Порођај и Балкан: У којим земљама је дозвољена пратња у породилиштима

„Цео твој свет је ту" - овако се Снежана осећала у тренутку када су она и муж први пут угледали ћерку.

Било је то пре четири године у једном београдском породилишту, после порођаја који је трајао више од десет сати.

Супруг Немања је све време био поред Снежане.

„Када смо се договорили да ћу присуствовати порођају, мислио сам да то радим због жене, јер њој значи подршка", каже Немања за ББЦ.

„После свега, схватио сам колико је цело искуство мени значило."

Београдско породилиште Звездара је једно од ретких у Србији у ком је супругу, венчаном или не, пријатељу или неком другом члану породице, већ годинама дозвољено да присуствује порођају, осим у периодима када због пандемије корона вируса то није безбедно.

„Ми смо били пионири, увели смо пратњу на порођају пре више од 20 година у Србији", каже Весна Стојановић, начелница Болнице за гинекологију и акушерство у Клиничко-болничком центру Звездара, за ББЦ.

„Временом је та услуга постала хит и наше породилиште је постало бренд за жене које бирају пратњу јер се осећају сигурније у том, за њих, јако лепом, али и стресном тренутку у животу."

Присуство оца, члана породице или пријатеља на порођају позитивно утиче на развој детета и опоравак мајке, тврде из Светске здравствене организације.

О пратњи на порођају на Балкану се опет говори и као о мери којом се може спречити или умањити акушерско насиље, односно психичко и физичко злостављање жена током порођаја.

На интернету је током лета 2022. покренута петиција да се женама у Србији обезбеди бесплатна пратња.

„Жене које имају пратњу се осећају да уз себе имају неког свог", објашњава Јована Ружичић из невладине организације Центар за маме, за ББЦ.

„Наша истраживања су показала да се у случајевима присуства партнера или пријатеља, малтретирање породиља се много ређе дешава."

Док је у Словенији присуство оца или другог члана породице порођају уобичајена ствар, у земљама попут Србије, Црне Горе, Хрватске ови случајеви су спорадични, док у Босни и Херцеговини отац може да уђе у порођајну салу тек последњих пет минута порођаја.

На питање ББЦ-ја да ли је пратња на порођају услуга која је прописана законом у Србији или о томе свако породилиште може самостално да одлучује, из Министарства здравља нису одговорили до тренутка објаве текста.

Погледајте видео: Порођаји на Балкану: Амирина борба

Зашто је битна пратња на порођају

Жене у великој мери вреднују и имају користи од присуства на порођају некога у кога они имају поверења, наводи се у студији Светске здравствене организације (СЗО) из 2020.

„Женама подршка помаже да се осећају безбедно, снажно и самопоуздано", један је од закључака ове студије.

„Многим породицама значи и присуство мужа или партнера на порођају јер им пружа искуство повезивања."

Мушки партнери, који су пратили жене на порођају, „често су се осећали да је њихово присуство позитивно утицало на однос са женом и новом бебом", наводи се.

Управо могућност да кроз порођај прођу као породица за многе родитеље и у Србији је важно искуство, каже начелница гинекологије у КБЦ Звездара Весна Стојановић.

„Родитељи много тога током трудноће раде заједно - иду на прегледе, у школе родитељства, а порођај је круна целе приче", каже она.

Пратња на порођају помаже породиљи и пружа јој психички мир и осећај сигурности, што позитивно утиче на порођај, али и период након изласка из породилишта, наводе из Уницефа, организације Уједињених нација за заштиту права детета.

„Сигурност у тренуцима велике неизвесности - то је оно што пружа пратња на порођају женама", каже Јасмина Михњак, психолошкиња портала Бебац, за ББЦ на српском.

Други важан разлог за пратњу на порођају, додају из СЗО, јесте спречавање малтретирања породиља, односно акушерског насиља.

„Када је још неко присутан на порођају, он може да сведочи о малтретирању или занемаривању током порођаја", кажу из СЗО.

Порођај уз пратњу траје краће, много ређе се завршава уз компликације због којих жена мора да иде на царски рез, а забележено је да су жене које су имале пратњу задовољније целокупним искуством, показују истраживања.

Жене на Балкану суочене су са бројним изазовима током порођаја, показало је истраживање Слобода рађању Центра за маме, спроведено 2015. у Србији, Хрватској, Северној Македонији, БиХ и Црној Гори.

На основу анонимних изјава готово 3.000 жена, показало се да порођајем, условима и односу према породиљама, није задовољно више од 40 одсто жена у овим земљама.

Током порођаја је само 12 одсто жена имало могућност слободног кретања, док је чак 85 одсто морало све време да лежи, иако је препорука СЗО да се крећу док имају трудове.

Скоро две трећине испитаница је током порођаја било жедно, а петина гладно.

„Неке жене после порођаја ћуте месецима и годинама", каже Јована Ружичић из Центра за маме, организације која је учествовала у истраживању.

„Када дођу код нас и испричају шта им се све догодило - чујете невероватне ствари."

Радницима у породилиштима „није пријатно када чују термин акушерско насиље", објашњава Стојановић.

„У последње време се о томе све више говори, па се у КБЦ Звездара трудимо да нам однос према пацијенту буде беспрекоран, да будемо идеално породилиште."

Ипак, истраживања СЗО говоре да не постоји потреба да се родитељи који не желе приморавају на порођај уз пратњу.

„Неки очеви су се осећали узнемирено или уплашено кад су видели бол партнера", додају из СЗО.

„Тако да пратњу увек треба припремити на то."

Виртуелна реалност помаже при порођају:

Губитак свести, крв и љубав: Каква су искуства

„Акушерство је најкрвавија грана у медицини."

Ову реченицу гинеколошкиња Весна Стојановић каже сваком ко се припрема да буде пратња жени, пријатељици, ћерци или сестри на порођају.

Када би видели велику количину крви, многи пратиоци би се онесвестили.

„Треба рећи и истину - мужеви су падали као свеће", додаје она.

Зато објашњава да је, пре него што уђу у порођајну просторију, пратиоци морају да знају шта их чека, а још боље је да о томе разговарају са лекаром унапред, пре порођаја, током неког од контролних прегледа.

Уз то, гинеколошкиња додаје да од пратиоца траже и да ураде одређене тестове на вирусне и бактеријске инфекције, како не би наудили трудницама и особљу.

Немања је све време остао свестан, али признаје да се у неким тренуцима осећао „јако чудно".

„Није ствар у крви и осећају да се неко кога волите највише на свету гуши од болова", каже он.

„Ствар је у томе да је то потпуно нова ситуација за обоје."

Када се сети порођаја, Снежанина сећања су помешана.

„Искрено, било је ужасно", признаје она.

„Немања стоји тамо и сажаљиво ме гледа, а ја осећам да ми се цепа утроба."

Ипак, додаје да не може ни да замисли како би изгледало да он није био ту.

„У сваком тренутку сам могла да му кажем шта ми треба - чаша воде, да оде да се распита код доктора, да ме покрије, донесе још једно ћебе", описује она.

„Као да имате једну бабицу, додуше необучену, али спремну да помогне, све време само за себе."

Пресудан тренутак за обоје дошао је на крају, сећа се она.

Снежана никако није успевала да се породи и лекарка је већ почела да јој „говори да мора јаче да гура или неће бити добро".

„Успаничила сам се као никада у животу", каже она.

„Али Немања је погледао докторку љутито и она је добацила - биће све добро, не брините."

Иако из ове перспективе Снежана каже да разуме да он тад не би могао ништа да предузме у медицинском смислу, мисли да је само присуство још некога приморало лекара да се понаша другачије.

„Лекарка је спустила лопту, ја сам се смирила", додаје.

„Пет минута касније, породила сам се."

Немања није добио ту могућност, али из КБЦ Звездара кажу да, када јесте изводљиво, дају очевима и да пресеку пупчану врпцу, којом је пупак новорођенчета повезан са постељицом мајке.

Пратња на порођају: Где је дозвољена, а где није

Не зна се тачан број породилишта у Србији која дозвољавају пратњу на порођају.

Ова услуга, каже Весна Стојановић, начелница породилишта Звездара, је прописана посебним правилником болнице и нема везе са било којим законом на нивоу државе.

На самом почетку, ова услуга се наплаћивала и само је супруг могао да присуствује порођају.

„Врло брзо смо престали да наплаћујемо, а почели смо да пуштамо и сестру или пријатељицу или кога би породиља већ желела", каже она.

Услуга је, каже Стојановић, „лепо функционисала".

„Имамо фиксиране параване између кревета", објашњава.

„Они су омогућавали да се обезбеди приватност женама које се порађају у исто време у просторији."

Ипак, Стојановић додаје да „нека породилишта често немају могућност да омогуће пратњу не зато што то не желе, већ што немају довољно простора".

Татјана Весовић, начелница гинекологије у Вршцу, жали што њено породилиште није на списку оних које омогућавају да отац или други члан породице присуствују порођају.

„Једноставно немамо довољно простора", каже Весовић за ББЦ на српском.

„У једној просторији се порађа неколико жена и, уз особље и лекара, нема места за још некога."

У породилишту у Вршцу, које је изграђено пре 40 година, додаје она, постоји само три кревета и жене су окренуте једна другој док се порађају.

Иако упутства Светске здравствене организације налажу да су паравани довољни да се обезбеди приватност између породиља и њихових пратиоца, Весовић каже да ни за њих нема места.

Како изгледа порођај у кијевском метроу:

Док мање болнице често имају само једну просторију за порођаје, ни велика породилишта често нису организована тако да могу да приме пратњу.

У новосадском породилишту Бетанија, у којем се дневно породи и до 40 жена, кажу да немају услугу пратње на порођају, а Јасмина Михњак, са портала Бебац објашњава да је разлог за то - такође „недостатак простора".

„Да ли је то мало или велико породилиште, често је потпуно небитно", објашњава Михњак.

„Када су се ови центри градили, пре неколико деценија, пратња на порођају није постојала као могућност, па установе нису изграђене тако да могу да приме већи број људи у просторији за порођај."

У Србији је, због епидемиолошке ситуације, пратња на порођају тренутно забрањена, објашњава Весна Стојановић.

„Са Батутом се константно консултујемо око безбедносних правила током короне", каже она.

Из Батута и Министарства здравља нису одговорили на питање ББЦ на српском да ли ће и када бити укинута забрана присуства порођају, као ни која породилишта дозвољавају пратњу, а која не.

У београдском породилишту Народни фронт до пандемије корона вируса постојала је услуга пратње на порођају, која се такође једно време наплаћивала, да би кратко време била бесплатна.

Након петиције, која је покренута крајем јула 2022. у Србији, у којој се тражи бесплатна пратња на порођају, из КБЦ Земун најавили су да ће већ од јесени ова услуга бити доступна и у овом београдском породилишту.

Како је у другим земљама региона

У 24 породилишта у Хрватској је могућа пратња на порођају, док у три није дозвољена, последњи су подаци невладине организације Рода, која је посвећена родитељству.

За четири породилишта активисти нису могли да доставе податке.

Породилишта у којима је била дозвољена пратња, имала су због пандемије додатне услове, попут достављања негативног теста на корона вирус, али и остале вирусе и бактерије.

„Не постоји законско уређење којим се обавезује или забрањује пратња на порођају у Хрватској", каже Данијела Драндић из Роде, за ББЦ на српском.

„Тако да је на сваком породилишту остављено да сами одлуче."

Иако пракса није уједначена, додаје Драндић, она објашњава да у Хрватској постоји велико интересовање породиља за ову услугу.

„У породилиштима у којима је пратња константно дозвољена и не плаћа се, чак 80 одсто порођаја се одвија уз пратњу", каже она.

Пре самог порођаја, пратиоци морају да прођу курс присуствовања порођају, а Драндић додаје да много породилишта дозвољавају да порођају присуствују и чланови шире породице или пријатељи, не само очеви детета.

Док у највећем породилишту у Словенији, љубљанском, за ББЦ на српском кажу да „дозвољавају оцу, али и другима да присуствују порођају", у Босни и Херцеговини је пратња само „церемонијална".

„Пре пандемије ковида породилишта у БиХ су генерално дозвољавала пратњу, уз одређене услове, као што су негативни брисеви носа и грла и генерално без накнаде", каже Амила Татаревић, председника удружења Бејби степс, за ББЦ.

„Ипак, у већини породилишта је пратња могао бити само супруг, али се и он позивао само на крајњи церемонијални део порођаја, који траје свега неколико минута."

Присуство крају порођаја се организује, додаје Татаревић, „због оца, како би сведочио рођењу детета, а не због мајке која је прошла сате и дане контракција сама без подршке".

Чак и у тим ситуацијама, „на порођај може да уђе само отац, а неки други члан породице, пријатељ или дула (обучена особа која пружа подршку породиљи)", каже Амира Ћеримагић, лекарка из Сарајева, за ББЦ.

Нешто су флексибилнији, каже Ћеримагић, у приватним породилиштима, где дозвољавају присуство оца током порођаја у највећем броју случајева.

„Са короном су и ове могућности укинуте, па сада нико не може да уђе на порођај", додаје она.

Организација Бејби степс је покренула петицију како би се женама у БиХ дозволило да имају пратњу од почетка до краја порођаја, као и да пратња може да буде и неко други, поред супруга.

„У Словенији, са друге стране, само 500 километара од нас, порођају може да присуствује не отац, већ и било ко други - пријатељ, дула или чак фотограф", каже Ћеримагић.

Као разлог зашто не дозвољавају пратњу на порођају, додаје лекарка, „из породилишта најчешће наводе недостатак простора те да се ремети туђа приватност ако се више порођаја одвија у исто време у једној просторији".

„Али, према упутствима Светске здравствене организације, има довољно начина да се испоштује приватност и у условима ограниченог простора - попут застора између два кревета", каже Ћеримагић.

Присуство фотографа на порођају у неким установама у Словенији је одобрено, па су се поједини фотографи чак специјализовали за ову област.

У Клиничком центру Црне Горе дозвољено је присуствовање порођају оца или других чланова породице.

Током јануара ове године порођајима је присуствовало је 14 партнера, а углавном су то били очеви, кажу из ове установе и додају да охрабрују труднице и њихове партнере у намери да присуствују порођају.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]