Фондација Џорџа Сороса се повлачи из Мађарске после 35 година
Аутор фотографије, Reuters
Невладина организација америчког милијардера мађарског порекла Џорџа Сороса премешта се из Будимпеште у Берлин, услед „репресивне политичке и правне атмосфере" у Мађарској.
Одлука о селидби донета је због тога што влада припрема пакет закона названих „Стоп Сорос", којим се уводе рестрикције у за невладине организације, наводи се у саопштењу Фонда.
„Влада Мађарске омаловажава и погрешно представља наш рад и сузбија цивилно друштво зарад политичких поена, користећи тактику без преседана у историји Европске уније", наводи председник Фонда за отворено друштво Патрик Гаспар у саопштењу.
Премијер Мађарске Виктор Орбан, који је прошлог месеца освојио нови мандат на изборима, најавио је да ће увести рестриктивне мере за невладине организације - познате и као „Стоп Сорос" законе.
„Такозвани Стоп Сорос закони су последњи у низу таквих покушаја. Постало је немогуће заштитити наш рад и запослене у Мађарској од произвољних одлука владе", наводи Гаспар у саопштењу.
Влада Мађарске није коментарисала ову одлуку.
Предложени закони образлажу се интересима националне безбедности, а 'њима се, између осталог, предвиђа забрана невладиним организацијама да заступају или саветују тражиоце азила ако за то немају лиценцу владе.
Аутор фотографије, EPA
Закон ће омогућити и да министар унутрашњих послова може да забрани рад НВО које се баве питањем избеглица и миграција у име „националне безбедности". Такође, предвиђа и 25 одсто пореза на донације невладиним организацијама које подржавају миграције.
Током Орбанове предизборне кампање, билборди широм земље били су пуни осуда Сороса и његове подршке отвореном друштву. На њима је писало „Не дозволите да се Сорос последњи смеје".
У Фонду за отворено друштво ово тумаче као „призивање антисемитизма из периода Другог светског рата".
Орбан и Сорос су одавно у сукобу око избегличке кризе 2015. године. Док Орбан оптужује Сороса да подржавањем миграција жели да подрије европски културни идентитет, милијардер узвраћа оптужбом о мафијашкој држави.
Провладини медији у Мађарској објављују лажне оптужбе на рачун академика, чланова цивилног друштва и запослених у Фонду, са циљем да допринесу пропагадној кампањи владе, наводи се у саопштењу Фондације.
Орбан је у конфликту са остатком ЕУ због тога што је одбио да према европском плану за прихватање пусти избеглице у Мађарску.
Он је рекао и да је сет закона „Стоп Сорос" једно од "најважнијих питања избора", јавља АФП.
„Мађари су за то гласали... испунићемо оно што смо обећали", поручио је Орбан током посете Варшави.
Из Фондације за отворено друштво такође истичу да ће премештање из Будимпеште утицати на више од сто запослених, од којих је 60 одсто мађарске националности, међу којима има и оних који тамо раде више од десет година.
Фонд за отворено друштво, Србија
- Фондација за отворено друштво Србија основана је 17. јуна 1991. године. Радила је под називом Сорос фондација Југославија до фебруара 1996. године, када је због давања подршке развоју демократског друштва у Србији Врховни суд Србије забранио њен рад. Поново је регистрована исте године под називом Фонд за отворено друштво, Југославија, а 2012. мења име у Фондација за отворено друштво Србија.
- После петооктобарских промена, Фонд за отворено друштво у Србији заговара реформе образовног система, правосуђа и медијског сектора, подржава европске интеграције, бави се афирмацијом маргинализованих група и додељује бесповратна средства у областима образовања, владавине права, слободе медија и грађанског активизма.
- У време режима Слободана Милошевића настао је термин „Соросов плаћеник" или „страни плаћеник", а користио се против оних који су се финансирали из светских фондова.
- Ова врста етикетирања, слична оној у Мађарској, поново се користи у годинама власти Српске напредне странке, посебно у медијима блиским власти. Сорос се проглашава „непријатељем" који жели да изазове „хаос у Србији", док су они који користе средства Фонда, критикују или протестују против власти названи „страним плаћеницима" или „издајницима".
- Поред медија и невладиних организација, средства из Соросовог Фонда за отворено друштво користи и република Србија, посебно независне институције.
- Председник Србије Александар Вучић састао се са Џорџом Соросом и његовим сином Алексом у септембру прошле године. До још једног сусрета дошло је већ у новембру исте године, а у априлу ове године Алекс Сорос и Вучић срели су се трећи пут.
Шта ради Фондација за отворено друштво?
Фонд за отворено друштво у Мађарској отворен је 1984, одакле је Сорос и почео да се бави филантропским радом у Европи. Промовишући слободу говора у последњим годинама комунизма, Отворено друштво је у првој деценији прибављао млеко за ђаке у школама, опрему за болнице и помоћ најсиромашнијем становништву.
Процењује се да је Сорос кроз Фондације за отворено друштво до сада дао више од 10 милијарди евра у сврху смањења сиромаштва, повећања транспарентности, развоја универзитета и школарина, посебно у посткомунистичким земљама источне Европе.
Соросове иницијативе обично су усмерене ка људским правима, због чега је и постао главна „бабарога" националистичких и нелибералних влада.
И Орбан је, између осталог, прогласио рат либерализму.
Ко је Сорос?
Џорџ Сорос је амерички милијардер и добротвор.
Преживео је нацистичку окупацију у родној Мађарској и побегао после Другог светског рата када је та земља била под контролом Совјетског савеза.
Оснивач је Фондације за отворено друштво која и финансијски помаже изградњу одговорне државе, јачање демократских институција, професионалних медија и цивилног друштва у посткомунистичким земљама.
