Порођаји у Србији: Жене о случајевима акушерског насиља

У само неколико дана, Србију су узбунила два случаја наводног насиља над женама током порођаја у два различита краја земље, а поводом оба је покренута истрага.

За Марицу Михајловић свет је стао 12. јануара када није зачула бебин плач после порођаја.

„(Доктор) ме удара и вређа, стиска вилицу, крећу претње да ће да ме удари... да ће да ми смрска главу, вређа на националној основи", написала је она шест дана касније на Фејсбуку о порођају у болници у Сремској Митровици, граду око 75 километара северно од Београда.

Њен супруг Данијел Новаков у краткој изјави за ББЦ на српском каже да се надају да ће се овакво понашање зауставити.

„Желимо да ово престане, да се никоме више не деси ово што се нама догодило.

„Још смо у шоку, под стресом и јако ми је тешко да говорим", изговара кроз плач.

Случај Марице Михајловић чије је дете умрло на порођају узбунио је Србију и подстакао друге жене-породиље да испричају слична, горка искуства.

Само неколико дана након што је она оптужила лекара, породиља из Врања, на југу Србије, пријавила је двоје гинеколога за насиље јер нису хтели да је породе царским резом, што је, како тврди, оставило последице по новорођенче.

И поводом овог случаја покренута је унутрашња истрага.

Док је Министарство здравља покренуло истрагу о случају у Сремској Митровици, лекару који је водио порођај одређен је притвор, а у сремскомитровачкој болници у међувремену је дозвољена бесплатна пратња породиљама током порођаја.

Реагујући на случај у Сремској Митровици, министарка здравља Даница Грујичић изјавила је и да је у протеклих шест месеци анализирано 50 породилишта, колико их је укупно у Србији.

„Акушерско насиље је недопустиво. Посебну пажњу и бригу морамо да пружимо трудницама и породиљама. Радићемо на додатној едукацији колега и на сваки начин заштити мајке и труднице", рекла је она.

Ипак, упозорила је и да се сада не сме дозволити да испаштају сви.

„Ако сада крене лов на вештице, за пет година неће нико хтети да буде гинеколог нити акушер.

„Компликације се дешавају свуда у свету у одређеном проценту који је дозвољени проценат, ми треба да дођемо до тог дозвољеног процента", рекла је Грујичић.

Министарка и заштитник грађана су позвали све који се суочавају са насиљем да о њему говоре и пријаве га, како би надлежне службе могле да реагују.

У уторак, 23. јануара, организација Крени-промени и њен огранак Млада Митровица, предали су Министарству здравља потписе, захтевајући да се у свим породилиштима у Србији омогући бесплатна пратња свим породиљама током порођаја, као што је то учињено у Сремској Митровици.

„Очекујемо да ће Министарство усвојити захтеве, ово је први корак.

„Не би требало да чекамо да се деси трагедија, па да кренемо да решавамо проблем", рекла је правница тима Марина Павлић за ББЦ на српском.

Шта је акушерско насиље?

Акушерско насиље је оно које трпе жене током трудноће, било које врсте физичког злостављања, понижавања, вербалног злостављања и када се медицинске процедуре или друге врсте интервенција спроводе на принудни начин, или без пристанка, што је жене довело у ситуацију рањивости.

Ово кршење права мајки може се десити како у јавним тако и у приватним здравственим установама.

Осим поменутих ствари, и одређени пропусти здравственог особља током порођаја се такође класификују као акушерско насиље.

Такви пропусти, односно изостављање одређених ситуација у датом тренутку може да проузрокује физичку или психичку штету жени током трудноће, порођаја или после порођаја.

Мајке имају право на одговарајућу медицинску помоћ током порођаја, без обзира да ли се ради о вагиналном или царском резу.

Имају право на свеобухватну негу на време и ефикасан начин, у складу са сопственим обичајима, вредностима и уверењима, да добију, ако је могуће, акушерску анестезију.

Имају право и на психосоцијалну помоћ ако су забринуте у вези са одређеним ситуацијама током трудноће или после порођаја.

Коначно, имају право да буду информисане о властитом здрављу и здрављу детета и током трудноће и током порођаја.

Треба да буду у пратњи некога коме верују и да су им пружене информације о дојењу.

Неки поступци који су класификовани као насилни многи пренебрегавају.

На пример, није нормално да медицинско особље каже породиљи да не виче, да ћути, да трпи бол или да особље користи фразе попут „сама си направила ово", „не буди лења".

Додиривање вагине на начин који нарушава приватност породиље, и брзе и механичке медицинске контроле, такође представљају акушерско насиље, као и ситуације у којима доктор игнорише страхове пацијенткиње и друга питања и дилеме које има.

Други облик насиља је када се раде индуковани порођаји или непотребни царски резови.

Сви ови облици агресије спречавају жене да уживају у хуманој трудноћи и порођају.

Извор: Светска здравствена организација

Шта кажу жене?

Правнице Марина Мијатовић, Ивана Соковић Крсмановић и Јелена Станковић покренуле су тим за помоћ женама жртвама гинеколошко-акушерког насиља.

У августу 2022. године објавиле су извештај - Третман жена у гинеколошко-акушерским установама.

Разговарале су са 200 жена које су прошле неки вид насиља током, пре и после порођаја.

На основу тих интервјуа, дефинисале су 16 врста насиља током различитих медицинских третмана.

Вербално насиље и лошу комуникацију пријавила је велика већина анкетираних.

Вербално насиље је често, а спроводи га целокупно медицинско особље у свим фазама медицинског третмана.

Забележена је и учестала примена Кристелеровог захвата, којим лекар врши притисак на зид материце током процеса порођаја, а који се често примењује и поред изричитог противљења пацијенткиња и чињенице да двоструко повећава могућност пробијања мишића породиља, пише у извештају.

Исповести из извештаја:

„Шта ти је, зашто кукаш? Па тек ће да те боли"

„Дерем се, зовем сестрице, плачем... Никог нема. За неких 10 мин сам саму себе породила у тоалету без ичије помоћи, преплашена и у емотивном болу..."

„На порођајном столу су ми везали ноге (можда је то нормално, али нико ми није рекао везаћемо ти ноге) и секли су ме, наравно, без сагласности или претходног наговештаја. О анестезији да не причам, то је мисаона именица"

„Имала сам малу рану. Молим доктора да погледа и он каже да је то јако мало и да се то не ушива. Замолим да ми се ипак ушије. Доктор је био коректан. Послушао је моју жељу. „Госпођа" [појашњење ауторки: медицинска сестра] пред њим: „Ушиј јој, Бога ти, да јој буде лепа"

„Тражила сам епидурал док још нисам стигла у порођајну салу, када су ме послали у порођајну, без питања су ми укључили индукцију, молила сам за епидурал, нису хтели ни да ме погледају или су рекли да је анестезиолог на операцији. Када ми је било јако лоше пролазила је бабица, рекла сам да ми је лоше, одговорила ми је „Не брини, ако се онесвестиш, пробудићемо те шамарима".

Погледајте и овај видео: Порођаји на Балкану - Амирина борба

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]