Како је кување и чишћење домаћинства преобразило једног насилника

Један локални интервентни програм у Руанди покушава да умањи ниво насиља у породици тако што учи мушкарце да обављају кућне послове и недавна студија је показала да су последице по заједницу позитивне.

Мухоза Жан Пјер је тукао своју жену.

Посматрао ју је као некога кога је оженио како би му подарила децу и бринула се о њој.

„Следио сам пример свог оца. Мој отац у кући ништа није радио. Кад бих се вратио кући и видео да нешто није урађено, малтретирао бих је", рекао је он..

„Говорио бих јој да је лења, да је бескорисна и да треба да се врати у кућу својих родитеља."

Али онда се нешто променило - научио је да кува и спрема по кући.

Било је то део локалног интервентног програма у његовом селу у Мвулиру, у источној провинцији Руанде. Тај програм је охрабривао мушкарце да се прихвате послова у домаћинству и неге о деци.

Жан Пјер тврди да му је тај програм, познат као „Бандеберехо", односно узор на језику кинјаруанда, помогао да промени понашање.

Ишао је на часове који су покривали све, од кувања и чишћења куће до разговора о томе како разбити традиционалну родну поделу.

„Питали би нас да ли мушкарац уме да чисти кућу и ми бисмо одговорили да уме", рекао је он.

„А онда би нас питали: 'Ко од вас то ради?' И нико се не би јавио."

„Прави мушкарац не треба да кува"

Активисти из „Бандебереха" показали су Жан Пјеру како да обавља послове за које је раније мислио да су задужења његове жене.

„Отишли бисмо кућама", додао је, „и применили то знање".

„А онда бисмо се вратили на обуку са сведоцима који би потврдили да су приметили неке промене у нама.

„Знам да кувам. Перем веш своје деце. Знам да огулим банану, да самељем суву маниоку и просејем брашно."

Међутим, није било лако променити се, пошто су пријатељи одвраћали Жан Пјера од тога да обавља кућне послове, говорећи му да „прави мушкарац не треба да кува".

„Моја породица и пријатељи почели су да говоре како ми је жена сигурно дала неку дрогу... Рекли би да прави мушкарац не треба да носи сноп прућа за потпалу улицом - то је за папучаре", рекао је.

Али, Жан Пјер је наставио када је видео колико то користи његовој породици.

Он каже да су му деца постала ближа и да жена сад води посао са бананама помоћу којег су средили свој дом.

„Моја жена се сада према мени односи другачије него пре", каже он.

„Раније се односила лоше зато што сам ја према њој био лош, али сада причамо и заједно одлучујемо како ћемо шта радити."

„Ослободио сам је, сада она ради и ја радим; раније сам био убеђен да она мора да буде код куће, доступна кад год ја то пожелим."

Страх и слобода

Жан Пјерова жена Мусабјимана Делфина, каже да је раније имала врло мало слободе и да је живела у страху.

„Понекад бих се осећала као обична радница", каже она, „али онда бих се сетила да радници добијају плату".

„Никад нисам помишљала да би жене могле да зарађују, зато што никад нисам имала времена да смислим неку активност која би донела новац."

„Сада имам довољно слободе у кући, излазим и зарађујем као сви други."

Делфина одлази из куће у пет ујутро како би продавала банане на пијаци, док Жан Пјер остаје како би се бринуо о њихово четворо мале деце.

„Кад се вратим, код куће ме сачека скуван оброк", каже она.

Курикулум пројекта испрва је у Латинској Америци развила кампања за очинство организације Менкер, која верује да ће истинска једнакост остварити тек када мушкарци буду преузели 50% бриге о деци и домаћинству у целом свету.

Студија о паровима који учествују у пројекту показала је да су у Руанди мушкарци који су током две године похађали наставу о бризи о деци мање насилни према женским партнерима од оних који нису ишли на те часове.

Али студија је такође показала да око једне трећине жена чији су партнери учествовали у програму и даље доживљава интимно партнерско насиље.

Према подацима Националног института за статистику у Руанди, објављеним 2015, око 52% мушкараца у тој земљи тврди да нису никад били насилни према партнерки.

Центар за мушку статистику у Руанди, који је донео овај програм у земљу, сада жели да заједнице и власт у већој мери прихвате „Бандеберехо".

Фиделе Рутајисир, начелник центра, рекао је: „Још увек имамо негативне друштвене норме, негативне мушке назоре, културне баријере - то су основни фактори за висок ниво насиља према женама у Руанди.

„Мушкарци традиционално не учествују у неговању деце. Мушкарци још увек полажу право на секс, материјална средства, доношење одлука.

„Када се мушкарци више посвете неговању деце, поглед на родне разлике им се позитивно мења, почињу да разумевају вредност родне равноправности."

У случају Делфине и Жан Пјера програм није само користио њиховој породици, већ и целој заједници.

„Сада смо на меденом месецу, десет месеци пошто смо се узели", каже Жан Пјер.

„Кад постоји неки конфликт или неко питање безбедности у нашем крају, наше мишљење се веома цени, зато што остали виде да немамо никакве проблеме у нашем домаћинству."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]