Русија, Украјина и Уједињене нације: Може ли држава да буде избачена из светског форума народа

У овај светски клуб тешко се улази, али се из њега тешко и излази.

Неколико америчких сенатора упутило је апел председнику САД Џозефу Бајдену да уклони Русију из Савета безбедности Уједињених нација „због неоправдане и насилне инвазије на Украјину."

„Злочини и агресија Владимира Путина треба да имају последице на сваком нивоу", рекао је сенатор Кевин Кремер, члан америчког Сенатског комитета за оружане снаге.

Међутим, Зоран Радивојевић, професор међународних организација на Факултету политичких наука, истиче да је то - немогуће.

„То је претња на папиру, без реалне опасности, посебно за сталног члана Савета безбедности који има право вета, што Руска Федерација и јесте.

„Она може бити искључена само ако то жели", објашњава Радивојевић за ББЦ на српском.

Уједињене нације су међународна организација основана 24. октобра 1945. године, по завршетку Другог светског рата, у циљу одржавања мира и безбедности у свету.

Ниједна држава чланица до сада није била искључена из овог међународног тела које данас има 193 члана.

Ко тражи избацивање Русије?

Апелу се придружио и амерички сенатор Марш Блекбурн, истичући да Русија мора бити прогнана из међународне заједнице јер „активно убија невине украјинске цивиле, чини ратне злочине и ничим изазвана напада суверену територију".

„Путин покушава да обнови Совјетски Савез и његовом амбасадору не би требало дозволити да стави вето на одговор Уједињених нација на руску агресију", додао је он.

Бојазан да би један овакав сценарио могао да се догоди изразио је и председник Србије Александар Вучић.

„Поједине земље планирају да покрену иницијативу с циљем искључивања Руске Федерације из УН-а.

„Планирају да на основу члана 6. повеље УН у наредним недељама поведу расправу о њеном избацивању", поручио је Вучић, што би „могло да повуче промену Резолуције 1244" Савета безбедности УН о Косову.

Русија се у институцијама Уједињених нација противила признању независности Косова и залагала се за поштовање Резолуције 1244 донете после НАТО бомбардовања 1999. године.

Да ли Русија може бити избачена?

Искључење неке од држава чланица Генералне скупштине уређује се Повељом УН-а и то члановима 5 и 6.

„Члану Уједињених нација против кога је Савет безбедности предузео превентивну или принудну акцију, Генерална скупштина може на препоруку Савета безбедности привремено обуставити вршење права и повластица по основу чланства", прописује се чланом 5.

Уколико члан ове организације нарушава начела које Повеља садржи може бити искључен из Савета безбедности наводи се у члану 6.

Иако се ових дана могу чути позиви на искључивање Русије из ове међународне организације, Савет безбедности није предузео превентивне нити принудне мере против Русије.

Уколико би се и појавио предлог, потребно је минимум девет гласова чланица Савета безбедности (пет сталних и четири несталних) да би се предлог усвојио, појашњава професор Радивојевић.

„Чак и кад би 14 држава гласало за искључење, што је бесмислено, довољно је да Русија уложи вето и тако спречи усвајање предлога", додаје он.

Напомиње да је та формула, да велике силе не намећу вољу другој држави већ улажу вето, договорена на конференцији у Јалти.

„Уколико би се урадило нешто супротно тој формули, дошло би до распада организације и урушио би се систем који данас познајемо", упозорава професор.

Mере које су Европска унија, САД, Велика Британија и њихове савезнице примениле јесу искључивање низа руских банака из Свифт система, међународног система плаћања који користе хиљаде финансијских институција.

Може ли држави бити ускраћен глас?

Неплаћена чланарина може бити разлог укидања гласа у Генералној скупштини, што прописује члан 19 Повеље.

То не значи да је држава избачена, већ губи моћ да утиче на одлуке организације док не отплати заостали дуг.

Међу државама које су губиле глас због неплаћања чланарине нашле су се еВенецуела, Иран и Судан.

Глас у Генералној скупштини могле су изгубити и Сједињене Америчке Државе 1999. године због заосталог плаћања обавеза.

Преговорима је постигнут свеукупни проценат смањења дажбина, те су Сједињене Државе задржале глас.

Шта се дешава уколико држава престане да постоји?

У том случају, држава може да изгуби место у УН-у.

Један од таквих сценарија десио се бившој Југославији.

Ова држава била је међу 51 државом која је потписала Повељу оснивања Уједињених нација.

Распадом државе 1990-тих, њено место у Уједињеним нацијама било је под знаком питања.

„Имали смо чудан статус због рата.

„Остала је наша застава са петокраком, али иза натписа СРЈ нико није имао да седи, било нам је забрањено да уђемо у салу и седимо", каже професор Радивојевић.

Додаје да формално нисмо били искључени, већ суспендовани.

„Нисмо учествовали ни у другим органима, осим у Савету безбедности и пред Међународним судом правде, јер нас је у то време Босна и Херцеговина тужила."

У резолуцијама донетим 1992. године наводи се да, престанком постојања СФРЈ као државе, жеља Савезне Републике Југославије (СРЈ) да наследи њено чланство „није прихваћена".

Застава Југославије поново се завијорила на згради Уједињених нација новембра 2000. када је Савет безбедности усвојио нову резолуцију којом препоручује чланство СРЈ.

„Одрекли смо се континуитета СФРЈ, поднели смо молбу за ново чланство и то је усвојено.

„Осам година нисмо имали решен статус, али за два дана смо решили статус кад смо се одрекли тог наслеђа", каже професор.

Ни ту није био крај промена.

Када је 2006. године Црна Гора прогласила независност, председник Србије је писмом обавестио генералног секретара да Србија наставља чланство Србије и Црне Горе.

Црна Гора је 28. јуна 2006. године прихваћена као нова чланица Уједињених нација.

Уједињене нације данас броје 193 члана, док Ватикан и Палестина имају посматрачке мисије при организацији.

Шта су Уједињене нације?

Основе повеље о чланству, гласању и структури будуће организације настају на конференцији одржаној у одмаралишту у Црном мору - Јалти.

Тог фебруара 1945. године су британски премијер Винстон Черчил, председник САД Френклин Рузвелт и совјетски лидер Јосиф Стаљин цртали карту послератног света.

Повељу о оснивању организације потписала је 51 држава, међу њима и тадашња Југославија.

Генерална скупштина, Савет безбедности, Економски и социјални савет, Старатељски савет и Међународни суд правде главна су тела ове међународне организације.

Савет безбедности чини пет сталних чланица - Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска, Руска Федерација и Народна Република Кина - које имају право да уложе вето на сваку одлуку Генералне скупштине.

Поред сталних чланица, ту је и десет несталних чланица које се мењају на сваке две године.

Петнаест година након једностраног проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Од земаља чланица Европске уније Косово нису признале Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама - то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињене нације.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]