихвата чињеницу да злоставља Емили.

Менди их подсећа да је прошле недеље Емили, а не Алекс, била агресор.

Гарт тражи од свакога да оцени потенцијал ризик по Харијеву безбедност на скали од један до 10. Један је веома висок ризик - Герт га описује као: „Требало би да смо на суду и да тражимо одузимање детета." А 10 је веома низак ризик - „Зашто уопште радимо с њима?"

Менди каже: „Пре пар недеље дала бих им шестицу или седмицу, али сада мислим да су пали негде на четворку."

„Добро, то је поприличан пад", каже Гарт.

Ејс каже да би им дао петицу, зато што би од овог тренутка надаље могло да оде у било ком правцу.

Џејмс каже: „Дао бих им много вишу оцену да се није десио овај скорашњи догађај и бацио светло на оно што се можда дешава а можда и не дешава у тој породици. Мислим да бих им и ја дао четворку."

То делује као велико назадовање за Емили и Алекс. Мораће да дође до неких озбиљних промена у наредних неколико недеља уколико желе да убеде социјалне раднике да је беба Хари потпуно безбедна под њиховим кровом.

22. новембар 2019.

„Имате извештај пред собом, тамо да ћу сада само протрчати кроз њега. И имам Џејмса, социјалног радника овде, да чује моје позитивно мишљење."

Ејс Инсаф, који је провео неколико недеља радећи интензивно са Алексом на курсу за починиоце породичног насиља, смешка се.

Они седе у истој просторији контактног центра у градској кући у којој су на Алекса пре неколико недеља вршили притисак Гарт и Џејмс. Али атмосфера делује потпуно другачије. Чини се као да се стратегија исплатила.

„Био си на 12 сесија од 14, а пропустио си две", каже Ејс.

„Бринули смо се на почетку програма, али као што рекох, порадио си на мотивацији и ангажовању, тако да је то био врло охрабрујући призор."

Већи део курса подразумевао је групни рад са другим мушкарцима, где се они подстичу да оспоре ставове и понашање једни других, да преобликују властите ставове према својим везама.

„Откако сам похађао овај курс, осећам се много боље у властитој кожи", каже Алекс.

Алекс додаје да је користио неке од техника које је научио, као што је медитација, како би контролисао свој бес.

„Застао бих и размислио, а не само изашао из куће да она не зна где сам, што само доводи до још више свађа."

„А ако изађем, онда кажем: 'Изаћи ћу на 10 минута' и не залупим само вратима као што сам урадио онај један пут кад сам отишао."

Џејмс каже да се чини да он сада показује много више самосвести. Алекс каже да је ово био велики напредак у учењу за њега.

Пре неколико недеља, Алекс своје понашање није сматрао злостављањем. А чак је и његова партнерка Емили одбијала да то призна, наљутивши се на Џејмса кад је покренуо ову тему. Она је страховала да ће им то донети лошу оцену способности да сами одгајају бебу и покушала је да прикрије проблем.

Чини се да Алекс показује извесну свест о утицају који њихова свађа и препирање има на њиховог сина, иако је он још само беба.

„Уместо да се само истресем на њу, двапут размислим, због тога какве последице то може да има по мог сина", каже он.

Ејс узима у руке извештај и чита део из њега, наводећи све типове злостављачког понашања које је Алекс признао током курса. Он клима главом слажући се док овај чита.

„Дакле, издвојио си коришћење принуде зарад контролисања, претње партнерки да ћеш је оставити, користио си застрашивање, плашио је, разбијао предмете и уништавао имовину, ниподаштавао је, чинио да има лоше мишљење о самој себи, вређао је и поигравао се с њеном психом."

„А идентификовао си и минимизовање, порицање и окривљивање. Дакле, пребацивање одговорности за злостављање, тврдећи да га је она изазвала."

Џејмс делује истински импресиониран што је Алекс признао одговорност за сва та дела.

„Чињеница да си способан да наведеш нека од ових понашања и да заправо дигнеш руку и кажеш: 'Да, то сам био ја, ја сам то урадио, то је било злостављање према њој', сама је за себе велика ствар", каже он.

„Јер мислим да то већ знаш, али има много људи који то просто не би могли да изговоре. Не би могли да седе тамо и кажу: 'Све сам то урадио.' То је веома тешко."

Алекс се слаже. „Било је тешко", каже он.

После састанка, питам Алекса зашто је уопште пристао на то да похађа тај курс.

„Бићу потпуно искрен према вама. Било је то само штиклирање једног од нужних зала и тако сам на то гледао испочетка", каже он.

„Осећао сам се и веома непријатно док сам то радио. И да, нисам желео да будем тамо. Зато сам мислио да ће можда све проћи само од себе. Али кад имате дете, то мења све. Да немам сина, никад то не бих урадио. Само бих помео то под тепих."

„Желео сам то да урадим за њега."

25.новембар 2019.

Ово је Конференције о заштити деце, састанак на ком се даје формална оцена, а којим председава независни Председавајући за заштиту деце, обично старији социјални радник који није учествовао у том случају.

Одржавају се сваких шест месеци и много тога зависи од одлуке која ће бити донета данас. Емили и Алекс желе да случај буде „спуштен" са Заштите детета на Дете са потребом, што значи мање учешће социјалних радника.

Обоје делују веома нервозно. Имају са собом бебу Харија на конференцији. Он сада има шест месеци.

У овом случају, независна председавајућа је Тема Хиберт.

Она записује белешке на низ белих табли постављених на зид. Свака табла има заглавље, преузето из Плана за заштиту детета: Заглавља су:

Тема се посебно осврће на тучу између Емили и Алекса којој су присуствовали социјални радници.

„Ја сам погрешио, дигао сам руку", каже Алекс.

„Ви сте га гурнули", каже Тема Емили.

„Јесам, гурнула сам га", признаје Емили. „Није требало, али…"

„Суштина је у томе како се носите према таквим тешким ситуацијама, а то је била једна веома тешка ситуација", каже Тема.

Али Тема осећа олакшање што беба Хари није била присутна да то види. Емили каже да га није повела са собом зато што је знала да ће доћи до конфронтације уколико тога дана буде видела Алекса.

„Фју", каже Тема. „Јер у том тренутку ви сте тиме заштитили Харија."

На конференцији говоре Харијева патронажна сестра, дечји лекар који је радио са Емили на стимулацији Харијевог менталног развоја и официр за породичну имовину. Нису пријављени никакви проблеми.

Тема испитује Алекса о курсу који је похађао за починиоце породичног насиља. Алекс каже да је успео да превазиђе резервације које је имао у вези с њим, да је уживао у курсу, и да му је он много помогао.

Тема тражи од свих професионалаца да изложе препоруке да ли је могуће спустити статус случаја са Заштите детета на Дете са потребом.

„Прилично сам сигуран да можемо да радимо са вама под планом Детета са потребом", каже Гарт.

„И даље има још много тога да се уради. Дете са потребом не значи да смо успели, то само значи да се крећемо у добром правцу. Заиста сам поносан на све што сте постигли, али има још много тога што мора да се уради, нарочито у оним сивим областима које морамо да наставимо да надгледамо. Дакле, моја препорука је Дете са потребом."

Један по један, сви професионалци се слажу са том препоруком.

Али кључна одлука је на Теми.

И она се слаже, рекавши да не постоје докази да Хари на било који начин трпи, или ће трпети, значајну штету.

Она поручује Емили и Алексу: „План Детета са потребом практично значи да ви поручујете Дечјој служби: 'Да, желимо вашу помоћ и спремни смо да сарађујемо с вама.' Јер у било ком тренутку током тог плана, ви можете да кажете: 'Заправо, Џејмсе, ми више не желимо вашу помоћ.' Потом ће уследити расправа о томе да ли они могу или не могу безбедно да се удаље са случаја."

Али она их упозорава да би, иако је помоћ добровољна, била лоша идеја одбити је, зато што би то довело до новог оцењивања потенцијалног ризика од неке штете по Харија.

„Дакле, план за заштиту детета је данас окончан", каже она. „Честитке обома. Чувајте се и желим вам све најбоље."

Емили и Алекс изгледају као да осећају велико олакшање, као да им је велики терет пао са плећа.

„Стварно сам задовољна", каже Емили.

„Можемо да пођемо даље и покушамо да живимо живот без учешћа социјалне службе", каже Алекс.

„Без много учешћа социјалне службе" исправља га Емили.

Јун 2020.

Сунчан је дан, а Алекс и Емили седе на ћебету за пикник у парку. Хари кружи око и између њих, стојећи несигурно на ногама, покушавајући да им отме пиће. Недавно су прославили његов први рођендан.

„Успева да хода кад год пожели", каже Емили.

Као и сви остали људи под изолацијом због корона вируса, и ова породица је живела у изолацији.

Било је тешко за Џејмса Шаткивера, њиховог социјалног радника, да надгледа развој догађаја.

„Био је то први пут да смо се срели лицем у лице после јако дуго времена", каже Џејмс.

Под изолацијом, социјални радници су избегавали да улазе у домове клијената сем уколико није деловало да је то крајње неопходно.

Он је обављао видео позиве са Алексом и Емили а сваког месеца је тим одржавао са њима виртуелни састанак у склопу програма Детета са потребом.

„Данас видим велику разлику код Харија у односу на оно време кад смо причали преко Воцапа", каже Џејмс. „Одједном изгледа као одрастао дечак."

„Почео је помало да прича", каже Емили.

Они ћаскају о својим рутинама под изолацијом и како су тек сад могли да почну да посећују Харијеве деде и баке, који су се штитили.

„То је најгоре у вези са изолацијом за мене", каже Алекс. „Што нисмо виђали никога."

„А како се слажете вас двоје?", пита Џејмс.

„Добро", каже Емили. „С тим што ми он иде на живце."

„Увек ти идем на живце", каже Алекс.

„Ради се о томе да живимо једни другима на главама", одговара Емили.

„Чак и да нема изолације, живот у том мало стану би представљао изазов за било који пар", каже Алекс. „Али знаш шта, Џејмсе, није као што је било. Те свађе које смо некад имали. Није их било чак ни током изолације."

„Мислим да смо добро прошли - извукли смо највише што смо могли из ове усране ситуације", каже Емили.

„Уколико можемо да прођемо кроз све ово без икаквих проблема, онда је то велики тест сам по себи", каже Алекс.

Он признаје да није све текло глатко, и да се кошкају и каче као што би свако у тим околностима, али сада је он спремнији да говори о својим осећањима према Емили.

И обоје инсистирају да су научили како да буду отворени и искрени према Џејмсу.

„Не постоји више ограда у мом случају. Немам више шта да кријем", каже Алекс. „Није као пре кад смо одбијали да вам кажемо било шта."

„Сада смо стварно искрени", додаје Емили.

Септембар 2020.

На компјутерском монитору се одлучује о будућности заједничког породичног живота Емили, Алекса и Харија - са или без социјалних радника. Чини се да је 2020. година преломна за решавање многих крупних питања.

„У реду, ово је оцена плана Детета са потребом", каже Гарт Талјард. „Џејмс и његов тим дошли си до тачке када сматрају да могу озбиљно да узму у разматрање окончање плана Детета са потребом. И данас ми одлучујемо о томе."

Хари седи на Емилином колену у једном кутку екрана за видео конференцију, са широким осмехом на лицу. Алекс стоји позади, не види се на камери.

„Било је ово веома, веома дуго путовање. Било је успона и падова, мислим", каже Џејмс. „И заиста чврсто верујем да су људи са којима разговарамо данас прилично другачији у односу на оне људе које сам први пут упознао кад сам дошао и представио им се."

Неки од чланова тима за очување породице присутни на састанку излажу мишљење о томе колико су далеко догурали Емили и Алекс.

„Пре него што сам вас стварно обоје упознала, заиста сам имала резервације, нарочито на основу историјата који сам видела и читала", каже Хана Роџерс, њихова здравствена саветница, препричавајући како родитељи испрва нису били отворени и искрени.

„Мислим да ја највећи део тога био страх да ако нам испричате било шта негативно или нам кажете уопште било шта, ми ћемо то искористити против вас, а ви нећете моћи да водите своју бебу кући."

Хана се слаже са Џејмсом да су њих двоје сада „потпуно другачији".

Емили делује помало затечено овим што је чула и захваљује им се на њиховим коментарима. Потом Алекс почиње да прича.

„Мислим да кад смо стекли поверење у вас, тада смо почели да се отварамо. И једном кад смо почели да будемо искренији, открио сам да смо почели да се слажемо много боље са свима вама", каже он. „То је због онога како су се социјални радници опходили према Емили кад су јој одузета њена друга деца, зато што је имала лоше искуство са тим."

У овом тренутку Емили јасно ставља до знања да она и даље не одобрава дела тима социјалних радника који су јој одузели старију децу.

Гарт наставља са предлогом да се породица упути на градски тим Породице на првом месту, уместо да буде препуштена у потпуности сама себи. То би значило да више не би имали социјалног радника, већ би им уместо тога радник за подршку помагао око практичних питања као што су запослење, образовање и становање.

Алекс каже да је недавно добио посао као разносач робе за супермаркете, а Емили каже да жели помоћ саветовалишта за њене проблеме са менталним здрављем изазваних губитком њене старије деце.

„Чиста срца доносим одлуку, у својству надзорника, да смо стигли до тачке у којој можемо да окончамо план Детета са потребом", каже Гарт.

Пролази читав тренутак пре него што свима допре до свести шта је изречено.

„Сјајно! Много вам хвала! Данас је добар дан", извикује Емили.

„Хвала свима и посебно теби, Џејмсе", каже одушевљени Алекс.

„Честитке, народе, стварно је сјајно чути све ово", каже Џејмс.

Питам Емили шта осећа. „Олакшање", каже она. „Коначно! Сав тај труд се исплатио. И вредело је."

Касније, након што је имала времена да размисли, она ми каже: „Поносна сам на нас, заправо - стићи од онога до овога где смо сада није мала ствар."

И она је захвална на помоћи коју су добили од тима за очување породице.

„Мислим да је сав тај труд нама обома помогао да постанемо бољи родитељи Харију, без сваке сумње", каже она.

Емили каже да је њена властита породица поносна на трансформацију кроз коју је она прошла.

„Моја породица чак испрва није желела да се зближава са Харијем, зато што није знала какав ће да буде исход", каже она. „Али они га сада воле и обожава га читава породица, као и читава Алексова породица."

Случај се окончао управо у време када Џејмс завршава прву годину као квалификовани социјални радник. Несумњиво ће у будућности имати још много случајева као што је овај.

„Никад нећу заборавити рад с овом породицом", каже он.

„Научио сам много о грађењу односа са људима и примењујем то у раду сваког дана сада са неким другим породицама."

Искуство је потврдило његово уверење да уз праву помоћ и подршку, људи могу да се промене. „То ми улива наду за будућност", каже он.

За Емили и Алекса биће још много изазова како њихова беба Хари буде одрастала, али сада ће се они суочавати с њима као породица, без социјалних радника.

Илустрације Кети Хорвич

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]