НАТО бомбардовање 1999: Кратак водич кроз речи и појмове

Хосе Армандо јаше коња, јури Есмералду и Лусија, коњ се пропиње, Хосе Армандо пада.

Углавном, непознато је како се сцена завршава јер, у истом тренутку, падају и прве бомбе на СР Југославију - почело је НАТО бомбардовање.

Војна операција северноатласког савеза почела је 24. марта 1999. године.

Повод за интервенцију био је прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедносне снаге Србије.

Савет безбедности Уједињених нација није издао дозволу за ову војну интервенцију која је трајала 78 дана.

У нападима је погинуло 1.008 припадника безбедносних снага, а укупан број цивилних жртава се до данас не зна.

Невладина организација Хјуман рајтс воч, која се бави људским правима, наводи да је погинуло између 489 и 527 цивила.

Последње бомбе на Србије су пале 10. јуна 1999, а причињена је огромна материјална штета.

Милосрдни анђео, Племенити наковањ или операција Заједничка сила?

Данас се најчешће назива само бомбардовање.

Сајт НАТО-а операцију назива њеним првим и најчешћим именом „Operation Allied Force".

У домаћој јавности, ово се најчешће преводи као „Операција Савезничка сила", понекад „Савезничка снага", а ређе „Здружена сила".

Америчка компонента акције, звала се „Noble anvil", илити „Племенити наковањ".

Након уласка НАТО трупа на територију Косова, јуна 1999, операција се проширује и добија име „Joint Guardian" што у преводу значи „Придружени чувар", „Придружени старатељ" или мало слободније „Телохранитељ".

У домаћим медијима, „Joint Guardian" најчешће се преводи као „Заједнички заштитник".

То су званични извори, али јавност у СР Југославији памтиће бомбардовање по њеном незваничном и најпопуларнијем називу Милосрдни анђео.

Нигде на сајту или у транскриптима НАТО-а не помиње се нити један облик овог назива, ни на српском, ни на енглеском језику.

Страни медији нису користили нити популаризовали овај назив.

Нема доступних трагова да је иједан званичник или оперативац НАТО-а јавно употребио назив Милосрдни анђео, на српском или енглеском, да би назвао ову акцију.

Генерал Спасоје Смиљанић, командант ратног ваздухопловства и противваздушне одбране из тог периода, објаснио је за дневни лист Данас да је била у питању пропаганда.

„Нико из Нато-а није користио тај израз. У питању је наша измишљотина", рекао је Смиљанић.

Годину дана пре бомбардовања, ББЦ је известио о британском конвоју који је донео хуманитарну помоћ на Косово.

Ова акција звала се „Operation Angel" или „Операција анђео".

Овај текст доступан је и данас под насловом Operation Angel's mission of mercy, у преводу Милосрдна мисија Операције анђео.

То је уједно једино чињенично неспорно место где се Косово, милосрђе и анђео сусрећу.

Бомбе и бомбоне

Завијање сирене најављује ваздушну опасност и траје пуних 60 секунди.

У данима који ће уследити, ова звучна узбуна добиће надимак шизела.

Сваког од 78 дана, претиће једна ваздушна опасност - авиони.

Они који су знали стране језике и имали приступ сателитској телевизији или интернету, неколико минута пре прве шизеле могли су да сазнају из свестских медија да су први авиони полетели из Авијана.

Име Авијана, градића од 9.000 становника на северу Италије, изговараће се са опрезом и тихим беспомоћним презиром.

Деца ће понављати „авиони из Авијана, авиони из Авијана" као разбрајалицу.

Погледајте видео: НАТО бомбардовање - разлози и последице

У дечијем понављању, убрзо ће је заменити стихови Авионе, баци ми бомбоне.

Бомбоне нису бачене, али јесу бомбе.

Неке од првих које су пале биле су графитне бомбе, у народу познатије као меке или ћелаве бомбе.

Имале су пуњење финим графитним прахом, карбонским наночестицама.

Оне се распрше и падну на незаштићену електроенергетску инфраструктуру, далеководе, бандере, трафо-станице, тиме је привремено онеспособљавајући, што доводи до нестанка струје.

Ове честице је требало уклонити и материјална штета углавном није трајна, али жељени ефекат је постигнут.

Зову их меким бомбама зато што не експлодирају, не разарају, али уништавају, застрашују и омогућавају неометани пролаз других јединица кроз замрачено подручје.

Ипак, оне спадају у касетне бомбе.

Изузев у случају ових анти-електричних и бомби за разбацивање летака, касетна муниција је веома разорна.

Касетне бомбе

Кластер или касетне бомбе су експлозивне направе које у једном баченом касетном пуњењу имају велики број мањих појединачних бомби.

До данас је више од 120 земаља споразумно укинуло употребу касетних бомби.

Иако су све бомбе опасне, касетне се сматрају посебно опаким јер су неселективне, покривају велике површине и имају велики постотак неексплодираних пуњења која су дуго времена опасна по цивиле.

Организација Хјуман рајтс воч осудила је НАТО због употребе касетних бомби током напада на СР Југославију.

Конвенцију о забрани производње, употребе и поседовања касетне муниције из 2008. године, након њихове употребе 1999. потписала је већина НАТО чланица.

Србија није потписница конвенције.

До данас је једина република бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), па самим тим и бомбардоване СР Југославије, коју су чиниле Србија и Црна Гора, која није потписала конвенцију.

„Познато је да Војска Србије располаже касетним бомбама и да бацаче ових 'граната са пројектилима парчадног дејства' производи и продаје Застава оружје", извештавa радио Слободна Европа.

До тог дана, гориво и плин могли су неометано да се купују и несташице није било.

Ускоро се, после више година, поново појављују бонови за гориво као једини начин легалне куповине бензина и дизела за цивиле.

Браон боје су за дизел, плави су за бензин; од пет, 10 и 20 литара.

Причало се да су постојали и бонови од 50 литара, мада је већ онај од пет био озбиљна незванична валута у земљи у којој је проглашено ратно стање.

Непосредна ратна опасност проглашена је 23. марта 1999, а дан касније је преиначена у ратно стање.

Београђани памте Аврама Израела и речи „Пажња, пажња, ваздушна опасност за Београд", којима је почињало упозорење емитовано на локалној телевизији Студио Б.

Овај службеник градског Центра за обавештавање гледаоцима би дао инструкцију да отворе прозоре, спусте ролетне, искључе струју и плин или зауставе возило, и пођу у склониште.

Упозорење би се увек завршило речима „Готово".

Било да су прозори били затворени или отворени, велика окна била су прелепљена тракама у слову икс, како би комади остали повезани уколико би потреси разбили стакло.

У духу времена, ово је запамћено као Windows 99, алузија на компјутерски оперативни систем промовисан годину дана раније.

Центар за обавештавање и узбуњивање имао је број 985, преко ког су грађани могли да дојаве информације значајне за одбрану и заштиту.

Најчешће су били дојављивани локатори.

Веровало се да НАТО из авиона избацује уређаје који путем сателита детаљније јављају где тачно треба да падне паметна навођена бомба.

За локаторе су проглашавани било какви уређаји, чудне справе, комади метала, кутије, стари ручни сатови, обичне и необичне батерије и, понекад, смеће.

Наводне локаторе неки би пребацивали у комшијско двориште, а мало обазривији би их ручним колицима одвезли на ивицу насељеног места.

Погледајте видео: Како су бомбе промениле Мурино у Црној Гори

'Злочиначки НАТО агресор' остаће урезана формулација у сећању многих.

Тако су званичници и медији под контролом државе називали западну војну алијансу и њене лидере.

Често је у информативном програму и домаћој штампи цинично прозиван синтагмама легитимни циљ или колатерална штета.

Термин колатерална штета толико је рабљен у изјавама и саопштењима НАТО-а и у страним медијима да га је комисија немачких лингвиста и новинара прогласила за нереч године 1999.

„Нисмо имали краћи састанак од када постојимо", рекао је један члан комисије о избору између 1.800 пријављених речи.

Више од три деценије, за нереч године проглашавају једну нову или недавно популаризовану реч за коју сматрају да крши људска права, омаловажава или еуфемизирањем понижава неку групу људи.

Нереч године 2023. је ремиграција, за присилне депортације људи из земаља у којима су настањени - тамо одакле су дошли.

Док су изнад глава летели томахавк крстарећи пројектили и беспилотне летелице које данас зовемо дронови, тик изнад земље плутале су 'клинтонке'.

Клинтонкама су називане многе необичне муве, а касније и остале бубе, примећене од 1999. до данас.

По омраженом америчком председнику из периода бомбардовања, Билу Клинтону, називана је свака пренамножена, посебно велика, иритантна или необична мува, а касније и буба.

Ово ни мало ласкаво име најчешће би носила мува из фамилије Симулиде, пре бомбардовања позната као голубачка мушица.

Женки голубачке мушице, као и комарцима и многим другим двокрилцима, потребан је крвни оброк да би положила јаја.

'Природа се обнавља' није феномен настао током пандемије вируса корона.

Индустрија је нагло стала и 1999. и оставила простора за неспутано бујање зеленила.

Претпоставља се да је ово бујање погодовало повратку голубачке мушице, која је десеткована изградњом хидроелектране Ђердап.

Пецароши у близини Голупца некада ову мушицу користе као мамац.

Мамцима су називане и макете мостова, авиона, тенкова и других возила прављене од гума, дасака и лима, као лажна мета за заваравање непријатеља.

Таргет

Људи су се окупљали, заједно са естрадним певачима, да телима спречавају гађање мостова.

Носили су или цртали на одећи мету, у неколико црних концентричних кругова.

Настао је Таргет, често потписан ћирилицом. Ова реч на енглеском значи мета.

Песма „Волимо те, отаџбино наша" настала је 1997. године.

Компоновао ју је Раде Радивојевић за Дан Војске, а изводили су је Леонтина Вукомановић и Милан Шћеповић.

Током 1999. године, захваљујући честом емитовању, знали су је сви.

На мостовима, али и на трговима, певали су и Ђорђе Балашевић, Пилоти, Дак, Ђогани, Рибља чорба и многи други извођачи.

Песма Рибље чорбе „Авиону, сломићу ти крила" из 1988. постаје веома популарна, а „Рингишпил" Ђорђа Балашевића добија „ратну верзију", како је означена на компилацији „Таргет 1".

Музичке касете различитих Таргет компилација продају се уз семенке на улици, јаја на пијаци и преснимавају ноћу, ако има струје.

Рестрикције струје нису биле непознате, али су се 1999. вратиле.

Воде је било, али без струје, пумпе нису радиле, па су комшије са нижих спратова помагале.

Таргет се сада већ увелико не црта руком, већ штампа.

Игра се коло.

И на мостовима, а и у Буђановцима.

Шифру за радар до тада невидљивог авиона Ф117-А, који је срушен у атар сремског села Буђановци, сви су запамтили.

Фотографија мештана који играју коло на крилу америчког стелт ловца први пут обореног откако постоји, обишла је свет.

„Извините, нисмо знали да је невидљив", ругао се један графит.

„Ил' бомбардујте, ил' да кречим" помирљиво је поручио други.

Ширење до тада мало познатог дефетизма - прихватања пораза без борбе, било је строго праћено, а и забрањено.

Радио-аматери су били све, само не аматери.

Ентузијасти за радијску технику и везе јављали су даноноћно и децентрализовано шта се где дешава.

Војска је слушала када није смела да пали сопствене радио предајнике, да не би била лоцирана.

Пожарни пут постоји вероватно од када и ватра, али су одједном сви знали шта је и да мора да се остави проходним.

Проходним за ватрогасце, а можда и за копнену интервенцију.

НАТО није извршио копнену интервенцију 1999.

Није се десио ни „ваздушни напад ескадриле од шест орлова, два мига и једног супергалеба Г4" на аеродроме у Тузли и Тирани.

Оно што се десило је осиромашени уранијум.

Уранијум је веома густ и тежак метал.

Он се може ставити на врхове граната или метака и повећава пробојну способност муниције.

Гранате са осиромашеним уранијумом изоштре се приликом удара, а после контакта са металом, одмах се запале.

„САД и НАТО изазвали су велику контроверзу када су га (осиромашени уранијум) користили на Косову", рекла је докторка Марина Мирон са Краљевског колеџа у Лондону за ББЦ.

Као што реч рестрикције није била нова становницима Југославије, тако није ни ембарго колач.

Приступачан слаткиш од шећера, брашна, воде, соде бикарбоне, какаоа и пекмеза био је већ познат, осмишљен током међународних санкција Југославији због подршке сукобима у Босни и Хецеговини и Хрватској.

Погледајте видео: Ноћ када је горео Генералштаб Војске СР Југославије

'Готово'

За разлику од завијајуће шизеле, 60 секунди једноличног тона био је сигнал за престанак опасности.

Иако врло гласна, значила је мало мира, барем са неба - смирела.

Војно-технички споразум потписан је 12. јуна 1999. на војном аеродрому у близини Куманова.

Кумановски споразум означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије.

Садржај овог документа договорен је у чувеној кафани у Куманову „Европа 93".

Дан касније, усвојена је резолуција 1244 у Савету безбедности Уједињених нација.

Крајем године сазнало се да се Есмералда удала за Хосе Арманда.

Готово.

Погледајте видео: Шта о бомбардовању знају они који су рођени 1999?

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]