Ромео и Јулија у жабљем свету: 'Најусамљенија' жаба на свету коначно иде на дејт

Јулија: Ово је женка која иде на дејт

Аутор фотографије, Robin Moore, Global Wildlife Conservation

Потпис испод фотографије, Јулија: Ово је женка која иде на дејт
    • Аутор, Хелен Бригс
    • Функција, ББЦ новинарка

Жаба, за коју се веровало да је последња те врсте на свету - ипак је добила потенцијално друштво и животног сапутника.

Ромео, који је у научним круговима био познат као 'најусамљенија' жаба на свету, провео је десет година у изолацији у акваријуму у Боливији.

Научници кажу да су му можда коначно пронашли Јулију, након експедиције у удаљеној боливијској шуми.

У потоку у шуми су пронашли пет водених жаба из породице Sehuencas. Жабе су одвели из природног окружења са циљем узгоја, а након тога ће их вратити у дивљину.

Тереса Камачо Бадани је шефица херпетологије у Природњачком музеју у Коћабамби. Она је уједно била и лидер ове експедиције.

Оптимистична је да ће се супротности привући, чак и у жабљем случају: „Ромео је миран и опуштен и не креће се много", рекла је она за ББЦ. „Здрав је и воли да једе, али је некако стидљив и спор."

Јулија, међутим, потпуно је различите нарави: „Енергична је, пуно плива и много једе, а понекад покушава да побегне."

Пет жаба - три мужјака и две женке - прве су водене жабе ове врсте које су научници приметили у дивљини у последњих десет година, упркос бројним експедицијама у боливијским шумама.

Ромеа су пронашли пре 10 година, а биолози су већ тада знали да је његова врста угрожена. Ипак, нису очекивали да ће остати сам тако дуго.

Добио је међународну пажњу пре годину дана када су медији писали о томе да му научници без успеха траже партнера, а чак су му направили и профил на једном од сајтова за упознавање.

Жабе које су пронађене у шуми у Боливији су сада у карантину у конзерваторском делу музеја, где креће трка са временом, како би се спречило изумирање врсте.

Јулију држи научница тереса Камачо Бадани

Аутор фотографије, Robin Moore, Global Wildlife Conservation

Потпис испод фотографије, Јулију држи научница тереса Камачо Бадани
Presentational grey line

Sehuencasводене жабе: Чињенице

  • Водених жаба (Telmatobius yuracare) некада је било прегршт у потоцима, рекама и рибњацима у шуми планиног дела Боливије
  • Број водених жаба затим брзо опада у Боливији, Еквадору и Перуу
  • Суочавају се са бројним претњама - укључујући климатске промене, уништавање станишта и бројних јата пастрмки
Presentational grey line

„Имамо реалну шансу да сачувамо Sehuencas водене жабе - обнављајући екосистем који је био изузетно разнолик у шумама Боливије и генеришући важне информације о томе како да сачувамо сличне врсте којима прети опасност од изумирања."

Пет жаба је пронађено на експедицији

Аутор фотографије, Stephane Knoll, Museo de Historia Natural Alcide d

Потпис испод фотографије, Пет жаба је пронађено на експедицији

Научници ће жабе заштитити од заразне болести, chytridiomycosis, која уништава водоземце широм света.

Ромео ће након тога и имати прилику да упозна Јулију. Стручњаци очекују да тада можда и дође до парења, након чега би жабе могле да се врате у природно станиште.

У Боливији се 22 одсто водоземаца различитих врста суочава са неким степеном опасности од изумирања, због губитка станишта, загађења и климатских промена.

Траже жабе у брзацима

Аутор фотографије, Stephane Knoll, Museo de Historia Natural Alcide d

Тереса Камачо Бадани каже да је Ромеова прича важна да би се скренула пажња - на патњу ових водоземаца.

У другим потоцима и водама није пронађена ниједна водена жаба, што је забринуло стручњаке и покренуло питања о одрживости екосистема.

„Ромеова прича је добра прилика да људи разумеју претње са којима се екосистем суочава, као и да схвате колико је битно да помогнемо Ромеу и његовој врсти", рекла је она.

Остали водоземци, као што је дивља жаба са Мајорке или угрожена врста из Танзаније, узгајани су уз помоћ научника, а затим враћени у природу. Њихова популација је на овај начин умногоме увећана.

„Ови примери нам дају наду да постоје решења за одржавање наше дивне биолошке разноликости, за заштиту угрожених, па чак и изумрлих врста, као и за њихово враћање и обнављање ових екосистема", каже научник Крис Џордан.

Све врсте су важне и не треба их потцењивати јер њихова ДНК носи милионе и милионе година еволуције, додао је он.

Пратите Хелен на Твитеру.