Корона вирус: Зашто Ковид-19 није последња пандемија

Створили смо „савршену олују" за болести које се преносе из света дивљих животиња на људе и брзо шире светом, упозоравају научници.

Људско уништавање природног света само убрзава тај процес.

Ово је виђење глобалних здравствених стручњака који проучавају како и где се појављују нове болести.

У склопу тих напора, они су сада развили систем за препознавање образаца који ће предвидети које болести дивљих животиња представљају највећу претњу по људе.

Овај приступ предводе научници са Универзитета у Ливерпулу, у Великој Британији, али је то део глобалних напора да се пронађу начини да се боље припремимо за будуће заразе.

„Избегли смо пет метака"

„У последњих 20 година, имали смо шест великих претњи - САРС, МЕРС; еболу, птичији грип и свињски грип", каже за ББЦ Њуз професор Метју Бејлис са Универзитета у Ливерпулу.

„Избегли смо пет метака, али нас је шести докачио. И ово није последња пандемија са којом ћемо се суочити и зато морамо поближе да пратимо болести дивљих животиња.", каже он.

У склопу ове детаљне анализе, заједно са колегама је осмислио предвиђајући систем препознавања образаца који може да проучи бескрајну базу података свих познатих болести из животињског света.

Међу хиљадама бактерија, паразита и вируса познатих науци, овај систем препознаје трагове скривене у броју и типу врста које они успевају да заразе. Он те трагове користи да закључи који од њих представљају највећу претњу по људе.

Уколико се неки патоген означи као приоритет, научници кажу да могу да усмере све своје истраживачке напоре ка проналажењу превенције или лечења пре него што избије зараза.

„Биће потребан један сасвим нови корак да се открије које болести могу да изазову пандемију, али направили смо велики напредак с овим првим кораком", каже професор Бејлис.

Лекције из карантина

Многи научници се слажу да наше понашање - нарочито крчење шума и присвајање природних станишта са разноликим животињским светом - помажу да болести чешће прелазе са животиња на људе.

Према професорки Кејт Џонс са Универзитетског колеџа у Лондону, докази „уопштено сугеришу да се екосистем са нижим биодиверзитетом који су трансформисали људи, као што су пољопривредна добра или плантаже, често везује за повећани ризик по људе од многих инфекција."

То није нужно случај са свим болестима", додаје она.

„Али она животињске врсте које су толерантније према ометању људи, као што су одређене врсте глодара, често делују као да су ефикасније као домаћини и преносници патогена."

„И тако губитак биодиверзитета може да створи просторе који повећавају ризичан контакт људи и дивљих животиња, и повећавају шансе да се одређени вируси, бактерије и паразити пренесу на људе."

Одређене заразе демонстрирале су овај ризик од „међувеза" људске активности и дивљих животиња са поражавајућом јасношћу.

Приликом прве епидемије нипа вируса 1999. године у Малезији, вирална инфекција - коју су носили воћни слепи мишеви - пренела са на велику фарму свиња подигнуту на ободу шуме.

Дивљи воћни слепи мишеви хранили су се на дрвећу са воћем а свиње су потом јеле полуизгрижено воће које је пало са дрвећа и било прекривено пљувачком слепих мишева.

Више од 250 људи који су радили у блиском контакту са зараженим свињама покупило је вирус. Више од 100 тих људи је умрло. Стопа смртности вируса корона још увек се формира, али тренутне процене су да је то око 1 одсто. Нипа вирус убија 40-75 одсто људи које зарази.

Професор Ерик Февре са Универзитета у Ливерпулу и Међународног истраживачког института за стоку у Најробију, у Кенији, каже да истраживачи морају непрестано да мотре у областима у којима је већи ризик од појаве заразних болести.

Фарме на ободима шума, пијаце на којима се продају и купују животиње - све то брише границе између људи и животињског света, и то су места на којима је вероватније да ће се болести појавити.

„Морамо непрестано да мотримо на ове међувезе и да имамо активиране системе реакција уколико приметимо нешто необично", као што је изненадно избијање заразе на одређеној локацији.

„Нове болести се појављују у људској популацији вероватно три до четири пута годишње", кажем професор Февре. „И то не само у Азији или Африци, већ и у Европи и САД-у."

Метју Бејлис додаје да овај активан надзор нових болести постаје све важнији. „Створили смо скоро савршену олују за појаву пандемија", каже он за ББЦ Њуз.

Професор Февре се слаже с тим. „Врло је вероватно да ће се ова врста догађаја изнова и изнова понављати", каже он.

„Дешавали су се током свих наших интеракција са светом природе. Оно што је битно сада јесте како ми то разумемо и реагујемо на то."

Ова актуелна криза, каже професор Февре, пружа лекцију многима од нас о последицама нашег властитог утицаја на свет природе.

„Све те ствари које користимо и узимамо здраво за готово - храна коју једемо, материјали у нашим паметним телефонима; што више тога конзумирамо, више ће неко зарадити на њима извлачећи их и пребацујући их по свету."

„Зато је веома важно за све нас да добро размислимо о ресурсима које трошимо и како све то утиче на нас."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]