Србија, финансије и банке: Афера Југоскандик 30 година касније - да ли ће грађани Србије повратити новац уложен код 'газда Језде'

Пирамидална финансијска схема којом су хиљаде штедиша у Србији почетком 1990-их година преварене за више десетина милиона тадашњих немачких марака могла би да добије епилог три деценије касније.

Држава Србија је за 886 милиона динара (7,5 милиона евра) продала злато, сребро и сву имовину штедионице Југоскандик коју је добила у стечајном поступку, наводи се у Извештају о ревизији финансијских извештаја Министарства финансија од 8. јуна, чији је аутор Државна ревизорска институција.

Новац од продаје уплаћен је у државни буџет у јулу 2021. године, пише у извештају.

Оснивач Југоскандика Јездимир Васиљевић, познатији као Газда Језда, окривљен је да је између 1991. и 1993. године са сарадницима оштетио грађане Србије за више десетина милиона немачких марака.

Када се тај износ прерачуна у данашњи новац, испоставља се да је 55.000 људи који су депоновали новац Југоскандику оштећено за 107 милиона евра са каматама, пренела је Ал џазира, позивајући се на податке Министарства финансија.

„Формално-правно, држава нема никакву обавезу да обештети грађане и испуни обавезе приватне банке, али је 2002. године прихватила да то уради зато што су државни функционери деведесетих својим изјавама доприносили одрживости шеме", каже Зоран Грубишић, редовни професор на Београдској банкарској академији, за ББЦ на српском.

До објављивања текста, Министарство финансија није одговорило на упит ББЦ новинара о евентуалном обештећењу грађана, као и о начину на који планира да располаже новцем од продаје имовине Југоскандика.

Случај Југоскандика био је само једна од превара штедиша током 1990-их.

У жељи да уз високу камату извуку профит за кратко време. хиљаде људи широм Србије улагале су новац у такозване пирамидалне банке, међу којима је, уз Југоскандик, највећа била Дафимент банка власнице Дафине Милановић.

„Владала је помама за лаком зарадом - људи су продавали куће и аутомобиле само да би уложили новац код Језде и Дафине, јер се у почетку са том каматом могло живети веома пристојно", присећа се новинар Иван Протић у изјави за ББЦ на српском.

Међутим, услед краха шеме 1993. године, штедише су остале и без улога и без зараде од камата.

Криза деведесетих и сан о лакој заради

Поверење грађана у банке озбиљно је пољуљано 1990-их када је почео распад и рат у бившој Југославији.

Једна од највећих инфлација у историји финансијских система, санкције и немаштина приморали су људе да се сналазе.

У то време, појавили су се Јездимир Васиљевић и Дафина Милановић, као оснивачи банака Југоскандик и Дафимент, који су уз подршку државног врха, о чему постоје документовани записи, нудили пирамидалну штедњу и невероватне камате на динаре и немачке марке.

Професор Грубишић објашњава да пирамидална, односно Понзијева шема, функционише „захваљујући подгревању интереса на тржишту".

„Банка нуди астрономске каматне стопе, а док год се јављају нове штедише, банка има средства да исплаћује старе улагаче", каже.

Онима који су улагали новац у Југоскандик и Дафимент банку нуђене су камате од 10 до 15 одсто на немачке марке, а 160 одсто на динаре, на месец дана.

Каматне стопе у Европи су у то време биле „највише пет одсто месечно", подсећа Грубишић.

Протић каже да су, у тренутку кризе и политичких превирања, многи насели на бајку о лакој заради.

„Испред банака су били огромни редови, а људи су сатима чекали да ороче новац", каже Протић.

Неки грађани су заиста и зарадили улагањем у пирамидалне шеме и то они који су „рано ушли", каже Грубишић.

„Проблем је настао када се поверење у јавности пољуљало - кренуле су гласине о томе да се новац улаже у сумњиве послове и улагање је посустало.

„Тако је разоткривено да је пирамидална шема неодржива", додаје професор.

Дафина Милановић, до тада непозната широј јавности, многи су после оснивања Дафимент банке и невероватних камата, дизали у звезде, фотографисали се са њом, називали је „Српском мајком", љубили се са њом, грлили њене постере.

Према писању недељника Време из 2001. године, постоје докази о повезаности Дафимент банке са тадашњим функционерима Социјалистичке партије Србије (СПС), на чијем је челу био Слободан Милошевић.

Лист наводи да је Комисија Народне банке Југославије открила је у подрумима Народне банке Србије архиву на којој је стајала ознака „строго поверљиво".

Само овлашни преглед документације открио је да су састанцима руководства Дафимент банке, поред формалне власнице Дафине Милановић, редовно присуствовали важни људи из државно-политичког естаблишмента.

По промени режима 5. октобра 2000. године, откривено је да су иза пројекта Дафимент банка стајали дотадашњи председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић, по професији банкар, и његови најближи сарадници.

Међу њима се помињу Никола Шаиновић, високи функционер СПС и премијер Србије од 1991. до 1994. године, Радмило Богдановић, високи функционер СПС и министар унутрашњих послова у то време, Миодраг Зечевић, члан СПС и директор ЈУБМЕС банке и Михаљ Кертес - директор Савезне Управе царина.

Комисија Народне банке Југославије касније је утврдила да је „Дафимент банка" током једноипогодишњег рада, од 9. октобра 1991. до 1. маја 1993, имала 163.025 штедиша, са којима је направљено 577.600 уговора, а укупан дуг према грађанима је процењен на око 450 милиона немачких марака.

Према попису, после краха банке пронађено је 109.639 немачких марака, а комисија НБЈ није успела да утврди како и где је потрошено више од 315 милиона немачких марака.

Иако није морала, нова власт је преузела обавезу враћања новца старе девизне штедње грађанима, која се деведесетих година налазила у државним и приватним банкама.

До 2016. године, када је престала обавеза, држава је исплатила дуг од 4,2 милијарде евра.

Међутим, око 600.000 штедиша којима су депозити током деведесетих година били замрзнути нису дочекали своје улоге.

Дафина Милановић била је оптужена за присвајање скоро 20 милиона марака, милион долара, 510.000 швајцарских франака, десет милиона шилинга и 200 милиона лира.

Теретила да је неовлашћено располагала улозима штедиша, омогућила је појединим клијентима исплату преко реда, а основала је и фонд председнице банке из чијег трезора је неколико пута узимала новац и трошила га.

Преминула је 4. септембра 2008. године, због чега је поступак против ње обустављен.

Ко је Газда Језда?

Јездимир Васиљевић је основао приватну штедионицу Југоскандик 1991. године.

„Орочите ваш динар и повећајте му вредност, док још није касно, јер 10 одсто камате није мало", рекламирао је понуду штедионице.

Током ратова у Босни и Херцеговини и Хрватској, Васиљевић се наводно „ангажовао по питању набавке веће количине пешадијског наоружања за посебне намене", писао је недељник Време, позивајући се на извештај Службе државне безбедности.

Неуспешно се кандидовао на председничким изборима 1992. године против тадашњег председника Слободана Милошевића.

Након краха штедионице 1993. године, Васиљевић је два пута бежао из земље, где је био оптужен за злоупотребу службеног положаја и прибављање противправне имовинске користи.

Први пут је ухапшен 2000. године на аеродрому у Београду и провео је неколико месеци у притвору.

После пуштања из притвора, неколико година је био под надзором полиције, да би поново побегао 2006. године, писао јеБлиц.

По други пут је ухваћен 2009. у Холандији, а годину дана касније је изручен Србији.

Епилог суђења чекао је у притвору Централног затвора у Београду.

Васиљевић је фебруара 2013. године осуђен на пет година затвора, али се већ у априлу, због промена закона, испоставило да је поступак ипак застарео.

Када је 15. априла почела примена нових одредаба Кривичног законика, дело за које је Васиљевић осуђен је преквалификовано, наводи се у Блицу.

Прописана је блажа казна, и испоставило се да застарелост наступа у року од 20 година - 6. марта 2013. године.

Данас има 74 године и, према писању таблоида, наводно живи у родном селу Тополовник у околини Великог Градишта.

Како су грађани Србије обештећени у сличним случајевима?

После смене власти Слободана Милошевића у петооктобарским променама 2000. године, део штедиша Дафимента је обештећен.

Иако нису била обавезне законским решењима, нове власти су покренуле процедуру враћања новца старе девизне штедње грађана, која је 1990-их година била похрањена у државним и приватним банкама.

До 2016. године, када је престала обавеза, држава је исплатила дуг од 4,2 милијарде евра.

Међутим, око 600.000 штедиша којима су депозити током 1990-их година били замрзнути нису дочекали своје улоге.

Грубишић каже да би држава и у случају Југоскандика могла да поступи на сличан начин.

„Могли би да преузму одговорност и обештете грађане као што су то већ једном урадили, али понављам да нису у обавези", истиче.

До објављивања текста, Министарство финансија није одговорило на упит ББЦ-ја.

Зашто цене расту

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]