Савет безбедности Уједињених Нација: Колико далеко иду земље да би селе за главни УН сто

Умиљавање, журке и концерти У2 и Селин Дион - како земље воде кампање за место у Савету безбедности Уједињених нација.

Највероватније неће зависити од кеса са поклонима или журки, али то не значи да ће Канада, Норвешка и Ирска било шта препустити случају.

Од Норвешке, делегације из Генералне скупштине добиће беџ обложен тканином из таписерије којом су некад били украшени зидови сале савета.

Канада нуди разгледнице, чоколаде и маске за лице са грбом Канаде.

Мали знаци пажње за делегације пред гласање 17. јуна долазе после дугих кампања које су ове три земље водиле за једну од два слободна изабрана места у Савету безбедности, задуженом за мир и безбедност у свету.

Места за која се они боре издвојена су за регионалну групу „Западна Европа и други" [WEOG] у савету.

Победници ће добити двогодишњи мандат у петнаесточланом телу.

*Постоје експплицитни изрази на крају овог чланка*

Сезона кампање за слободна места значи „много журки, много догађаја" у седишту Уједињених нација у Њујорку, каже Стефани Филион, новинарка која покрива ово глобално тело за њуз сајт ПасБлу.

Кампање умеју да буду замршена посла, са раскошним промотивним материјалима, много дегустација вина и вечеринки, док земље најављују да ће се кандидовати годинама унапред.

Ирска је 2018. године позвала дипломате на њујоршки концерт ирских рокера У2, а Канада је ове године урадила нешто слично са концертом канадске певачице Селин Дион.

Канада каже да је издвојила око 1,74 милиона долара и има тринаесточлано стално плаћено особље које ради на кампањи. А закључно са крајем прошле године, Ирска је потрошила 800.000 долара, а Норвешка 2,8 милиона.

Зашто земље желе место у савету?

Земље чланице са тим местом добијају три ствари, каже Адам Чепник, професор студија одбране са Краљевског војног колеџа у Канади.

То су приступ, значај и утицај.

„Две године, дан за даном, земља која није велика сила имаће директан приступ до пет сталних земаља чланица поред оних које су у том тренутку још у савету", каже он.

Он додаје: „Са тим приступом долази и значај."

„Одједном сте стварно популарни широм света зато што ако неко други не може да допре до Кинеза, Американаца или Француза, зна да ви можете."

Савет има велике одговорности. Он може да одобри миротворачке операције, уведе међународне санкције и одреди како ће УН реаговати на сукобе широм света.

Али савет није увек расположен за сарадњу, каже Чепник.

„Има периода када можете да промените међународна правила игре, а има других периода када апсолутно не можете. И то је потпуно непредвидиво."

Зашто се помно прати кандидатура Канаде?

Канада је 2010. године доживела први пораз за место у савету. Португал, мала европска земља у оно време у економском превирању, извела је неочекивану победу, а Немачка је освојила друго отворено место.

У Канади је тај пораз постао део политичке расправе, пошто су опозиционе странке окривиле тада владајуће Конзервативце за нешто што су доживеле као срамотни неуспех.

„На неки начин Португал је добио, а на неки други Канада изгубила", каже Чепник.

Португал не само да је водио јаку кампању, већ је водио и активну кампању против Канаде, сакупљајући савезнике против њене кандидатуре.

Кандидатура Канаде јесте имала одређених мањкавости, каже он, укључујући то да су се уозбиљили тек у касној фази игре. Она се суочила и са скептицизмом афричких делегација након што је затворила неке амбасаде на континенту.

Либерали премијера Џастина Трудоа касније су се зарекли да ће надоместити ту неуспешну кандидатуру, најавивши да се Канада „враћа" на светску сцену.

Како, дакле, тече ова кампања?

Добре кампање обично имају неколико заједничких елемената, каже Чепник.

Кандидати имају поштованог представника у седишту УН-а у Њујорку, који гаји блиске односе са главним градом своје земље.

Кампање су добро финансиране и често је ангажован шеф владе или државе или виши министри кабинета, који активно учествују у кандидатури.

Трудо је провео део ове године на путовањима у склопу кампање, покушавајући да осигура гласове карипских и афричких земаља током иностраних посета у фебруару. Недавно је водио панел УН-а о пандемији корона вируса. Чепник каже да се доживљава у позитивним светлу кад земље које се надмећу покажу посвећеност повећаном међународном ангажману.

Норвешка, Ирска и Канада обавезују се да ће се бавити темама као што су климатске промене, мултилатералност и очување мира.

Ирска представља идеју да „можете да добијете шта год желите од средње силе као што су Канада или Норвешка", тако да мала острвска земља као што је Ирска доноси јединствени глас за сто, каже он.

Он слоган Норвешке сумира као: „Канада каже да се вратила, Норвешка каже да никад није ни одлазила".

Канада је променила своју причу последњих месеци током пандемије, да је „у време глобалне кризе од велике помоћи имати за столом још једну земљу из Г7".

Филион каже: „Важно је приликом гласања имати на уму на шта земље обраћају пажњу кад дају свој глас."

То би могао да буде снажан билатерални однос који је земља у кампањи успела да изгради са вама.

Постоји и размена гласова, кад једна земља подржи нечију кандидатуру у замену за повољан глас за место у неком другом телу УН-а.

Последња гласања мање су се бавила међународном репутацијом - земље увек наглашавају своје доприносе развојној помоћи и операцијама очувања мира - а више су трансакционе природе, каже Чепник.

Више је у питању „не занима ме колико стране помоћи дајете, већ колико од тога иде мени."

Сви ови пресудни фактори чине да је тешко предвидети резултате, каже Филион, мада додаје да је чула приче да су Норвешка или Ирска тренутно у вођству.

Канада, која се у почетку више бавила избором Доналда Трампа за председника и накнадним поновним преговорима о слободној трговини са САД и Мексиком, чини се да се стварно покренула тек последњих месеци, каже она.

Не бирају се сва регионална места надметањем - у многим групама се испуњавају квалификације. У последњој деценији, скоро 80 одсто избора за место у савету прошло је без противкандидата.

Чепник је критички настројен према чланицама „Западне Европе и других" зато што се по правилу такмиче за то место уместо да су постигли некакав договор о дељењу.

Он каже да није „ни у чијем интересу" да се држе вишегодишње кампање у којима земље „морају да обрађују свакакве друге земље које нису пријатељски расположене према нама" да би добиле место.

Шта можемо да очекујемо од овог гласања?

Постоји пет сталних земаља чланица - Кина, Француска, Русија, Велика Британија и САД - и 10 чланица које су изборне. Избори за пет места одржавају се сваке године.

Изборне чланице укључују два члана WEOG-а, пет азијских или афричких чланица, две чланице из Латинске Америке, и једну чланицу из Источне Европе.

Због пандемије корона вируса, земље чланице неће се наћи истовремено у сали Генералне скупштине, већ ће уместо тога добити свака свој термин за тајно гласање.

Да би освојила место, земља мора да осигура најмање две трећине гласова делегација из Генералне скупштине које гласају.

У прошлости, земље су мислиле да су осигурале место само да би откриле кад су обављени резултати тајног гласања да обећања о подршци нису била одржана.

Бивши аустралијски амбасадор у УН-у овај феномен је назвао „покварени прљави преваранти" након што је изгубио кандидатуру деведесетих.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]