Живот мајке током пандемије корона вируса у Србији: „Осећам као да ћу пући, као да сам стално у раскораку између жеља и могућности"

Више од годину дана живота са корона вирусом није донело само бригу, црне вести, маске на лицу, рад од куће и бесомучну дезинфекцију свега и свачега.

Бар не за мајке.

„Чини ми се да нон-стоп нешто радим и да би мој дан, да може, трајао 27 сати", каже Марија Јововић, мајка двоје деце.

Према истраживању Центра за маме, Мама како си, највећи број мајки у Србији има осећај да ће „пући" због, посла, стреса и обавеза које су преузеле на себе од како је почела пандемија.

Свака пета мама нема емотивну подршку, а трећина нема никог с ким би поделила обавезе око деце, набавке и плаћања рачуна, показала је анкета овог центра коју је попунило скоро 800 жена.

Половина анкетираних мајки пише да им је потребна психолошка помоћ, каже Јована Ружичић из Центра за маме за ББЦ на српском.

„Четвртина анкетираних добија ову врсту помоћи, док остале немају новца и времена за одлазак на терапију или их је срамота да је затраже", наводи Ружичић.

Ако маме себи не дају довољно простора за одмор и активности које их враћају у равнотежу, преплављеност обавезама може да буде токсична, каже за ББЦ на српском психолошкиња и психотерапеуткиња Николина Милосављевић.

„Тело почне да лучи хормон стреса, па постајемо напети", каже Милосављевић.

Из напетости се лако постаје раздражљив, љут, анксиозан и депресиван, а све то утиче на емотивно стање целе породице.

Радном дану никад краја

Марија Јововић је у браку скоро 15 година, ради у једној маркетиншкој агенцији - од куће, откако је завладала пандемија вируса корона - и дан јој почиње у пола шест ујутру.

То је једина прилика да попије јутарњу кафу без прекида, каже, пре него што почне да припрема доручак за укућане.

Кад деца устану, брзински се доручкује, млађег сина одвози у вртић, а старији остаје код куће и прати онлајн наставу.

Маријин радни дан почиње састанцима преко видео платформе Зум, а онда следи слање мејлова, телефонски разговори и разрада планова са колегама.

У паузама од посла, убацује веш у машину за прање и проверава да ли старији син слуша наставницу.

„Уиграла сам се, али има дана када је јако напорно, посебно ако млађе дете остане код куће, што је и био случај када вртићи нису радили", каже Марија.

Тада је имала утисак да се одједном на њу сручило превише обавеза које неће моћи да обави.

„Ухватим себе како убрзано дишем и почне да ме боли глава када кренем да планирам сутрашњи дан", прича Марија.

„Почела сам да вичем"

Љиљана Марковић, мајка петогодишњакиње, живи са партнером десетак година. Каже да осећа да од избијања пандемије ради „за двоје".

„А највише ме избаци из такта што нико не примети колико радим", каже Љиљана.

Приметила је да у последње време лако плане и виче, посебно ако јој партнер приговори да „нешто није урадила".

„Одвозим и довозим ћерку из вртића, у који иде на пар сати, водим је на додатне активности, одлазим у набавке, кувам и радим. Потом организујем дружења за дете, водим је парк", препричава како јој изгледа дан.

„Толико сам уморна да ми тешко пада да затражим помоћ, јер не могу да додатно објашњавам, па кад ми скрене пажњу да нешто нисам урадила, избаци ме из такта и бурно реагујем."

Каже да пре пандемије није било тако.

„Не знам шта се догодило, да ли ја заиста више радим по кући од њега или ме је ово с пандемијом 'притисло'."

И кад се наљути или не жели да разговара са партнером, „он промени плочу и онда обави све кућне послове", додаје Љиљана.

„Мислим да мушкарци не виде све што жене раде по кући".

'Позив татама да се пробуде'

Драшко Поповић се бави програмирањем, а отац је постао пре четири године.

Крајем лета, Поповићи очекују још једног члана породице, а Драшко каже да му додатне обавезе неће тешко пасти, јер га је „пандемија научила да се више ангажује код куће".

„Више времена проводим с дететом, почео сам и да кувам", каже Поповић.

Драшко се не уклапа у већински профил очева у Србији, јер према истраживању Републичког завода за статистику из 2020. године, очеви дневно са децом проведу у просеку - 11 минута.

Пандемија је вероватно променила ову минутажу, а из Центра за маме кажу да је њихово истраживање показало да свака пета мајка мисли да су њихови мужеви и партнери почели да преузимају више обавеза на себе.

Ови подаци охрабрују, али како каже Ружичић, може то и боље.

„Истраживање је и позив татама да се пробуде",

„Они могу и да слажу веш, да кувају и воде децу у парк - то су заједничке обавезе и помагање породици, а не помагање мами", каже она.

Николина Милосављевић каже да је увек боље прво говорити о емоцијама када смо преплављени обавезама, а избегавати пребацивање и критиковање, јер то доводи до отпора у сарадњи.

„Разговор о емоцијама помаже да се партнери повежу, разумеју међусобно и заједно траже решење како да једно другом буду подршка", саветује психолошкиња.

Како се борити са стресом?

Када смо под стресом, често плитко дишемо и улазимо у такозвану хипервентилацију праћену вртоглавицом и узнемиреношћу.

„Једна од најбољих техника за то је дубоко дисање", каже Милосављевић.

Издисај треба да буде дупло дужи од удисаја зато што се тада умирује нервни систем, објашњава.

„Ова техника може много да помогне да се у том тренутку мама осећа боље".

Ипак, ово је само краткотрајна помоћ и потребно је тражити додатну подршку у партнеру, широј породици, комшија, бебиситерке.

„Ментално здравље јој је угрожено ако је (мајка) раздражљива, свадљива, стално страхује, брине о свему и депресивна је, тада је потребно потражити помоћ", закључује психолошкиња.

Браво мама, супер си!

Из Центра за маме кажу да је највећа важност овог истраживања да покаже мамама да нису саме, да нису једине које се осећају исцрпљено и пред „пуцањем".

„Нама није била потребна пандемија да схватимо да су маме на ивици пуцања, није дошла корона и покварила идилу", додаје Ружић.

Мајкама је сада највише потребна подршка, јер су оне данас под много већим притиском него маме пре 30 или 40 година.

„Зато треба да их похвалимо и кажемо им 'браво, царице шта сте све успеле да постигнете и урадите", ", закључује Ружичић.

Јована Ружичић каже да су већином високообразоване и запослене жене попуниле анкету.

Ова маме нису „у толикој мери угрожене, попут оних које представљају репрезентативни примерак у Србији", односно, са нижом стручном спремом и мањим примањима.

„Можемо само да претпоставимо како би изгледао упитник стављен пред њих, бројке би биле много горе", закључује она.

Помоћ за мајке у Енглеској

Према подацима Канцеларије за националну статистику у у Великој Британији, животи мушкараца и жена разликовали су се током боравка у карантину.

Ово је уједно и прва објављена публикација која се бави утуцајема пандемије на људе и начин на који се њихова свакодневица променила током пандемије.

Статистике су показале да су жене мање радиле од куће, али су више обављале послове у домаћинству и бринуле око деце.

Од септембра и почетка октобра 2020, жене су проводиле 64 одсто више времена радећи неплаћене, то јест, кућне послове него мушкарци.

Током 2014. и 2015. године, жене су у просеку трошиле два сата и 43 минута радећи кућне послове, док се у години панедмије то време скро удвостручило.

Широм Енглеске оснивају се такозвани хабови за ментално здравље за мајки, а у њима ће, поред здравствених прегледа, мајке моћи да похађају психолошку терапију.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]