Злочин код Младеновца: „Све и даље стоји“ - Дубона и Мало Орашје, седам дана после трагедије

Већ седам дана, мештани села у околини Младеновца свакодневно понављају молитве за рањене и помињу мртве.

У масовној пуцњави у Малом Орашју и Дубони, на око 60 километара од Београда, у ноћи између 4. и 5. маја убијено је осам, а рањено 14 људи.

И небо је претходних дана плакало над овим селима - киша скоро да је спрала локве и тачкасте трагове крви на местима злочина, али понегде се још назиру.

„Све и даље стоји", каже Јовица Марковић, шездесетдвогодишњи благајник цркве у Малом Орашју, за ББЦ на српском.

„Децу не можемо да вратимо, али сећање на њих ће остати - на местима где су погинули, биће изграђена спомен-обележја", додаје.

Надомак Малог Орашја, чоколадице, лименке и флаше пива од ђурђевданске прославе коју је нападач прекинуо сада су део импровизованог споменика, заједно са кандилима и цвећем.

На клупама у школском дворишту у Дубони, где су млади седели када су засути мецима, леже цветни венци, а мештани и даље пале свеће код ограде.

Злочин у овим селима догодио се мање од 48 сати након што је наоружани тринаестогодишњак упао у школу „Владислав Рибникар" у центру Београда.

Молитве и опела - како тугује Мало Орашје

У мирисној измаглици тамјана, мештани Малог Орашја моле се у сеоској цркви, у коју претходних дана свраћа више људи него иначе.

Петак је и обележава се црквени празник Светог Василија Острошког, који важи за исцелитеља најтежих болести и мука.

Пред крај службе, свештеник Радомир чита молитву за здравље рањених и покој душе преминулих, а окупљени се прекрсте на помен сваког појединачног имена.

„Од пре недељу дана, на литургијама помињемо настрадалу децу и читамо кратко опело за преминуле", каже Марковић.

Мртви су сахрањени, рањени се још опорављају.

Свештеник затим вади бели нотес, из којег набраја имена мештана који у претходним данима донирали новац цркви за здравље рањених и спасење преминулих.

Списак је дугачак.

„Драга браћо и сестре, саосећам се са породицама настрадалих и рањених", каже отац Радомир, завршавајући службу.

Прекопута, на вратима црквене продавнице, излепљена су имена петорице убијених младића из овог села.

Марковић објашњава да то „није никакав обичај", већ су то учинили из прагматичности, не би ли свако ко жели да упали свећу за покојнике знао коме да је намени.

„Људи долазе свакодневно, чак и из других места ако су у пролазу - свраћају да одају почаст, а не знају сви имена погинулих, па смо их исписали да им олакшамо", додаје.

Каже да до сада није било мештана који су се обраћали свештенику како би разговарали о трагичним догађајима.

„У село су долазили психијатар и клинички психолог из Смедерева који су оставили бројеве телефона и рекли да свако, ко осећа потребу, може да се јави и оде без заказивања и чекања.

„Захвални смо на томе, заиста су се потрудили", додаје Марковић.

Каже да је већина становника и даље повучена у сопствене домове после свега што се догодило.

Лако је разазнати куће које су изгубиле члана породице - на фасадама висе црне заставе, са натписом „За покој душе" и именом преминулог.

Мало Орашје изгубило је петорицу момака.

„Сви су били тако млади, нико од њих се није ни оженио", каже мештанин који са комшијама проводи јутро испред сеоске продавнице.

„Село ће ово дуго памтити", додаје, не желећи да се представи.

Место злочина надомак села више није ограђено полицијском траком, па мештани долазе да одају почаст.

Склоњен је и аутомобил који је ту био паркиран, а који смо пре седам дана затекли са разбијеним задњим стаклом, рупом од метка и срцастим јастучићем са натписом „Најбољем дечку".

Марковић каже да мештани планирају да „рашчисте и уреде" ово место, када душевне ране још мало зацеле.

Ту су се, каже, млади окупљали „још у његово време, пре 40-ак година".

„Сами ћемо се организовати да подигнемо споменик, већ смо почели договоре у вези с тим", додаје.

Пламен свећа на киши - како тугује Дубона

Уз ограду основне школе у селу Дубона, седам дана касније под дрветом и даље горе свеће, пркосећи киши.

И овде су мештани углавном по кућама, а ретки пролазници нису расположени за разговор са новинарима.

„Људи у овом селу су пре недељу дана доживели рат уживо, многи су и даље у шоку", каже мештанка Дубоне запослена у сеоској Основној школи „Момчило Живојиновић", која је желела да остане анонимна.

„Након пуцњаве у школи у Београду, ја сам ученицима рекла да немају чега да се плаше, јер живе у малом месту, где тако нешто не може да се деси", прича са изразом туге и збуњености.

Међутим, меци су ово школско двориште засули мање од 48 сати након што су настрадали ђаци и запослени у „Владиславу Рибникару".

„Већина нас још не може да верује шта се догодило", додаје.

Недељу дана касније, трагови злочина изрибани су са бетонске стазе која води до улаза у школу, одакле се чује дечији жамор.

Међутим, нису се сви ђаци вратили у клупе, додаје мештанка Дубоне.

„Имамо ученике који су рођаци убијених, браћа и сестре тешко повређених.

„Школа је поново увела онлајн наставу, а на родитељима је да одлуче да ли ће деца долазити", каже.

Наводи да су „поједини родитељи у страху и не желе да деца долазе".

„Могуће је да ће неки ученици до краја школске године наставу пратити путем интернета, а школа то подржава", додаје.

Каже и да са ученицима активно ради психолошко-педагошка служба, а имају и помоћ психијатара из Младеновца.

Посмртна тишина влада око дрвеног стола и клупа у школском дворишту, где су се до недавно окупљала деца и млади из села.

„Они немају никаква дешавања осим ове школе - ту су се дружили и слушали музику.

„Не знам где ће сада проводити време, ове клупе више не желе да користе."

Саговорница каже да се и на овом месту планира изградња спомен-обележја, док ће на једном од зидова школе бити осликан мурал у част жртава.

У оба села, новина у ђачком животу су полицајци, који сада дежурају у близини школа.

То је нова мера у школама у Србији, коју су власти увеле након две масовне трагедије.

„Моја супруга је учитељица у Малом Орашју, каже да су деца пуна прича о ономе што се догодило", каже Марковић.

„Каже да су се брзо зближили са полицајцима - баш су их добро прихватили, уз њих осећају сигурност", додаје.

Прекопута школе у Дубони налази се продавница, чији улаз служи као огласна табла.

Ту су окачене умрлице, а на фотографијама, два момка и једна девојка смеше се на пусту главну улицу, по којој се на пљуску стварају баре.

Погледајте видео: Дан када је Београд занемео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]