Југославија, економија, санкције: „Примали смо плату десет марака, а јаје на пијаци коштало је једну марку"

На полицама по која шерпа и кутија чачкалица, на појединим местима у граду људи препродају бензин у флашама и пластичним кантама.

Од овакве слике у југословенским градовима прошле су тачно три деценије.

„Куповни хлеб као да су правили од песка, а не брашна, све је било лошег квалитета, ниси могао ништа да купиш.

„Примали смо плату која је износила десет марака, а једно јаје на пијаци коштало је једну марку", присећа се Лепосава Милутиновић периода санкција за ББЦ на српском.

Савет безбедности Уједињених нација 30. маја 1992. године увео је санкције тадашњој Савезној Републици Југославији (СРЈ), заједници Србије и Црне Горе.

Непосредан повод за увођење санкција био је масакр цивила у реду за хлеб у улици Васе Мискина, у центру Сарајева, за шта су одмах оптужени Срби из Босне и Херцеговине и ранији напад гранатом на пијацу Маркале у Сарајеву када је погинуло 68 људи, а рањено скоро 200.

Санкцијама је забрањен извоз и транзит робе, трансфер финансијских средстава, а СРЈ није могла да учествује ни у међународним спортским догађајима.

То је државу вратило двадесет година уназад, сматра Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.

„Није дошло само до раздвајања државе на републике већ и до разбијања јединственог тржишта, а комуникација са спољним светом је била практично немогућа", прича Савић.

Двогодишња хиперинфлација иизолованост од остатка света

Увођење санкција СРЈ подржало је 13 држава Савета безбедности УН, између осталих и Руска Федерација, док су Кина и Зимбабве остале уздржане.

Савет безбедности чини пет сталних чланица - Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска, Русија и Кина - које имају право да уложе вето на сваку одлуку.

Поред сталних, ту је и десет несталних чланица које се мењају на сваке две године.

„Тешки догађаји у Србији и Црној Гори представљају претњу по националну безбедност, спољну политику и економију Сједињених Држава", рекао је тада амерички председник Џорџ Буш старији.

Буш је наредио и Министарству финансија да заплени сву имовину југословенске владе у Сједињеним Државама, што је, према процени Беле куће, тада износило око 200 милиона долара.

Осим хране и лекова, забрањен је сваки увоз и извоз, укључујући нафту.

Уведена је блокада југословенских морских пристаништа, заплењена су сва пловила СРЈ која су се у том тренутку налазила ван њених вода.

Блокирана је југословенска имовина у САД и забрањено је Американцима да инвестирају у Југославију.

Савет безбедности Уједињених нација претходно доноси Резолуцију 713, којом је уведен ембарго на извоз оружја у југословенске републике.

Распад јединственог тржишта и санкције узроковале су инфлацију у СРЈ која је трајала од средине 1992. до почетка 1994. године.

У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија 22. септембра 1993. године доноси Закон о деноминацији националне валуте, према којем је од 1. октобра милион динара вредео један динар.

Држава је покушала у неколико наврата да уредбама и законима промени вредности динара и тако замаскира последице хиперинфлације.

Последњом таквом одлуком, 24. јануара 1994. године, уведен је нови динар који је изједначен са немачком марком.

Дејтонским мировним споразумом који је потписан 1995. године, завршен је рат који је трајао више од три и по године.

Америка је задржала такозвани спољни зид санкција, каже економиста Љубодраг Савић.

Додаје да се све завршило бомбардовањем, када је уништена не само српска привреда, него је оборен животни стандард.

„Читав тај низ догађаја који је обележио ту последњу деценију прошлог века можда је и један од најгорих периода", сматра професор.

НАТО је 1999. године бомбардовао тадашњу Југославију уз образложење спречавања хуманитарне кризе и заустављања сукоба на Косову.

'Празне продавнице, а децу треба нахранити'

У време увођења санкција, Лепосава Милутиновић имала је 40 година, двоје деце и живела је у Нишу.

Ћерка јој похађа четврти разред гимназије, а син је ученик основне школе.

„Дала сам 90 марака, што је било око пет мојих плата, да бих ћерки купила књиге.

„Књиге није добила, а паре нам нису вратили", прича Милутиновић.

Сећа се да је требало да посети рођака који је прослављао славу и да је за ту прилику купила две чоколаде за 15 марака, а да је тог дана примила плату у износу од три марке.

Била је то зима 1993. године.

„За 60 хиљада динара смо ујутру могли да добијемо четири марке, да бисмо увече код дилера на главној улици за ту исту суму могли да добијемо три марке", прича она.

Шећера и брашна готово да није било у продавницама, а децу је требало некако нахранити, те је, како сама каже, морала да прави колаче са доступним намирницама,

Још чува исписане рецепте - крофне без шећера,торта без јаја.

Сећа се да је њен комшија, електроинжењер, шверцовао бензин и да су постојала одређена места у граду где се бензин препродавао.

„Бензин се продавао у флашама и у пластичним кантама јер људи нису могли да купе 10 литара већ једва и два", каже Милутиновић.

За то време, како каже, медији су причали како је „све бајно и сјајно".

Како се распала Југославија

Словенија је 25. јуна 1991. званично прогласила независност, спроводећи тако одлуку која је донета на референдуму у децембру 1990.

Југословенска народна армија (ЈНА) извела је тенкове на путеве и улице широм Словеније и покушала да под контролу врати граничне прелазе и аеродроме на којима су постављене словеначке заставе и натписи „Република Словенија".

После десет дана спорадичних сукоба у којима је страдало око 75 људи, а више од 300 је повређено, ЈНА се повукла из Словеније.

У пролеће 1991, на подручју Лике избили су сукоби између локалних Срба и хрватске полиције, а први већи оружани окршај десио се на Плитвичким језерима, на Усркс, 31. марта те године.

Побуњени Срби тврдили су да се не осећају безбедно у референдумској атмосфери у којој је Хрватска гласала о издвајању из Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

Власти у Загребу тврдиле да желе да успоставе ред и контролу на територији целокупне Хрватске.

Догађаји су били увод у оружани сукоб током којег се у наредним годинама Југославија распала у крвавом рату.

Највише жртава грађански рат у Југославији однео је у Босни и Херцеговини - око 100.000, расељено је 2,2 милиона људи, а конфликт је окончан Дејтонским споразумом 1995.

Погледајте видео о краткој историји Савезне Републике Југославије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]