Србија и Америка: Ђорђе Шагић, по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, а по држављанству Американац

Свештеничку одору и Библију заменио је пушком и војничким шињелом.

Вечити авантуриста, идеалиста, полиглота, борац за слободу, човек са више имена и још више професија.

Ђорђе Шагић први је Србин који је званично добио америчко држављанство.

Рођен је 30. априла 1795. године, седам година пошто су Сједињене Америчке Државе добиле први Устав.

За себе је говорио да је по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, а по држављанству Американац.

Џон Ливингстон, историчар, уврстио га је у 200 најзначајнијих Американаца, док га Џон Лојд Стивенс, археолог и светски путник, сматра „грађанином света или макар његовог већег дела".

„Било је чудно у том удаљеном и забаченом месту срести човека из још удаљеног краја и чак још мање знаног, неког ко говори сваки европски језик, ко познаје сваки кутак Европе, зна историјат сваке владајуће династије, територијалне границе сваког владара, а у то исто време је грађанин толико држава", записао је Стивенс.

„Мислим да свака породица жели да се на неки начин повеже са важним члановима породичног стабла, тако сам и ја пожелео да сазнам што више о 'деда Џорџу'", прича Џек Малет, Шагићев потомак, за ББЦ на српском.

Да има „успешног претка" сазнао је у дечачким данима.

Читајући књигу породице Фишер, почиње да открива делиће живота овог Американца српског порекла.

„Претпостављам да Ђорђе долази од Карађорђа Петровића са којим се борио против Турака као врло млад", додаје Малет.

Први кораци на америчком тлу

Ђорђе Шагић је рођен у Стоном Београду, надомак Будимпеште у тадашњој Хабзбуршкој монархији, у српској породици.

Похађао је карловачку Богословију и био међу бољим ђацима, каже Владислав Бајац, писац који је пре двадесетак година објавио књигу посвећену Шагићу.

„Није постао свештеник, већ је узео оружје и кренуо да брани Београд од Турака.

„Када су му мађарски војници рекли да је закаснио и да су Турци већ надомак Београда и да могу да га заробе и ухапсе, одлучује да се врати у Аустроугарску", говори Бајац.

Прекректница у животу Ђорђа Шагића била је 1815. година.

После двогодишњег тумарања европским континентом, 20-годишњи Шагић укрцава се на брод у немачкој луци Хамбург.

По доласку на америчко тло наилази на прву препреку.

Како није имао пара да отплати овај пут, власници брода, којим је допутовао до америчке обале, желели су због тога да га продају као роба.

„Пошто им је деловао сумњиво, питали су га да ли је рибар - fisher он је само климнуо главом, свестан да тиме може да спаси живот, те преузима енглеску верзију презимена и од тада се ова америчка верзија његовог имена и презимена налази на свим његовим докуметима", прича Џек Малет.

Ђорђе Шагић тако постаје Џорџ Фишер.

Порт Гибсон, у америчкој савезној држави Мисисипи, постаје његов нови дом.

Почиње да се бави увозом свиле и женске гардеробе из Европе и тако упознаје будућу супругу Елизабет Дејвис, ћерку једног од власника већих плантажа у том крају.

Иако је почетком 19. века укинуто ропство у Америци, власници плантажа на југу Америке настављају да размењују радну снагу и третирају као робове, међу којима је највише било Афромериканаца.

Ђорђе Шагић, сада већ Џорџ Фишер, не крије противљење томе и убрзо се прикључује борби за укидање ропства.

„Има и тога да је долазио са Балкана те је знао шта значи бити у подређеном положају", прича Бајац.

Бунтовни дух је исказивао и поводом догађаја на Балкану иако удаљен хиљадама километара.

Индиректно се укључио у грчки рат против Турака, штампањем памфлета у којима позива Американце и Европљане да помогну грчком народу у рату за независност.

Грчки рат против Турака био један у низу устанака против османске власти у 19. веку.

Оснивач Тексаса

Шагић напушта Мисисипи и одлази у Мексико, државу тек ослобођену од шпанске колонијалне власти.

Нова мексичка власт контролисала је источни део државе, док је западни део био једна врста вакуума те је остављало простора да се населе колонисти из Америке, каже Џек Малет.

Шагић постаје мексички држављанин, а једна од обавеза му је била да годишње доведе 500 породица у провинцију Тексас, како би тај део државе могао да се развија.

Убрзо добија и државничко место и постаје цариник у Мексичком заливу.

„Радио сам и даље као цариник, англоси су одбијали да плаћају порезе и поштују мескичке законе, неки досељеници су хтели да дигну устанак и прогласе независну државу Тексас, а једино што су хтели јесте зона слободне трговине", пише у у књизи Историја породице Фишер.

Укључује се у борбу за отцепљење Тексаса од Мексика и стварању декларације о његовој независности.

„Увек се налазио у неком сукобу, тако је стварао непријатеље, али је увек био на доброј страни и поносан сам због тога", каже за ББЦ на српском још један Шагићев потомак, Лари Малет, који живи у Хјустону.

Услед нестабилности и честих промена на мексичкој политичкој сцени, Шагић одлучује да крене новим путем.

На крилима Тексашке револуције, укључује се и у ослобађање Њу Орлеанса, где се запошљава у локалном катастру.

Штампа Mercurio del Puerto de Matamoros, револуционарне новине, објављујући позиве незадовољним становницима да устану и боре се за слободу,

Уписивањем земљишта у државне књиге наставља да се бави и у Хјустону, граду у коме је боравио годину и по дана.

Овај Американац српског порекла радио је неко време и као адвокат, судија, а изабран је и у неколико градских одбора у Хјустону и Сан Франциску.

„Његова тадашња улога била је слична позицији коју данас називамо гувернерском.

„Била је то велика част, а постао је и почасни конзул Грчке у Сан Франциску", прича Владислав Бајац.

Увек у покрету, одлази и у Калифорнију, на западу Америке у јеку златне грознице, када су откривена велика налазишта злата, што је покренуло велики талас миграција у Америци.

Масон за кога су чули и у 21.веку

Шагић је исписао и неколико страница масонске историје.

Током боравка у Тексасу учествовао је у формирању Јорске масонске ложе.

Национално седиште тог реда пре неколико деценија посећује Џек Малет.

Пошто је објаснио разлоге доласка, видно изненађена рецепционарка позвала је надређеног.

Малет прича да су тишину прекинули кораци габаритног господина.

„Господине Малет, не можете ни да замислите каква је ово част.

„Улепшали сте ми месец", присећа се кроз смешак овај Американац.

Том приликом посетио је архиве и имао увид у неке од оригиналних записа са масонских састанака које писао лично Шагић.

„Па, он је учествовао у креирању мапе Тексаса", додаје одушевљено Малет.

Неколико година касније посетио је масонску ложу у Џексону, близу градске куће истоименог града у држави Мисисипи.

Током обиласка једне од ретких зграда која није уништена у америчком грађанском рату, у разговору са водичем провлачи да је Шагићев потомак.

„Завладао је мук", присећа се Шагићев потомак.

Водич је застао, пришао и кратко изустио: „Почаствован сам."

„Ово је доказ да га се не сећају само историчари и поносни Грци и Срби, већ да се његов утицај на друге људе осећа и данас.

„Поносан сам што могу да га назовем мојим претком", задовољно каже овај Американац.

Како га памти историја?

Александар Славковић који је написао књигу о Шагићу Досељник сматра да је то био човек јаких уверења, од акције и речи, али да је некако потиснут из историјских списа,

„Често људи који су учинили нешто велико остану ван историјских оквира", додаје Славковић.

Памти га и слави Тексас, кажу у тексашкој историјској асоцијацији.

„Тексас је био и остао простор сусрета различитих култура у који су многи долазили да започну живот.

„Шагић је само један од Европљана који је то покушао", наводе у писаном одговору за ББЦ на српском.

Додају да „Тексас сваке године данас слави те пионире кроз разне манифестције".

„Сама чињеница да је део Тексашког приручника из 1952. говори колико је његова улога важна у раном развоју ове државе."

Нисам те ослободио, ослободила си се сама

Ђорђе Шагић се женио четири пута, имао је три сина, 29 унучади и говорио је више од десет језика.

Његови потомци данас живе у Хјустону и Тексасу и поносни су на њега и његово порекло.

Лари Мелете посетио је и Сремске Карловце где је Шагић похађао школу.

„Посетио сам и архив града и видео његове школске оцене које се и даље чувају.

„Било је занимљиво корачати улицама којима је ходао Џорџ", каже овај Американац.

Шагић је умро у Сан Франциску 11. јуна 1873. године, а заставе на дипломатским представништвима биле су спуштене на пола копља, прича писац Бајац.

„Можда Србију нисам одбранио са Карађорђем, али се она одбранила сама.

„Освајање слободе је освајање живота", речи су које се преписују Ђорђу Шагићу, а записане су у Историји породице Фишер.

Његови потомци нису сигурни да ли је то део легенде или је он то заиста и рекао.

Бајац каже да историјски списи показују да је он први Србин који је званично добио америчко држављанство и да је до краја живота покушавао да не прекине везе са Београдом.

„Он се никада није одрекао српског порекла, чак је учествовао у изградњи руско-српске цркве, једне од првих православних цркава на америчком тлу", прича овај писац.

Владислав Бајац додаје да је Шагић у Америци нашао замену за оно што није успео да уради у Србији.

„Србију је желео да ослободи од Турака, није успео у томе, али се зато у Америци борио за укидање ропства и ослобађање Тексаса", сматра Бајац.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]