Бомбардовање Југославије 1999: Од „Нирнбершког процеса" до „фарсе" - недеља када су у Београду осуђени лидери НАТО алијансе

У сенци петооктобарских промена остало је једно од најнеобичнијих суђења у Србији, међународног карактера.

Дана 21. септембра 2000. у крцатој сали београдске Палате правде, у име народа, осуђени су на 20 година затвора лидери најмоћнијих НАТО земаља за, како се наводи у пресуди „ратне злочине почињене током бормбардовања Савезне Републике Југославије 1999".

Пошто им се судило у одсуству, на оптуженичким столицама стајале су цедуљице са именима америчког председника Вилијама Клинтона, државне секретарке Медлин Олбрајт, британског премијера Тонија Блера, немачког канцелара Герхарда Шредера, шефова дипломатије и министара одбране ове три земље, као и Хавијера Солане, бившег генералног секретара НАТО и Веслија Kларка, НАТО команданта за Европу.

О овоме су извештавали и светски медији, попут ББЦ-ја и ЦНН-а, оптужнице су превођене и путовале су дипломатским каналима, али реакције окривљених су махом изостале.

Нико од западних лидера који су оптужени није одговорио на захтев за коментар.

„Депласирано"

Као и данас, и тада је било несвакидашње оптужити лидере највећих земаља и генерала НАТО пакта, као учеснике агресије, каже Драгомир Милојевић, судија са вишедеценијским искуством.

„Јесте неуобичајено тужити председника Америке, јер ни земље где је била агресија нису се латиле таквог посла, у неку руку делује неозбиљно како га привести правди, посебно што су све више европски и стандарди међународног права да се суди у присуству.

„У крајњем резултату је то депласирано, осим добре анализе која је урађена", каже Милојевић за ББЦ на српском.

У пресуди на 250 страна изнете су многе појединости о употреби осиромашеног уранијума, касетних бомби и свих других дејстава НАТО алијансе током 78 дана бомбардовања.

„Пресуда је урађена одлично са правне стране, наведено је који проценат земље је озрачен, колико је било рањених са именима и презименима, колико је било погинулих, једно време се говорило да сваки грађанин то треба да има да зна које су последице свега тога", каже Милојевић, доскоро председник Врховног касационог суда.

Пресуда је укинута у Врховном суду, чији је Миливојевић тада био известилац.

И док је пресуда била формално на снази, као и налози за хапшење, у посети Београду се нашао и један од осуђених.

Ибер Ведрин, француски министар спољних послова, тада није доживео било какве непријатности.

Недуго после доношења пресуде, у Србији се променила политичка клима.

Само три дана касније, одржани су избори 24. септембра, на којима је изгубио тадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић, а после протеста, изазваних непризнавањем резултата, 5. октобра оборен је режим.

Тако је и суђење лидерима НАТО-а пало у заборав и надлежних органа.

Од кривичног гоњења се одустало, а укинуте су и потернице и налози за хапшење, а многи од осуђених долазили су у посету Србији после тога.

Како је изгледало суђење?

Све се дешавало у последњој недељи пред председничке изборе 24. септембра, када је у првом кругу дотадашњег неприкосновеног лидера Слободана Милошевића победио кандидат опозиције Војислав Коштуница.

Београдском тужиоцу Андрији Милутиновићу било је потребно три сата да прочита оптужницу од 183 странице, а затим и имена 890 наводних жртава НАТО бомбардовања - 503 цивила, 240 војника и 147 српских полицајаца.

У великој сали Палате правде изнад судског већа стајала је урамљена слика председника Слободана Милошевића.

Сваки од 14 оптужених имао је браниоца по службеној дужности, а то су били адвокати из различитих градова Србије.

На браон кожним столицама уместо оптужених биле су залепљене цедуљице са именима на ћирилици и на енглеском.

Суђење које су једни поредили са нирнбершким процесом нацистима, а други називали фарсом, трајало је неколико радних дана.

У публици је било правника, студената и пензионера.

Учесници су се трудили да све изгледа као озбиљан судски процес.

„На почетку суђења које је каснило 40 минута председник већа (Верољуб Ракетић) је рекао да на претрес нису позвани оштећени и сведоци, јер би могли да буду саслушани скоро сви грађани Србије и СРЈ, за шта би била потребна 'непредвидиво већа' судница", подсећа Истиномер.

Драгољуб Јанковић, тадашњи министар правде, очекивао је и да ће неки од оптужених бити изручени југословенским правосудним органима.

„Kако се у међународној јавности мења став о нашој земљи, очекујем да ће доћи до екстрадиције барем неких од њих", рекао је он.

Радило се брзопотезно, за динамику савремених суђења у Србији, па су завршне речи изнете исте седмице.

Највећа судница у згради била је пуна публике, било је и страних посматрача, али не и представника политичког врха СРЈ.

Припадник судске страже стајао је крај бранилаца оптужених, вероватно да би спречио евентуални инцидент, писао је тада Глас јавности.

Браниоци су затражили ослобађајуће пресуде за све клијенте, осим за Клинтона, чији је адвокат указивао на олакшавајуће околности.

„Господин Kлинтон потиче из некомплетне породице, живео је с очухом и то је вероватно оставило трага на његово укупно понашање", рекао је између осталог његов адвокат Томислав Војновић.

Осуђени су за „подстицање на агресивни рат, ратне злочине против цивилног становништва, употребу недозвољених средстава борбе, покушај убиства представника највиших државних органа, као и за нарушавање територијалног суверенитета земље", наводи се у пресуди у коју је ББЦ имао увид.

Када су прочитане осуђујуће пресуде судницом се проломио аплауз, посебно када је прочитано име осуђеног Клинтона, забележили су новинари Гласа јавности.

Председник судског већа Верољуб Ракетић рекао је да је против оптужених већ расписана потерница, да им је одређен притвор и да ће им се казна рачунати од дана када буду ухапшени.

У краћем образложењу пресуде председник судског већа је рекао да су оптужени агресијом на СРЈ прекршили повељу Уједињених нација и да су у то време били најодговорнији у НАТО-у.

„Оптужени су се плашили да дођу пред суд или су се плашили да се суоче са истином и сопственом савешћу", рекао је Ракетић и навео да ће пресуде и решења о притвору бити послата окривљенима.

Окружни јавни тужилац Андрија Милутиновић је истакао да је казна „била очекивана", али да „најбезазленији међу њима заслужују много веће казне".

Ко је све осуђен и које функције је тад обављао?

„Није фарса"

Бранилац Жака Ширака, крагујевачки адвокат Славиша Мрдаковић, током поступка био је на челу тима „француских бранилаца".

„То је нажалост наша трагедија, али ја се поносим како је суд одрадио доказе и цео поступак како је вођен и како су пустили адвокате, на чијем сам челу био, да слободно радимо одбрану", каже Мрдаковић за ББЦ.

Подсећа да је суђење било само годину дана после бомбардовања, у време када је власт Слободана Милошевића била врло пољуљана.

Уверен је да су органи тадашње власти или државне безбедности пратили рад адвоката, али да су их „пустили да раде".

Мрдаковић је предмет, каже, припремао честим одласцима у француску амбасаду, али нико га у томе није спречавао.

„Шта би се десило да су нам забранили или би нас побили или би нас затворили, а могли су и да дођу да врше притисак, гарантујем да ниједан адвокат није био под притиском.

„Кад смо тражили ослобађајућу пресуду то је био бум за цео свет и добили смо на Врховном суду да се укине пресуда", каже адвокат.

Проучавајући предмет колеге и он су, каже, дошли до заједничког закључка да нема доказа да се води кривични поступак против било ког државника и званичника, осим „против Клинтона".

Иако су суђење пратили коментари да је у питању монтиран процес, Мрдаковић тврди да није било тако.

„То је било у време Милошевића кад је био најрањивији, адвокати су тражили да се поступак спроведе строго по закону и тако је спроведен и тражили су ослобађајуће пресуде за све, осим за Клинтона.

„(...)Да је била фарса, ми бисмо ћутали или тражили мале казне, а ми смо се као адвокати успротивили и уложили жалбе на пресуде", каже Мрдаковић.

Додаје и да никада нико није ставио примедбу на прикупљене доказе и „три тома документације".

Пресуда - дневник рата

Професионални члан судског већа Окружног суда које је донело осуђујућу пресуду био је и Горан Петронијевић.

Тада судија, а данас адвокат, Петронијевић каже да поступак јесте био „мало необичан, јер је суђено у одсуству, али испуњени су били процесни услови да се одржи".

„Пoслати су позиви преко амбасада и министарстава спољних послова држава окривљених, они су одбили да приме, али то се могло сматрати уручењем и стекли су се услови за суђење у одсуству.

„Сама пресуда је дневник рата и то је њена највећа вредност, све остало се показало релативним па и та казна", каже Петронијевић за ББЦ на српском.

Припрема за суђење је трајала месецима и више од 30 људи је радило тиму у тужилаштву и судовима да би се систематизовала грађа и „тоне материјала", додаје.

Ту су записници, видео снимци, фотографије и хиљаде страница документације.

„У тој пресуди је наведено сваки дан рата шта се догодило, шта је гађано, ко је погинуо или повређен од цивила и војника и полицајаца, који цивилни и војни објекти су уништени.

„То је дневник тих 78 дана са свим доказима, записницима о увиђају, вештачењима, балистичким и осталим", каже Петронијевић.

Посебно је, напомиње, интересантна област о загађењу животне средине и гађању хемијских постројења попут Петрохемије у Панчеву и нафтних постројења, као и бацање осиромашеног уранијума што је спадало у забрањену врсту борбених средстава.

„Тада је професор Чикарић говорио о томе да ће за 15 до 20 година на простору где је све емитовано доћи до епидемије канцерогених обољења и видите последњих пет година шта се дешава", каже Петронијевић.

Представници НАТО-а су у Уједињеним нацијама потврдили да је осиромашени уранијум коришћен током рата на Косову.

Ипак, како је 2019. рекао портпарол НАТО-а Пирс Казалет за ББЦ на српском у неколико извештаја Уједињени нације је „утврђено је да коришћење осиромашеног уранијума током конфликта на Косову није проузроковало трајне здравствене последице".

Жанку Стојановић, мајку једног од 16 погинулих радника РТС-а у бомбардовању, пресуда није утешила.

„Судити некоме ко није присутан, није ништа друго до исмевање суда.

„Желимо да се суди НАТО лидерима и свима који су учествовали у убијању наше деце, али само ако су оптужени присутни", рекла је за ЦНН 2000. године.

Пошто је једно од кривичних дела било у надлежности војног суда, по тадашњим законима требало је да им се суди у војном, а не цивилном суду.

„Зато није био велики проблем да се та одлука укине, јер је био ненадлежан суд", каже Драгомир Милојевић, тадашњи судија Врховног суда који је 19. јуна 2001. укинуо пресуду и вратио првостепеном суду на одлучивање.

Наредне године, тужилац је одустао од кривичног гоњења.

„Поступак против Вилијема Kлинтона је обустављен 12. септембра 2001, а против свих осталих 15. септембра 2001. године одлуком Окружног суда у Београду пошто је надлежно тужилаштво одустало од даљег кривичног гоњења, односно од оптужбе", саопштили су из Вишег јавног тужилаштва у Београду за ББЦ на српском.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]