Јужна Кореја и традиција: Зашто би Корејци ускоро могли постати годину дана млађи

„Колико имате година?"

Једно просто питање, са веома јасним одговором.

Али, за људе у Јужној Кореји, одговор на то питање све је само не једноставан.

У овој држави, чим се беба роди, она се сматра годину дана старом.

Чим стигне Нова година, она добије још једну годину, што значи да беба рођена у децембру може за само неколико недеља да има две године.

Али овај „Корејски метод" рачунања годишта могао би ускоро да се промени, пошто изабрани председник земље Јун Сук Јеол тражи да се овај вековима стари метод укине.

Ли Јонг Хо, шеф одбора за преузимање дужности изабраног председника, изјавио је да долазећа администрација жели да стандардизује начин на који се рачуна нечије годиште како би ускладила Јужну Кореју са остатком света.

Он је рекао да је другачији начин рачунања нечијих година доводио до „сталне конфузије" и „непотребних социјалних и економских трошкова".

Чини се да неки нашироко подржавају нови предлог - али стручњаци кажу да сумњају да ће он заправо бити примењен.

Једно питање, три одговора

Постоје три начина за израчунавање нечијег годишта у Кореји.

Званично, земља користи међународни начин рачунања, уз помоћ датума рођења, у већини правних дефиниција и административних поступака од 1962.

У земљи постоји још један званични начин рачунање годишта, где се бебе рађају са нула година, али добију још једну годину сваког 1. јануара.

Према овоме, беба рођена у децембру 2020. године имала би две године у јануару 2022, чак и ако званично не би напунила две године све до децембра исте године.

Овај метод углавном се користи да би се дефинисало легално годиште за области закона које утичу на знатан део становништва, попут служења војног рока или дефинисања годишта малолетника да би били заштићени од злостављања.

А потом је ту и метод „Корејског годишта", који обично користе сви у друштву, када свако аутоматски има једну годину по рођењу и постаје годину дана старија за Нову годину, без обзира на његов датум рођења.

Према овим методима, Ким Те Хјунг, познатији као В, из мега популарног К-поп бенда БТС, рођен 30. децембра 1995, има 28 година („Корејско годиште"), 26 година (међународно годиште) или 27 година (још једно званично корејско годиште).

И за неке је то можда само бројка - али годиште је нешто што се веома озбиљно схвата у Јужној Кореји.

„За Јужнокорејце, израчунавање да ли је неко старији од вас или не у друштвеном контексту је важније него сазнати нечије име.

„Кључно је за одлучивање како ћете ословити ту особу или доделити јој титулу која је неопходна", каже за ББЦ Шин Џи Јонг, професор са катедре за корејски језик и књижевност на Универзитету у Кореји.

Традиција „Корејског рачунања" годишта корене вуче из Кине и различитих делова Азије, али Јужна Кореја сматра се једином земљом која још увек рачуна годиште на овај начин.

„Глобализација је учинила да Корејци постану свеснији међународног годишта.

„То има утицаја на младе, јер осећају да се свет Корејцима подсмева због ових система рачунања", каже Ким Еун Џу, професорка права и политике са Универзитета Хансунг.

Али ако оставимо подсмех по страни, политика има и конкретне последице по Јужне Корејце.

Неки родитељи, на пример, покушали су да преваре систем за регистрацију рођења, зато што се плаше да ће њихово децембарске дете бити у заостатку у школи, и самим тим, касније у животу.

Током пандемије такође је било позива да се годиште стандардизује, пошто су здравствене власти наизменично користиле међународно годиште и Корејско годиште да би одредиле границу за добијање вакцина - што је довело до опште конфузије.

Ли је раније такође истакао „непотребне социјалне и економске трошкове" које прави Корејско годиште, позивајући се на судски случај који је завршио на Врховном суду, због конфузије око дефиниција годишта за социјална давања и пензију.

Напуштање традиције?

Ово није први пут да јужнокорејски званичници покушавају да одреде јединствени метод за рачунање годишта.

Два посланика су 2019. и 2021. године поднеле предлоге сличног закона који накнадно нису били изгласани у корејском парламенту.

Ипак, експерти су подељени по питању шта нова мера значи за корејско друштво, упркос томе што се слажу са предлогом са административне тачке гледишта.

Јанг Јо Сеунг, виши истраживач из Центра за оријенталне студије Универзитета у Данкуку, рекао је за ББЦ да је корејско годиште одраз традиције и да друштво не брине превише око напуштања традиције.

„Да ли ризикујемо да одустанемо од властите јединствене културе и постанемо монотонији?"

„Али једна ствар око које сви могу да се сложе јесте да чак и ако међународно годиште буде усвојено, мало је вероватно да ће људи у Кореји - било званично или незванично - у догледно време престати да употребљавају своје „Корејско годиште".

Можда вам овај видео буде занимљив

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]