Трагедије у Београду, годину дана касније: Ни загрљаја, ни одговорности, ни промена у друштву

Испред улаза школе „Владислав Рибникар" у Београду, у улици Светозара Марковића ништа не указује на то да се баш у њој 3. маја 2023. догодила незапамћена трагедија, када је убијено деветоро деце и чувар, за шта је осумњичен малолетни ученик.

Сећање на њих чува задњи улаз, који више није улаз, као што се ни учионица у којој се десио масакр не користи за наставу.

Читаву зграду однедавно прекривају тканине: бела са плавим птицама на жици и плава са птицама и зрацима који се преламају.

На прозорском окну су већ годину дана залепљене умрлице и слике Ане, Софије, Андрије, Катарине, Ангелине, Маре, Еме, Адриане, Бојане и Драгана, а испред поређано неколико свећа, играчака и саксија са цвећем.

„Изгубили смо их у крвавој бајци каква се нигде и никада није догодила, у необјашњивом пиру помраченог ума који је трајао краће од једног малог школског одмора", пише на сајту школе, у одељку „Наши анђели".

На огради која је прошлог маја и дуго потом била испуњена белим калама и разнобојним букетима, порукама, свећама и плишаним животињама, око које је стајао восак догорелих свећа, последњих дана априла није било ничега.

Кроз уплетену жицу виде се деца на кошаркашком терену, а скоро хиљаду ђака „Рибникара" и даље користе највећи део школе коју поједини називају „стратиштем".

„Годину дана касније, тешко ми је да се сетим било каквог помака, једино се десио крај школске године", рекла је Миланка Негић, мама убијене Софије Негић, на трибини у Новом Саду.

Са зеленим праменовима у коси, какве је њена ћерка носила, била је прва мајка међу родитељима убијене деце која је дала интервју, две недеље после трагедије.

Поручила је да би требало да деца буду збринута ван школе, кроз рад културних и спортских друштава.

„Хтели смо да се деца изместе из тог простора, да их загрлимо, да их пустимо да се извриште или исплачу, шта год да треба.

„Да преко лета пажња буде на њима, али се ништа од тога није десило, десило се да су се продубиле већ постојеће поделе, а настале су и нове, и међу родитељима у школи, и у друштву", рекла је Негић, на трибини „Школа за све нас".

Меморијални центар: Започета само полемика

Током обиласка школе једног јутра крајем априла 2024, затекла сам раднике у наранџастим униформама како асфалтирају тротоар и запослене у Градском зеленилу који сређују дрвеће, припремајући поставку ликовне инсталације на зид.

„Прасак светлости у центру представља драматичан тренутак после ког стварност нас, као друштва, више није била иста", описује илустратор Братислав Миленковић за ББЦ.

Велики цртеж, као симбол заједничког сећања који ће остати до почетка радова на Меморијалном центру, део је богато осмишљеног програма обележавања годишњице убиства - Буђење.

Изградња дуго најављиваног Меморијалног центра у школи није почела, јер тек треба да буде спроведен конкурс за идејна решења.

Влада Србије је 20. марта 2024. направила Радну групу за успостављање Меморијалног центра у „Рибникару" у коју су укључени представници родитеља убијене деце, стручњаци из различитих области и представници школе и државе.

Претходила јој је вишемесечна полемика, јер су родитељи сагласни само да центар треба да постоји.

Док једни сматрају да треба да буде само у учионици где је била пуцњава, други да треба да заузме већи простор, а било је и предлога да се читава школа сруши.

Ипак, настава ће се и у школској 2024/2025. години организовати у постојећем простору, изјавила је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, после анкете спроведене међу родитељима и запосленима у школи, када се 97 процената изјаснило да желе да школа остане у тој згради до почетка грађевинских радова.

Средином марта, део родитеља је протестовао тражећи да се затворени део зграде у којем се догодила пуцњава користи до коначног решења и одлуке о меморијалном центру.

Незадовољни су били „нехуманим условима", јер хиљаду ученика и 90 наставника користи само један тоалет и један улаз, речено је на скупу испред школе.

Шта се учи на часовима емпатије?

Трагедија у Рибникару је утицала и на школе широм Србије.

У склопу појачаних мера, у 1.844 школе у Србији распоређено је скоро 3.500 полицајаца, према подацима МУП-а.

Школска година 2022/2023. завршена је напрасно 7. јуна, а повратак у школу донео је новине у настави.

Уведена је наставна активност Врлине и вредности као животни компас, али још нису саопштени подаци колико их је деце похађало.

Уз то, сви ученици су у првој радној недељи септембра на засебним радионицама учили о развоју позитивних људских вредности и како да унапреде поштовање, сарадњу и солидарност, уз уважавање различитости.

Колико недостаје саосећања и међу децом и међу одраслима се говорило читаве године.

Психолошкиња Ана Мирковић изјавила је да је емпатија нешто што се учи од рођења па заувек.

„Емпатија је способност да сагледамо свет из туђих ципела, да потпуно разумемо туђе емоције", рекла је Мирковић за РТС.

Говорећи о важности топлине, навела је пример професора математике из Панчева који је после мајских догађаја позвао ученике средње школе у којој је предавао и родитеље на исти родитељски састанак и у једном тренутку рекао:

„Устаните сви, а сада, седите вашим родитељима у крило, а ви их загрлите најснажније што можете".

Питао их је када сте то последњи пут урадили и нису могли да се сете, испричала је психолошкиња.

Искуства психолога и психијатара који су пружали подршку младима после масовних убистава у „Рибникару" и селима Дубона и Мало Орашје, на око 30 километара од Београда, подстакла су стручњаке Института за ментално здравље да крајем априла 2024. у Београду отворе Центар за младе (ЦЕЗАМ), под покровитељством Владе Србије.

У селима између београдске општине Младеновац и Смедерево 4. маја је убијено деветоро младих људи, а рањено 12.

Млади у новом Центру у Ресавској улици 22 могу да добију бесплатну психолошку подршку само на један клик - заказивањем преко друштвених мрежа.

Суђења на више колосека

Иако се од првог дана знало да је дечак осумњичен за масовно убиство млађи од 14 година, те да по закону у Србији није кривично одговоран, кривични поступци против родитеља су почели одмах.

Више јавно тужилаштво је већ 5. маја издало наредбу о спровођењу истраге против његовог оца Владимира Кецмановића, за тешко дело против опште сигурности, каже адвокат породица убијене деце Огњен Божовић.

Kецмановић је оптужен да је обучавао малолетног сина K. K. да рукује ватреним и ваздушним оружјем, како да стоји, дише и гађа у мету.

Он га је, како се сумња, у три наврата водио у Стрељачки клуб и учио да гађа силуете људи.

У новембру је подигнута оптужница против Владимира и његове супруге Миљане Кецмановић за неовлашћено држање оружја, као и двојице запослених у стрељани због давања лажног исказа током истраге.

Суђење је почело у јануару 2024, али је искључена јавност и познато је само да је стигло до изношења одбране оптужених.

Божовић се нада да би могло да се заврши почетком следеће године, јер се редовно заказују рочишта.

Други, парнични поступак, који се води против родитеља, али и малолетног К.К. и представника школе, био је донекле изнуђен, каже адвокат.

Ожалошћени су се организовали тек када су чланови породице Кецмановић почели да прикривају имовину, станове и плацеве и преносе власништво да би осујетили неке будуће тужбе и захтеве за накнаду штете.

Током лета су затражили од суда да то привремено спречи, што је и учињено, али су онда били дужни да покрену грађански поступак.

„Нити је то људима било на памети да раде, нити су то желели, али смо били принуђени да поднесемо ту тужбу", каже Божовић.

Овај поступак је почео у децембру сведочењима родитеља убијене деце и било је једно од најпотреснијих у његовој 19 година дугој каријери.

На једном од наредних рочишта, оптужени Владимир Кецмановић одбио је да да исказ суду и целој јавности.

„Скоро годину дана само чујемо да се не осећа одговорним и чекамо да нам објасни како то нико није крив за смрт 10 људи.

„Изјавио је саучешће, а затим рекао да не може да пролази кроз ту трагедију, што је увредљиво само по себи", каже адвокат.

Следи изношење одбране Миљане Кецмановић и осталих, а затим и комисијско психијатријско и психолошко вештачење оштећених када ће стручњаци дати суду процену о трауми и болу кроз који породице убијене деце пролазе.

Према процени адвоката, ако се вештачење заврши током лета, поступак би могао да се оконча до краја године.

Пред судом се воде и засебни парнични поступци породице убијене Адриане Дукић против Кецмановића, одговорних у школи и државе Србије, као и породице повређеног Ј. Д. на ком је затражено психијатријско вештачење осумњиченог дечака.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Најављено више мера него што је спроведено

Одмах после трагедија, Влада Србије најавила је десет мера, које су у мањој мери спроведене у дело, а министар просвете Бранко Ружић је поднео оставку.

Формиран је Владин Савет за спречавање вршњачког насиља, а 19. маја направљена је и платформа „Чувам те" за све који желе под именом или анонимно да пријаве насиље.

Једина промена која је била одмах спроведена и видљива било је присуство полиције у школама.

Могуће је да се део ученика, школског особља или родитеља због овога осећао безбеднијим, али нема доказа да је присуством полиције смањено насиље, показало је истраживање Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) од децембра 2023.

Овом мером, јер је полиција добила више посла, ствара се клима која погодује појави других облика криминала, додаје се.

Закључци истраживања БЦБП-а наводе да су мере биле мотивисане политичким интересима да се задовољи јавност и да их нису донели професионалци из области јавне безбедности, правосуђа или школства.

Неке мере је било немогуће применити, попут идеје о забрани приступа дарк вебу или контроле оружја у кратком року, док су неке биле неодрживе по систем, попут најављеног полугодишњег тестирања ученика на психоактивне супстанце.

Међутим, најављени двогодишњи мораторијум за издавање дозвола за држање и ношење оружја је укинут одлуком Владе већ у октобру.

Министарство унутрашњих послова извршило је контролу 42 стрељане и наложене су 63 мере због уочених неправилности, саопштили су у мају.

Поред законских решења, важна је и њихова примена, посебно у комерцијалним стрељанама, каже адвокат Огњен Божовић.

„Имали смо ситуацију да отац води 12 година старо дете у стрељану и да му се даје да пуца из великокалибарског оружја, што је недопустиво", каже Божовић.

Протеклих 12 месеци, тражио се и начин како да се друштво заштити од насиља које почине деца млађа од 14 година, али се до решења није дошло.

Последњих година, у више наврата су тинејџери испољавали знаке бруталног и монструозног понашања, са обележјима најтежих кривичних дела.

„Најпре 3. мај као најстравичнија трагедија која се догодила, затим, Нишка Бања где је 13-годишњак избо друга ножем, више од 30 убода, било је случајева сакаћења животиња, где дете одсеца главе јагањцима или закуцава ексер у главу псу, деца су запалила бескућника", додаје адвокат.

Подсећа и да је била иницијатива да се измени Закон о лицима са менталним сметњама и, после јавне расправе, сачињене су законске измене, али од јесени нису стигле до скупштине.

„После 3. маја је био рад, рад, рад, а онда осам месеци ничег, то значи да нисмо направили системска решења."

Више грађана „него икада пре", рекли су из власти, одлучило је да се одрекне оружја у Србији, која је према неким истраживањима у светском врху по броју комада у рукама цивила.

Протести, политика, поделе

Одговор друштва могао се препознати у грађанским протестима одмах после злочина, на којима је учествовало више десетина хиљада људи под паролом Србија против насиља.

Током првог протеста, после тродневне жалости, 8. маја, није било политичких говора, узвика, музике, пиштаљки.

Све је протекло у тишини, у знак поштовања према жртвама.

Други скуп одржан је 12. маја, када су људи шетали од Скупштине Србије и блокирали мост Газелу, а вероватно најмасовнији био је 19. маја.

Протести су се наредних недеља прелили и у градове широм Србије, а организацију су убрзо преузеле поједине опозиционе странке.

Власт их је критиковала као злоупотребу трагедије.

Погледајте видео са једног од протеста:

На београдским и парламентарним изборима 17. децембра 2023, направљена је широка коалиција опозиционих странака под називом Србија против насиља.

Међутим, у овогодишњим предизборним позиционирањима, пошто су локални избори расписани за Београд и друге градове за јун, ова коалиција се распала, јер је део странака одлучио да изађе на изборе, а други да бојкотује.

Трећи мај је био последња шанса друштва да направи искорак, да буде изнад политике, поручила је на трибини у Новом Саду Нинела Радичевић, мајка убијене Ане Божовић.

Она је навела и да се масовно убиство, које се десило само дан касније у селима Дубона и Мало Орашје, можда не би десило у другим околностима.

„Моја Ана је убијена јер је била дежурна, а Софија јер је истрчала из фискултурне сале да види шта се дешава.

„Обе су случајно биле ту и, на жалост, то је могло сваком детету да се деси. Зато је Србија морала да стане, морало је све да стане, да се та енергија осети, да је осети и власт и да схвати да тако даље не може", рекла је Радичевић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]