Србија: „Пљунути оригинал" - како да препознате фалсификовани новац

Да ли сте некада размишљали ко је све у рукама имао новчанице које су сада у вашем новчанику?

Смиљка Поповић из Београда је 2016. године продавала накит на фестивалу у данас непостојећем простору Миксер хаус, када јој је „пар платио новчаницом од 2.000 динара".

Није имала разлога за сумњу да нешто није у реду, али јој је следећег дана продавачица у трафици скренула пажњу да се ради о фалсификату.

Вероватноћа да се овако нешто догоди у Србији највећа је са апоенима од 1.000 динара, јер је у 2021. то била најчешће фалсификована новчаница у земљи, показује извештај Народне банке Србије (НБС).

„Технологије фалсификовања су све софистицираније, а лажне новчанице све више личе на праве", кажу из београдског ланца мењачница Парис за ББЦ на српском.

Најзаступљенији су динарски фалсификати и они чине 58,3 одсто кривотворених новчаница које су откривене током прошле године, наводи се у извештају НБС.

Сваки четврти фалсификат био је амерички долар, уједно и најфалсификованија страна валута за 2021. годину.

Најчешће се ради о новчаницама од 100 долара, пише у извештају.

Вредност свих откривених фалсификата била је 24,4 милиона динара.

Како препознати фалсификовану новчаницу?

Смиљка каже да је пре седам година продавачица у трафици „одмах схватила да је у питању фалсификат".

„Када је упоредила праву новчаницу од 2.000 са фалсификатом, и ја сам одмах приметила разлику", додаје.

Приметила је да је папир био „грубљи", а и метална нит којом су новчанице прошивене другачија.

Међутим, уочавање фалсификата постаје све теже, оцењују мењачи новца.

„Постоје одређени индикатори за прегледање новчаница", кажу из мењачница Парис.

Свака новчаница је двослојна, а међу слојеве је провучена танка метална нит.

Управо то је једна од ствари на које треба да обратите пажњу.

„Када провртите новчаницу кроз прсте, требало би да тачно осетите кад клецне, јер се тај део новчанице не може лако савити."

„Обичан папир можете, али новчаницу не", кажу искусни мењачи.

Још једна разлика је квалитет папира.

„Хартије од вредности су квалитетније израде, па можете да их препознате на звук и додир", тврде из мењачница Парис.

Међутим, како додају, добар папир може да завара и најискусније.

„Боље фалсификате такорећи не можете да разликујете - на додир су пљунути оригинали", кажу.

Савети Народне банке Србије:

Ликови и рељефи

Поједине новчанице имају рељефе који слабоовидима служе за распознавање апоена.

Из мењачница Парис кажу да новчаница од 50 евра „има пет цртица на себи".

Међутим, фалсификатори се и ту служе једноставним триком - исцртавају их супер-лепком.

„Људи који виде немају тако развијено чуло додира као што је то случај са слепима, па и овај начин распознавања није непогрешив", наводе.

Због тога мењачи овај задатак „у потпуности" поверавају специјализованим апаратима, такозваним хантер машинама, које не само да броје новац, него могу и да препознају подвалу.

Из Париса кажу да ови апарати мере разне параметре на новчаници, као што су „дужина, ширина, холограм, метални опиљци и слично".

Међутим, ако немате апарат, из Народне банке Србије саветују да проверите и холограм.

Када нагнете новчаницу, у зависности од угла гледања, на правом новцу се оптички варијабилне боје мењају, а утиснути холограм открива различите слике.

Додају и да штампани детаљи на фалсификатима понекад нису јасно представљени.

На динарским новчаницама се најлакше уочавају детаљи портрета, па пажљиво загледајте лик Стевана Стојановића Мокрањца, Николе Тесле, Ђорђа Вајферта или Милутина Миланковића.

Шта да радите ако нађете фалсификовану новчаницу?

Из мењачница Парис кажу да се ретко сусрећу са фалсификованим новчаницама.

„Фалсификатори не размењују новац код нас, него покушавају да га пусте у оптицај на друге начине", наводе.

А то значи додатни опрез за грађане.

Ако посумњате да је реч о фалсификату, не би требало да узимате новчаницу јер ћете тешко моћи да докажете одакле вам.

Уколико вам се ипак нађе у новчанику, најбоље је да пријавите банци или полицији, јер се пуштање фалсификата у оптицај сматра кривичним делом.

Када је схватила да је преварена, Смиљка се запутила у полицију.

Разговарала је са инспектором, а онда је морала да преда новчаницу, јер се фалсификат обавезно одузима и шаље Народној банци на анализу.

У случају да НБС докаже да је у питању фалсификат, задржава новчаницу без надокнаде.

Новац може да се добије назад једино ако се испостави да се ради о оригиналу.

Неке од мера предострожности су коришћење картице за плаћање и размењивање новца само у регистрованим мењачницама или банкама.

Хапшења због фалсификата у Србији

У јануару 2021. године, у Панчеву је откривена штампарија лажног новца, а троје људи је ухапшено.

Осумњичени су стављали у оптицај фалсификате од 50 и 200 евра.

Слично се догодило и 2019. године, када је полиција запленила 56.000 новчаница у штампарији кривотвореног новца у Београду.

Полицајци у Пироту су 2019. године ухапсили тројицу младића због сумње да су фалсификовали новац, пошто су покушали да рачун у кафићу плате кривотвореном новчаницом од 2.000 динара.

Највише се фалсификује 'црвена' и новчанице од 50 и 200 евра

У Србији су 2021. године откривене 2.794 фалсификоване динарске новчанице.

Најчешће се кривотворе новчанице од 1.000 динара (49,68 одсто), а затим од 2.000 (31,93 одсто) и 500 (16,82 одсто) динара.

У последњих десет година, та три апоена су најзаступљенија међу откривеним фалсификованим новчаницама домаће валуте.

Када је реч о страним валутама, у 2021. години откривено је 1.997 комада фалсификованих новчаница.

Откривена су 632 фалсификоване новчаница евра, највише у апоенима од 50 и 200 - ранијих година, новчаница од 100 евра била је заступљенија.

Током 2021. године откривено је 1.200 комада фалсификата америчког долара, најввише апоена од 100 долара, наводе у НБС.

Како је у региону

У Црној Гори су у 2021. години откривене 263 фалсификоване новчанице евра, укупне вредности 16.370 евра, објавио је подгорички дневник Побједа, позивајући се на податке Централне банке (ЦБЦГ).

„Најчешће су фалсификоване новчанице од 50, 100 и 20 евра, а предњачи фалсификат у апоену од 50 евра.

„Процентуално изражено, ова три апоена чине 86 одсто укупног броја обрађених фалсификованих новчаница евра", кажу у Централној банци Црне Горе.

У Националном центру за анализу новчаница ЦБЦГ током 2021. обрађена је и једна фалсификована новчаница данас неважеће немачке марке и две новчанице америчког долара у непостојећем апоену од 200.

Фалсификују се и кованице, највише новчић од два евра - чак 93 одсто, а у промет се убацују и друге валуте.

Фалсификати кованог новца евра препознају се по видљивим знацима, као што су непрецизности у изради рељефа и боје, разлика у димензијама, другачијем саставу легуре, односно звуку када кованица падне на чврсту подлогу.

Према подацима из Хрватске, фалсификују се новчанице свих валута, али се бележи значајан пад ових криминалних радњи.

Најчешће кривотворен апоен била је новчаница од 500 куна са регистрованих 29 фалсификата, подаци су Хрватске народне банке, које је пренео загребачки Јутарњи лист.

У децембру 2021, у Загребу су ухапшена двојица мушкараца због сумње да су у оптицај пустили пет лажних новчаница од по хиљаду швајцарских франака, пише РТЛ.хр.

Један од највећих случајева веће заплене кривотвореног новца повезан са Хрватском било је хапшење 24-годишњег мушкарца кога је полиција ухватила почетком јануара 2022. у Пријепољу у Србији са чак 96.000 кривотворених куна - више од 12.5 хиљада евра.

У Босни и Херцеговини највише се фалсификује новчаница од 50 конвертибилних марака, пренело је сарајевско Ослобођење.

Према подацима полиције Кантона Сарајево, на подручју БиХ у последње време појављује се све више фалсификованих новчаница од 50, 100 и 200 евра.

Места на којима се најчешће употребљавају фалсификоване новчанице су пијаце и продавнице, углавном викендом и после подне, упозорава полиција.

Крајем јануара 2022. године, полиција је идентификовала малолетника из Добоја за кога се сумња да је фалсификовао конвертибилне марке и евре и продавао их другима, пренело је Радио Сарајево.

Фалсификоване новчанице су препознатљиве по натпису Лажни новац на предњој страни у доњем левом углу новчанице где је иначе потпис гувернера, као и по натпису Само за филмску употребуна делу где треба да пише Централна банка БиХ.

Почетком октобра 2021. године, полиција је на аеродрому у Скопљу у Северној Македонији ухапсила двојицу Камерунаца код којих је пронађено скоро милион фалсификованих евра, пренела је агенција Бета, позивајући се на локалне медије.

Фалсификоване новчанице од 50, 100, 200 и 500 евра пронађене су приликом контроле пртљага.

Шта каже закон у Србији?

Члан 241Кривичног законика прописује казне за различите облике учествовања у стављању фалсификованог новца у оптицај.

Ко направи лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко у истој намери преиначи прави новац,казниће се затвором од две до дванаест година и новчаном казном.

Ко прибавља лажан новац у намери да га стави у оптицај као прави или ко лажан новац ставља у оптицај,казниће се затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Ако је делом из овог члана направљен, преиначен, стављен у промет или прибављен лажан новац у износу који прелази милион и петсто хиљада динара, односно одговарајући износ у страном новцу, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година и новчаном казном.

Ко лажан новац који је примио као прави, па сазнавши да је лажан, стави у оптицај или ко зна да је начињен лажан новац или да је лажан новац стављен у оптицај, па то не пријави,казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Лажан новац се, по закону, одузима.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]