Немачка и политика: Крај ере Ангеле Меркел - једноставан водич за изборе
Аутор фотографије, Getty Images
Немци гласају на парламентарним изборима који обележавају крај шеснаестогодишњег мандата Ангеле Меркел.
Први пут за 15 година, једна анкета је дала предност левом центру над конзервативцима одлазеће канцеларке.
Али једна ствар је јасна, ко год да победи, мораће да оформи коалицију.
Три странке тренутно верују да могу да обезбеде довољно места у парламенту како би то постигле и изабрале следећег канцелара.
Како ће, дакле, функционисати немачки избори?
За шта се гласа?
У недељу 26. септембра, Немци ће бирати доњи дом федералног парламента, Бундестаг.
Иако се гласање уживо одржава тог дана, гласање поштом је већ започело.
Право гласа има неких 60,4 милиона Немаца старијих од 18 година.
Бундестаг чини најмање 598 посланичких места, али обично више.
Иако ће се исте ноћи знати ко је победничка странка, састав следеће владе биће познат тек кад победник успе да оформи апсолутну већину у парламенту са још једном или две партије.
Због тога се неће одмах знати ко је следећи канцелар.
Како се бира канцелар?
Канцелара обично бира странка са највише освојених посланичких места.
Али стварање коалиције траје дуго, будући да странке морају да се договоре око заједничких ставова и поделе министарска задужења.
Кад се постигне споразум, чланови новоизабраног парламента гласају за подршку новом канцелару.
Које политичке странке су фаворити?
Најновије анкете сугеришу да су три велике странке у трци за освајање довољно посланичких места да оформе коалициону владу и изаберу следећег канцелара.
Хришћанско-демократска унија (ЦДУ)
- Конзервативна ЦДУ Ангеле Меркел доминирала је немачком политиком деценијама, заједно са сестринском странком у Баварској, Хришћанско-социјалном унијом.
Аутор фотографије, Reuters
- Лидер ЦДУ-а Армин Лашет је природни наследник Ангеле Меркел, али је имао проблема да придобије гласаче, нарочито након што је у јулу фотографисан како се смеје током посете поплављеном граду. Баварски лидер Маркус Зедер је популарнији, али је мало вероватно да ће му његов конзервативни ривал уступити кандидатуру.
Социјалдемократска странка (СПД)
- СПД левог центра у коалицији је са конзервативцима и у испитивањима јавног мњења стоје раме уз раме с њима. Ове недеље је према једној анкети странка повела испред ЦДУ-а први пут за 15 година
Аутор фотографије, EPA
- Олаф Шолц, немачки министар финансија, кандидат је странке за канцелара и тренутно има реалне шансе за победу.
Зелени
- Ова левичарска странка усредсређена је на климатске промене и социјалну правду, а раније током године водила је у анкетама.
Аутор фотографије, EPA
- Вођа Зелених Аналена Бербок још није држала положај у влади, али би могла да поведе своју странку до коалиције.
Коалиције су познате по бојама својих странака.
И зато очекујте да ћете често слушати о црвено-црвено-зеленој коалицији ако победи леви центар (црвени) или коалицији Кеније и Јамајке ако победи ЦДУ (црни).
Друге странке које би такође могле да се појаве у коалиционој влади укључују либералне Слободне демократе (жути) и социјалистичку Ди Линке (Левица).
Ултра-десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) ужива снажну подршку у источним деловима Немачке, али је главнотоковске странке одбацују због њене политике.
Како се одлучује победник?
Кад Немци изађу на гласачка места, они дају два гласа.
Први је глас изборне јединице за избор локалног посланика.
Постоји 299 изборних јединица - отприлике један посланик на сваких 250.000 људи.
Кандидат који освоји највише гласова у свакој изборној јединици гарантовано добија посланичко место.
Овај систем „победник односи све" познат је као систем релативне већине, слично као на изборима за британски парламент.
Други глас је заснован на другачијем систему - пропорционалној заступљености.
Преосталих 299 места додељује се на основу учешћа сваке странке у укупном броју освојених гласова - а добијају их кандидати са изборне листе коју саставља свака странка.
Зашто је други глас одлучујући?
Прво, странка мора да освоји најмање пет одсто другог гласа да би ушла у Бундестаг.
Овај праг је осмишљен да би спречио мање, често радикалне странке, да освоје власт.
Потом, према немачком мешаном изборном систему, састав парламента мора да одражава резултат овог другог гласања.
Други глас стога одређује проценат посланичких места који ће свака странка добити у Бундестагу и њене шансе да оформи владу.
Зашто онда величина Бундестага варира?
Ово је компликован део.
Број посланичких места у парламенту може да се повећа ако постоји несклад између резултата које је освојила свака странка са два гласа.
Због тога одлазећи Бундестаг нема 598 посланичких места, већ 709.
Аутор фотографије, Getty Images
Узмите овај хипотетички пример:
ЦДУ осваја 110 места на гласању за изборне јединице и 100 места на гласању за странку.
У овом сценарију, ЦДУ би имао 10 посланичких места више него што би требало, према његовом уделу у кључном другом гласању.
Понекад гласачи подрже конкретног кандидата, а потом се одлуче за неку другу странку.
И тако ЦДУ задржава тих додатних 10 посланичких места, познатих као „прекомерни мандати".
Међутим, ЦДУ сада има 10 места више него што би требало, што је неправедна предност.
Да би се изједначиле снаге, све друге странке добијају такозване изједначавајуће мандате.
То повећава број заступника и за све друге странке на основу њиховог процента.
У овом примеру, њихова места би се повећала за 10 одсто у односу на њихове изборне резултате како би се корекцијом постигла равнотежа.
Када ћемо знати резултате?
Победници и губитници би требало да буду познати свега неколико сати од затварања гласачких места.
Тако је било на последњем гласању за Бундестаг 2017. године, кад је Ангела Меркел одржала суморан говор обележивши подбацивање своје странке на изборима.
Али преговори о формирању владе могу да потрају недељама, као 2017, кад је дошло до неуспелог покушаја формирања Јамајканске коалиције са ЦДУ-ом (црни), Зеленима и ФДП-ом (жути).
Погледајте видео о случају расизма у Берлинском балету
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
