НАТО бомбардовање 1999: Како су радио-аматери постали цивилна мрежа за информисање Југославије

„Прибој, исток-запад, један високо, заокрет према Чајетини. Жуто светло доста високо", чуло се с радио-предајника 9. маја 1999. године, тачно у 3.59 ујутро.

Ову белешку из периода НАТО бомбардовања Југославије у архиви данас чува Мирослав Максимовић, радио-аматер из Београда.

Између марта и јуна 1999, Максимовић је неретко седео будан у глуво доба ноћи, бележећи информације које су путем радио-пријемника стизале од његових колега из разних крајева Србије, али и из других земаља.

„За 78 дана бомбардовања, код куће сам био укупно 12 пута - најдуже шест сати, а најкраће 20 минута", присећа се Максимовић, данас 69-годишњи пензионер, за ББЦ на српском.

Бомбардовање Југославије догодило се на самом крају 20. века, када су интернет и мобилни телефони за многе били луксуз.

Тако су радио-аматери, ентузијасти и хобисти, постали цивилна мрежа за преношење информација, помажући грађанима, али и полицији и војсци.

„Преносили су информације са терена о налетима НАТО авијације, крстарећих ракета и беспилотних летелица", каже Слободан Станковић, председник Савеза радио-аматера Србије, за ББЦ на српском.

„Пошто су се ослањали на оно што су могли да виде и чују, неретко су игнорисали сирене за узбуну, које су позивале грађане да оду у склоништа", додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Због улоге у обавештавању грађана и државних служби коју су одиграли за време НАТО бомбардовања, тадашњи председник Слободан Милошевић је одликовао радио-аматере Орденом заслуга за СР Југославију.

Тајни састанак

Дан уочи почетка НАТО бомбардовања, десетак радио-аматера тајно се окупило у једном стану на Новом Београду, присећа се Максимовић.

Са узбуђењем и ишчекивањем, покренули су тестирање канала комуникације који су претходно успоставили.

Била је то Радио-мрежа за опасност (РМЗО), која је успостављена 23. марта 1999. године.

„Не могу да откријем како, али имали смо информацију да ће почети бомбардовање.

„Прва веза успостављена је 23. марта у 19.55, око 26 сати пре него што се СР Југославија званично нашла у рату", додаје.

Имала је око 2.000 чланова који се међусобно нису познавали по именима.

Радио-аматери у комуникацији користе скраћенице, такозване позивне знакове.

„Мој позивни знак је Y1MM - садржи моје иницијале", поносно истиче Максимовић.

За разлику од већине колега, он није типичан радио-аматер, већ професионалац.

Радни век провео је као координатор радио-везе у Јавном комуналном предузећу (ЈКП) „Водовод и канализација".

На редовном послу, одржавао је комуникацију између водопривредних објеката, а током НАТО бомбардовања, учествовао је у раду РМЗО.

„Те две ствари нисам раздвајао - у ратном стању, одбрана земље је редован посао и за цивила", истиче Максимовић.

Слушајући пренос, водио је радијски дневник бомбардовања, бележећи сваку реч која би се током његовог дежурства зачула са предајника.

„Овако је то било...", показује ми, отварајући фајл на компјутеру, својеврсну хронику НАТО бомбардовања, која је настајала у реалном времену.

Одломак из радијског дневника, 23. априла 1999. године

00.16Ужице према Тари јак бљесак

00.17Још један бљесак у правцу Таре

00.18Још један бљесак у правцу Таре

00.191а-СЗ заокрет на исток од Чајнича

00.20Још један бљесак у правцу Таре од Ужица

00.251а са југа преко Чајнича на в в

Од Ужица ка ЈИ бљесак

00.28Између Златибора И Таре далеко

00.332а Чајниче са запада на СИ ср. висина

00.391а са ЈЗ преко Чајнича на север, високо

01.08Р2 није погинула, само је напајање одрађено са агрегата!!! (Хране)

01.301КО каже да није погођена пошта у Ужицу већ је ракета пала на паркинг, друга улетела одозго до подрума, постројења за напајање И петоцифрени бројеви не раде

01.43Од Суботице са СЗ И С на југ 3 комада, Апатин југ 1

01.44Од Апатина на југ још 1

Ниво сметњи максималан

Подручје Сомбора максимално ометање

01.45Пет авиона прешло у наш ВП преко севера

1 ком јако високо преко Суботице на југ

01.45Са запада до Бачког Моноштора па заокрет на југ 2 ком

01.46Источно од Бечеја са севера према југу 1 ком

01.46Север Суботица на југ 1 ком средња висина

01.47Онај преко Бечеја на југ сада кружИ источно од Бечеја

01.47Са СЗ до Житишта па заокрет на југ 1 ком

01.48Са севера преко Бечеја на југ 1

01.48Од Бача ка Н. Саду више комада

Извор: Мирослав Максимовић, лична архива

'Како јављају радио-аматери'

Почетак рата унео је велику неизвесност у свакодневни живот, није се знало шта ће и када бити бомбардовано, присећа се Станковић, председник Савеза радио-аматера.

Како додаје, РМЗО су пре свега слушале војска, полиција, цивилна заштита и друге државне службе.

Мрежа је радила на посебној фреквенцији - 3.725 килохерца која се није могла слушати на обичним радио-станицама, већ само уз помоћ посебних радио-пријемника.

„Тако смо се штитили од ометања и прислушкивања, и добро је функционисало - нисмо имали великих проблема", каже Максимовић.

Поред РМЗО, радио-аматери су поједине информације преносили и путем радио-аматерске репетиторске мреже.

„Наша мрежа је била извор вести - у медијима се усталила фраза 'Како јављају радио-аматери'", додаје.

Када би се огласиле сирене, уместо да иду у склоништа, радио-аматери су излазили на локације са којих су имали што бољи преглед дешавања на небу.

Максимовић истиче да су радили на искључиво на сопствену одговорност.

„Међу нама је било и стручњака за авијацију, који су умели да процене у ком правцу лете. Једино што нисмо знали су били циљеви", каже.

О свему што би уочили, информисали су управну радио-станицу Савеза радио-аматера.

У преношење информација, укључили су се и радио-аматери из иностранства - из суседних земаља, али и мало даљих, попут Француске, Италије и Немачке.

„Било је ситуација да смо, захваљујући италијанским колегама, знали када би НАТО авиони полетели из Авијана", каже Станковић, председник Савеза радио-аматера.

НАТО ваздухопловна база Авијано, на североистоку Италије, била је једно од места одакле су полетали авиони за време бомбардовања Југославије.

Југословенске везе

Током распада социјалистичке Југославије, током ратова у Босни и Херцеговини и Хрватској, радио-аматери одржавали су такозване хуманитарне везе, подсећа Бојан Божић из Радио-клуба Пирот.

Иако су народи бивше Југославије заратили, радио-аматери су наставили да одржавају везе са колегама, без обзира на етничку припадност.

„Дешавало се да се породице раздвоје у избеглиштву, па смо им помагали да се споје, или да сазнају шта је са њиховим најближима", прича.

Како додаје, преносили су и љубавне поруке.

„На пример, када се људи у избеглиштву раздвоје, па не знају где да шаљу писма, али желе да поруче да и даље чекају једно друго", каже Божић,

А било је и ситуација када су морали да саопште тужне вести.

„То је било најтеже - кад треба некоме да кажете да им је члан породице погинуо", додаје.

Погледајте видео: Ко данас користи Морзеову азбуку у Србији

Како се постаје радио-аматер?

Станковић каже да „нису баш аматери, већ хобисти са лиценцама", које се обнављају на сваких 10 година.

Радио-аматер је својеврсно звање које се стиче полагањем стручног испита у Савезу радио-аматера Србије.

Испит могу да покажу само држављани Србије, стоји у правилнику.

Мирослав Максимовић је радио-аматеризмом почео да се бави као петнаестогодишњак, у локалном радио-клубу у Горњем Милановцу, где је одрастао.

„Добро памтим прво успостављање радио-везе којем сам присуствовао крајем 1970-их година 20. века, као средњошколац.

„Звали смо неког Жику из Ћићевца, био сам зачуђен како се добро и јасно чује", препричава.

Почеци радио-аматеризма на простору Балкана везују се за период после Првог светског рата.

Прва организација радио-аматера, друштво „Радио", основано је у Београду 15. јула 1924. године, подсећа Станковић.

Како додаје, Савез радио-аматера Србије ове године обележава јубилеј - 100 година од почетка организованог бављења радио-аматеризмом на простору бивше Југославије.

„Као датум оснивања, узет је рођендан Николе Тесле, којег сматрамо првим радио-аматером", истиче Станковић.

У Србији данас има неколико десетина радио-клубова, док Савез-радио аматера има нешто више од 3.000 чланова, наводи он.

„Али, све је теже привући млађе чланове, а и многи радио-клубови имају веома скромне финансије, које се прикупљају углавном од чланарина", појашњава Станковић.

Радио-аматери и имају практичну улогу и данас, у мирнодопска времена.

Један од најактивнијих је Радио-клуб Пирот, чији чланови редовно учествују у акцијама горског спасавања на оближњој Старој планини, као и за време шумских пожара, истичу из Савеза радио-аматера Србије.

Активно су помагали и за време поплава, које су погодиле Србију 2014. године.

„Ту смо и спремни да ускочимо кад год остали канали комуникације закажу", поручује Максимовић, који данас у слободно време подучава унуке овом хобију.

Погледајте видео: НАТО бомбардовање - разлози и последице у два минута

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]