Пол Остер: Америка је подељена на оне који воле Трампа и оне који га не воле

„Још четири године овога и мислим да више ништа неће остати. Апсолутно ништа", каже писац Пол Остер.

„Постаћемо ауторитарна држава."

Аутор књига Њујоршка трилогија, Месечева палата и 4321, говорио је за ББЦ Њуз Мундо из бруклинског дома који дели са супругом Сири Хуствет, такође списатељицом бестселера.

Он види председнички мандат Доналда Трампа као претњу по америчку демократију и активно говори против његовог могућег поновног избора за председника у новембру.

„Врло смо подељени као држава, испуњени смо неком врстом мржње једни према другима", каже писац.

„Чини се да смо подељени на две половине: на оне који воле Трампа и на оне који га не воле."

Ово је транскрипт телефонског разговора, редигованог да буде сажетији и јаснији, у коме причамо и о пандемији корона вируса, Остеровим делима, његовим приватним животом и смрћу.

Њујорк је увек и те како присутан у вашим књигама. Како доживљавате овај град данас и колико се, по вама, променио после ове пандемије која га је толико снажно погодила?

Њујорк је прошао свашта током своје дуге историје.

Имали смо епидемије и свакакве катастрофе: немире због регрутације за Грађански рат, масакре, напад од 11. септембра… и грип из 1918. године.

Ово је још једно од тих страшно тешких доба за овај град. Неко време је Њујорк био убедљиво најгоре место на свету када се ради о епидемији корона вируса. Али добро смо се изборили с тим, рекао бих, много боље него неки други делови земље.

И мало по мало, Њујорк се поново отворио, до одређене мере.

Много је горе све што се десило у другим деловима земље.

Прави проблем је човек који нам је председника и људи у његовој странци који га подржавају у суочавању са ванредним стањем на нивоу држава, без икакве националне политике.

Трамп је равнодушан пред стотинама хиљада умрлих и милионима и милионима заражених.

То је нечувено.

Подељени смо као земља, испуњени неком врстом мржње једни према другима. Чини се да смо подељени на две половине: на оне који воле Трампа и на оне који га не воле.

И с изборима који се ближе, а толико много ствари је нестабилно, неизвесно, ко зна шта ће се догодити?

То је оно што ме брине, више него мој родни град.

Да ли бисте рекли да су пандемија и њене последице више пореметиле Њујорк него напади 11. септембра 2001?

Дефинитивно! 11. септембар је био само један дан, а онда смо се опорављали месецима. Није се поновио.

Али ако вам се 11. септембар понавља сваког божјег дана, онда настеај у проблему. А то се сада дешава.

На врхунцу у априлу, у Њујорку је умирало између 700 и 900 људи сваког дана. А то је страшно.

Званичне бројке заражених вирусом много су ниже него у стварности.

У вашим књигама говорите о случају, насумичним догађајима, коинциденцијама… као да желите да нам поручите да сви живимо у рулету који не можемо да контролишемо.

Током година сам желео да кажем да се сваком од нас у сваком тренутку може десити било шта.

Кад то прихватимо, боље смо припремљени да се суочимо са недаћама и неочекиваним.

Нешто у људској природи жели стабилности и извесност, и, стога, већина људи бива веома гадно избачена из колосека кад им се деси нешто до тада невиђено и необично.

Али ако се понашамо интелигентно и радимо оно што мора, можемо да се изборимо с овим.

Проблем је само што многи људи поричу чињенице, чак одбијају да поверују у научне налазе.

Ако не верујете у оно што вам научници говоре, и ако мислите да ће вам бити боље ако попијете избељивач, или поверујете у све оне сулуде ствари које је Трамп говорио у неком тренутку у протеклих месеци… е, па онда имате земљу пуну лудака.

Пола земље не жели да носи маске, мисли да је то угрожавање њихове слободе. Слободе за шта? Да умрете? Не разумем тај аргумент…

Живимо у друштву, сви зависимо једни од других.

Како људи могу да буду толико себични и непромишљени да мисле да су некако имуни на оно што се дешава другима око њих, то је на неки начин саставни део читавог овог политичког лудила које је захватило ову земљу.

Погледајте видео како глумац Роберт де Ниро коментарише Трампову реакцију на корона вирус

Америка је у овом тренутку земља великих превирања: пандемија, расни протести, историјски економски пад и Трампов председнички мандат. Да ли то на неки начин мења улогу писаца и јавних интелектуалаца у друштву?

Наравно! Сири и ја смо сада активни у групи коју смо оформили, „Писци против Трампа" (writersagainsttrump.org).

Наша мисија је да убедимо младе људе, оне који су одлучили да не изађу на биралишта, да се предомисле и гласају.

Наша дужност је да учинимо све што можемо, било да смо писци или не, да Трамп не буде поново изабран.

После 3. новембра [док чекамо да се преброје гласови послати поштом] уследиће месец или два који прете да ће бити хаотичнији него било шта што смо доживели после Грађанског рата.

Смислио сам десетак различитих могућих сценарија шта ће се десити, од најгротескнијих до нечег мало мање грозног. Али ништа добро се неће десити током тог периода.

Што се Трампа тиче, уколико буде поражен, чекају га године и године суђења за злочине које је починио.

Могао би да заврши у затвору, и то не за федералне злочине, већ за оне почињене у држави Њујорк, за утаје порезе и све оне што је чинио током година.

И зато он очајнички жели да остане на власти и урадиће било шта, било шта, да то постигне.

Да ли мислите да је у овом тренутку демократија у Америци угрожена?

Апсолутно је угрожена! У последње четири године, Трамп и републиканска администрација систематски су разорили читаву америчку владу.

Свака агенција која би требало да управља земљом је уништена.

Агенција за заштиту животне средине поништила је сва правила и прописе, тако да влада сада охрабрује загађење.

Имамо министра образовања који не верује у државне школе.

Имамо министра рада који је против интереса радних људи.

Имамо Стејт департмент са рупама широм света, земљама у којима више немамо амбасадора.

Имамо Министарство правде која је прекршило законска овлашћења и постало оруђе у рукама Трампа и републиканаца.

Ово се до сада никада није дешавало у Америци. И зато, јесте, демократија је угрожена.

Трамп покушава да обесхрабри гласање. Он гаси функције Поштанске службе управо у тренутку кад би требало да буде на врхунцу снаге, смањује је да би поштански гласови стигли касно, да не буду пребројани.

Још четири године овога и мислим да више ништа неће остати. Апсолутно ништа.

Постаћемо ауторитарна држава, нешто што нико не би замислио да је могуће пре само четири године. Крећемо се у том правцу, и то веома убрзано.

Али политички и правни стручњаци кажу да су америчке институције као што су судство и Конгрес, показале да још увек функционишу…

Не баш, те институције функционишу, али не веома добро.

Невероватно је достигнуће уништити толико много, толико брзо.

Имамо подељени Конгрес, људе који нису само десничари већ апсолутно луди и немилосрдни, и немају интереса да помогну било коме сем себи самима…

Жао ми је што сам толико апокалиптичан, али не могу да вам предочим колико је критичан и опасан овај тренутак за нас сада.

Никад нисам видео ништа слично овом у животу, а био сам млад човек шездесетих.

Какав је ваш однос према друштвеним мрежама: јесу ли оне алатка или проблем?

Немам ништа с њима. Немам компјутер. Немам мобилни телефон. Ја сам офлајн. Не желим да будем део тога.

Знам да је интернет урадио чудесне ствари и да има много позитивних предности у односу на пређашње облике комуникације.

Али је и опасан. Изузетно је штетан, брже шири лажи о више ствари него било који други медиј у историји света пре њега.

Није регулисан и дао је моћ лажљивим лудацима.

На чему тренутно радите?

Управо сам завршио писање књиге о животу и раду америчког писац Стивена Крејна, аутора романа Црвена значка за храброст.

Стивен Крејн је кратко живео, али је био први модернистички амерички писац. И сјајан писац.

Живео је бурним, пустоловним, лудим, фасцинантним животом.

Иако је умро у 28. години, оставио је за собом више од 3.000 објављених страна. Био је новинар у два рата, извештавао са Кубе током Шпанско-америчког рата…

Изузетан млади човек и изузетно талентован.

Како је бити ожењен успешном списатељицом?

Устанемо рано ујутро и свако од нас оде у своју собу и ради цео дан.

Око пет поподне, почињемо да водимо брачни живот и радимо све оно што раде други парови.

Дивно је. Живимо заједно сада већ скоро 40 година и то функционише.

Истовремено је наш брак и предивно пријатељство, нешто што превазилази обострану заљубљеност. Истински дубоко пријатељство.

Немате појма колико ценим Сирин ум и њено срце. Њена књижевна проницљивост је изузетна.

Не пуштам да из куће изађе ништа што сам написао а да она то детаљно не прегледа. Ако прође код Сири, онда мислим да могу да пустим у свет оно што сам написао.

Исто је и с њом. Прочитам све што она напише и онда разговарамо о томе. Ми смо и уредници једно другом. И било је изузетно корисно за нас обоје.

Шта читате тренутно?

Много читам ових дана, сустижем се с много разних књига.

На пример, док је Крејн живео у Енглеској, најбољи пријатељ био му је Џозеф Конрад. Постоје спекулације да је део романа Лорд Џим заснован на Крејну, па сам га прочитао поново да бих то увидео… а онда сам прочитао још четири или пет Конрадових књига.

Четрдесет година обећавам Сири да ћу прочитати Мидлмарч Џорџ Елиот, њен омиљени роман. Пробао сам четири пута раније, али нисам стигао даље од 50. стране. Е, па овог пута сам је прочитао целу. И то је веома добра књига.

Управо сам завршио роман Иркиње Ане Бернс Млекар, за који мислим да је веома, веома добар. Читао сам Кетрин Ен Портер, предивну америчку списатељицу чија дела раније нисам узео у руке.

У овом тренутку поново питам Невидљивог човека Ралфа Елисона.

Шта мислите о умирању?

Могућност умирања је и те како присутна. Мислим о томе све време. Јасно ми је да бих могао да умрем чим завршим овај телефонски разговор и да не могу ништа да урадим по том питању.

Али свакако сам спреман на то. Мислим да сам спреман.

Имам 73 године. Ја сам сада стар човек. Дакле, може да се деси било шта и ја сам спреман на то.

Али да све буде необичније, упркос свему о чему смо причали, вероватно сам срећнији сада него што сам био као млађи. Не могу то да објасним.

Мислим да сам научио да ценим све те ситнице које имам и које ми много значе. Уживам у њима сада онако како нисам у прошлости, макар не у оволикој мери.

Све је добро у вези са старењем, осим што сте стари.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]