Давање органа: Србија каска у ширењу мреже давалаца органа

Субота je, осам сати ујутру.

Уместо у парку са дететом, Ивани Јовић викенд почиње у соби у којој је медицинска опрема бројно надмоћнија над играчкама.

Пре неколико месеци, играчке су у овој соби замениле маске, игле и велики апарат за дијализу.

Од њене 17. године, Иванини бубрези не раде како би требало.

Један бубрег јој је извађен пре неколико година, а други минимално функционише, и Ивана већ две године, сваког другог дана, мора да буде на дијализи.

Последњих месеци не иде у болницу, већ третман обавља код куће.

„Дијализа је добра јер те одржава у животу, али његов квалитет није задовољавајући, поготово што данас постоји трансплантација која и побољшава квалитет живота и продужава живот", прича 35-годишњакиња за ББЦ на српском, док је медицинска сестра припрема за још један третман.

Свака дијализа траје пет сати.

Време Ивани овог пута прекраћује вест да је у Србији урађена још једна трансплантација.

„Ево, пише мајка дечка из Војводине, он је управо добио орган. Ствари су кренуле", прича Ивана усхићено.

Од почетка 2023, урађене су четири кадаверичне трансплантације - пресађивања органа узетих од давалаца који су доживели мождану смрт, подаци су Министарства здравља достављени ББЦ-ју крајем априла.

„Поред тога, од почетка 2023. године укупно је обављено седам трансплантација бубрега са живих давалаца", наводи се у одгoвору министарства.

У Србији се врше пресађивања срца, јетре и бубрега, али је током последње три године урађена само 21 трансплантација органа.

Током 2022. године, обављене су само две, показују подаци Министарства здравља.

На листи чекања за нову јетру је 67 људи, док ново срце чека њих 36.

Ивана је једна од 736 људи у Србији који чекају пресађивање бубрега.

Сваки пут када јој зазвони телефон, нада се да је то најважнији позив који чека већ годину и по дана.

У међувремену је сакупила новац и покренула процедуру за добијање нових бубрега у Белорусији.

До одласка на трансплантацију, дијализа јој омогућава нормалнији живот.

„Трансплантација је нова шанса за живот и далеко бољи вид лечења, поготово што је значајно јефтини од дијализе", каже.

Погледајте видео:

Сродничка и кадаверична донација

Постоје два типа донације органа - са живог и са преминулог даваоца.

„Код живог донирања органа најчешће се узимају парни органи блиског сродника, било по бочној, било по вертикалној линији", објашњава др Владимир Ресановић, координатор Центра за трансплантацију Универзитетског клиничког центра Србије, за ББЦ на српском.

У том случају родитељи могу да дају органе деци, деца родитељима, као и браћа и сестре међусобно.

Ипак, мора да постоји подударност, па се раде бројне процедуре и прегледи, како би се утврдило да је орган компатибилан.

Ивана Јовић је обољење бубрега наследила од мајке, којој су због тога пресађени ови органи.

Иванини родитељи су преминули, а сестра јој није могући давалац.

Преостаје јој могућност кадаверичне донације - да орган добије од неког ко је доживео мождану смрт.

Трансплантација органа са преминулог даваоца се ради после доказивања мождане смрти.

„Мождана смрт је заправо права смрт. Срчани застој који се манифестује прекидом срчаног рада није смрт и могуће је применом реанимационих процедура успоставити поново срчану акцију", објашњава доктор Ресановић.

Када наступи мождана смрт, она представља неповратно оштећење мозга и његове функције.

„Код пацијената код којих постоји неповратно и непоправљиво оштећење мозга било услед повреде или спонтаног крварења, органи попут срца, бубрега и јетре наставе да функционишу један краћи временски период", додаје он.

Мождана смрт наступа пре губитка функције других органа, па тако постоји могућност да се пресаде пацијенту.

Број таквих смрти је мали, „три промила, односно три смрти од хиљаду", па је самим тим, мали и број потенцијалних давалаца органа, објашњава доктор Ресановић.

„Да би се утврдила мождана смрт, потребно је да дијагнозу поставе три лекара специјалисте - неурохирург, анестезиолог и неуролог".

Погледајте и овај видео:

Ко може, а ко не може да буде давалац органа?

Људи који су доживели мождану смрт потенцијални су даваоци органа.

„Када примимо пацијента који има масовно крварење у мозгу, можданом ткиву, или је доживео неку трауму, ни у једном тренутку не можемо да знамо да ли ће са сигурношћу преживети.

„Ако наступи оно што нико од нас не жели, а то је мождана смрт, у таквој ситуацији само они пацијенти који су изузетно добро и квалитетно лечени, код којих су вршене адекватне анализе, могу да буду разматрани као потенцијални даваоци органа", каже доктор Ресановић.

Међутим, постоје бројна здравствена ограничења, „пре свега, пацијент не може да има малигну болест, нити да је лечен од неког малигнитета", објашњава.

ХИВ, хепатитис и друге вирусне инфекције такође су кочница за давање органа.

„Проверавамо да ли преминули има присуство бактерија и гљивица, морамо сликати плућа да видимо да није развио пнеумонију, радимо ултразвук трбуха, видимо какви су ти органи, да ли су адекватни или не.

„Све то упоредимо са постојећим биохемијским анализама. Поред свега тога, испитујемо и на присуство других вируса. Тестирамо сваког могућег донора на ковид, радимо ПЦР тест и друге прегледе", каже Ресановић.

Употреба алкохола и психоактивних супстанци не искључују директно могућег даваоца.

„Радимо детаљне прегледе. Ниједан орган ниједног потенцијалног даваоца не одбацујемо априори, већ проверавамо да ли постоји могућност да се искористи", додаје доктор.

Један од фактора су и године, те могући давалац срца не може бити старији од 60, док је за јетру и бубрег горња граница 65 година.

Пристанак породице

Према важећем закону, свако ко не жели да буде потенцијални давалац органа, мора да се изјасни и буде уписан у базу Управе за биомедицину при Министарству здравља.

„У Регистру недавалаца људских органа и ткива који води Управа за биомедицину се налази 407 лица", наводи се у одговору Министарства здравља ББЦ-ју.

Сви који нису у тој бази нису аутоматски могући даваоци, али би могли да постану уколико Скупштина Србије усвоји измене и допуне Закона о пресађивању људских органа и Закона о људским ћелијама и ткивима, које је почетком маја 2023. усвојила Влада Србије.

Од 2009. до 2018. држављани Србије који су хтели да буду даваоци органа, могли су да се пријаве и добију донорску картицу.

Све до укидања овог процеса увођењем новог закона 2018. потписано је око пола милиона донорских картица, подаци су Министарства здравља.

Картице су тако постале неважеће, а самим тим и аутоматски пристанак о донирању оних који су их потписали.

Према тренутним процедурама, уколико особа није изјавила да не жели да буде донор, спроводе се сложени медицински тестови и дијагностика, објашњава доктор Ресановић.

Према најављеним изменама, сви држављани Србије биће потенцијални даваоци органа, а они који то не желе, мораће да се изјасне и региструју, као и до сада.

Још један услов је пристанак породице преминулог којој се „омогућава увид у комплетни процес лечења и предочи им се могућност да би њихов сродник могао да буде дaвалац органа после мождане смрти".

Са породицом се разговара да би се, између осталог, сазнало и да ли је „преминули за живота изражавао жељу да буде давалац, да ли је давао изјаве у вези с тим и потом се тражи њихов пристанак", објашњава доктор.

Ресановић каже да је од 2017, од када је координатор Центра, обавио је четрдесетак оваквих разговора који „некада трају и два, три сата".

„Јако су тешки и исцрпљујући. Сећам се разговора где је супруг преминуле жене испричао целу њихову животну причу, присећајући се лепих тренутака."

Иако се разговори не заврше увек давањем дозволе за донирање органа, Ресановић је захвалан „и онима који нису дали сагласност, јер су имали стрпљења у том изузетно тешком тренутку да нас саслушају."

„Треба причати људима, треба објашњавати да нечија смрт може у ретким ситуацијама да пружи помоћ, утеху и да спаси туђи живот.

„Срце неког њиховог блиског може да настави да живи у другој особи", закључује.

Од 2010. године у Србији је обављено 698 трансплантација органа, најчешће бубрега, подаци су Министарства здравља достављени ББЦ-ју.

Највише људи добило је нове органе 2017. године када су обављене 92 трансплантације, а најмање 2022. - само две.

Док чека позив за нови бубрег, Ивана се нада да ће ове године бројке бити знатно више.

Њена петогодишња кћерка Петра одбројава дане када ће играчке вратити у собу и окречити је у розе.

Шта је дијализа?

Дијализа је поступак уклањања отпадних продуката и вишка течности из крви када бубрези престану да раде правилно.

Често предвиђа преусмеравање крви у машину за чишћење.

Бубрези филтрирају крв, уклањајући штетне отпадне производе и вишак течности, претварајући их у урин који се избацује из тела.

Зашто се ради дијализа?

Ако бубрези не функционишу како треба, на пример, због узнапредовале хроничне болести тог органа, они можда неће моћи правилно да очисте крв.

Отпадни производи и течност могу да се нагомилају до опасних нивоа у телу.

Ако се не лечи, може се појавити низ непријатних симптома и на крају, довести до смрти.

Дијализа филтрира нежељене супстанце и течности из крви пре него што се то деси.

Извор: НХС

Погледајте и видео о жени са две дијагнозе рака:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]