Друштвене мреже: Шта се дешава са нашим налозима када умремо и како изгледа виртуелно сећање

Када их напусти неко близак, људима недостају разговори, загрљаји и погледи, а са развојем друштвених мрежа та физичка празнина прелила се и на виртуелни свет.

Налози драгих људи нестају са њима или остају као дигитални подсетници на њихов живот, а одлука о будућности на мрежама често пада на најближе.

„Размишљала сам шта да радимо са маминим налогом после смрти, највише смо били за спомен-налог, али то ни данас, скоро четири године касније, нисмо спровели," каже Катарина Милошевић, туризмолошкиња из Београда за ББЦ на српском.

Има и оних који сматрају да спомен-налог није идеално решење, већ да би волели да њихови профили на друштвеним мрежама буду угашени после смрти, а једна од њих је Јелена Шаин, која Фејсбук користи од 2008. године.

„Нити бих постхумно водила нечији налог, нити бих волела да то неко ради у знак сећања на мене.

„Није етички имати увид у туђе приватне конверзације, а није ни пријатно кад знаш да међу пријатељима на мрежама имаш покојнике," истиче ова архитекткиња из Панчева за ББЦ на српском.

Близу пет милијарди људи широм света користило је друштвене мреже током трећег тромесечја 2023. године, што чини 61,4 одсто становништва на планети, показују подаци сајта Датарепортал.

Од 10 корисника интернета чак девет користи друштвене платформе, додаје се.

Очекује се да почетком наредног века број преминулих надмаши број активних корисника, а то би се догодило и раније ако Фејсбук не би добијао нове кориснике, пише у тексту магазина Тајм, који се позива на истраживање Универзитета Оксфорд.

Фејсбук је најпопуларнија друштвена мрежа са 3,03 милијарде корисника, нешто мање људи користи Јутјуб (2,49 милијарди), Воцап и Инстаграм (по две милијарде), а следе Вичет (1,33 милијарде) и ТикТок (1,22 милијарде), показују подаци статистичке компаније Статиста.

Платформе Фејсбук и Инстаграм омогућавају да се профил преминулог корисника претвори у спомен-налог (memorialized account), да остане активан или да се у потпуности угаси, наводи се на сајту компаније Мета, власнице платформи.

Икс (некадашњи Твитер) не нуди опцију да се профил сачува у знак сећања на преминулог и могуће је само деактивирати налог у случају смрти или немогућности власника да га користи, објашњено је на сајту ове технолошке фирме.

Налози преминулих корисника могу бити и мета злоупотреба, упозорава Саша Живановић, бивши начелник Одељења за високотехнолошки криминал Министарства унутрашњих послова Србије.

„Могу се искористити фотографије, подаци и видео записи за прављење лажног налога под другим именом, изнуђивати новац од познаника и пријатеља који не знају да је особа преминула или присвојити поверљиве податке и преписке," наводи неке од примера Живановић у разговору за ББЦ на српском.

Шта је спомен-налог?

Када је Милошевић покушала да профил преминуле мајке претвори у спомен-налог, наишла је на препреку.

„Из Фејсбука су тражили да пошаљем умрлицу, а ја нисам била спремна. Кад год сам кренула да се бавим тиме, нисам могла да изгурам, јер ми се стегне срце", каже ова 31-годишњакиња.

„Тако ће ускоро четири године од када је нема, а налог је и даље активан," додаје.

Када се Фејсбуку достави доказ да је неко преминуо, налог аутоматски постаје спомен-профил, уколико раније није другачије одлучио, наводи се на сајту компаније.

Садржаји спомен-профила остају видљиви, али налог се више не препоручује потенцијалним виртуелним пријатељима (People You May Know), а они са листе пријатеља неће бити обавештавани о рођендану корисника.

Поред имена корисника се у том случају појављује порука „сећање" и нико неће моћи да се улогује на тај налог и управља њим, уколико оригинални власник није навео контакт за наследство (legacy contact).

Контакт је други корисник, углавном члан породице или пријатељ, који ће моћи да мења насловне фотографије, да објави последњи пост са тог налога или да затражи да се профил деактивира.

Омогућава му се и да приступи подацима и препискама, брише постојеће или додаје нове пријатеље на овој мрежи.

Анализа Џоа Тајдија

ББЦ, технологија

Судбина наших налога на друштвеним мрежама може бити различита и зависи од технолошке платформе коју користимо.

Приступи су разни, али компаније на прво место стављају приватност преминулих - неће делити детаље и до неких података, попут фотографија и видео записа, моћи ћете да дођете само преко посебних захтева, понекад и судских налога.

Друштвене платформе које су скорије настале, као што су ТикТок и Снепчет, немају никаква правила по питању налога умрлих корисника.

Налози ће постојати и бити активни све док неко од чланова фамилије не обавести компанију о смрти корисника и пожели да угаси профил.

Фејсбук и Инстаграм спроводе процес „меморијализације".

Странице које је основао покојник, вероватно и податке тих страница, можете обрисати уколико докажете да сте близак сродник.

Гугл, власник Јутјуба и Џи мејла, спровешће сличну процедуру, осим ако корисник не промени подешавања под називом „неактиван налог".

Та подешавања вам пружају могућност да одлучите шта ће бити са вашим Гугл налозима и подацима под условом да сте неактивни током одређеног периода.

Можете одабрати и некога ко ће водити рачуна о тим налозима и оставити му опроштајно писмо које ће прочитати када умрете.

Јелена Шаин користи Фејсбук и Инстаграм за објављивање фотографија, дељење музике и преписке са пријатељима, а од када користи ове платформе, на њима је поделила хиљаду снимака, фотографија и података.

Иако није морала да доноси одлуку о томе шта ће се догодити са налозима на друштвеним мрежама блиске особе, размишљала је како би поступила у тој ситуацији.

Како каже, чула је за опцију креирања спомен-налога, али то не би био њен избор.

„Нисам заговорница таквих профила и волела бих да неко од пријатеља или чланова породице, уз доказ о смрти, угаси моје налоге када ме не буде", каже Шаин.

Тако би се избегле „злоупотребе и непријатности", јер није пријатно видети објаве са профила некога за кога знате да је умро, објашњава архитекткиња.

Како је законски регулисано наслеђе на друштвеним мрежама?

Број корисника Фејсбука који су преминули могао би да достигне 4,9 милијарди у свету 2100. године, показало је истраживање Универзитета Оксфорд из 2019. године, преноси британски Гардијан.

Упркос чињеници да број тих налога расте, ова појава није прецизно регулисана законом.

„Преношење налога на друштвеним мрежама сматра се нематеријалним наслеђем и због тога је у сивој зони.

„Док, на пример, вебсајт за посао или неку колекцију коју сте купили преко апликације ајтјунс можете оставити некоме тестаментом," рекао је Џејмс Норис, председник Асоцијације за дигитално наслеђе Велике Британије, у емисији ББЦ Минут.

Ни закони у Србији не препознају ову врсту дигиталног наслеђа, јер се нови феномени традиционално споро уводе у правни поредак, каже адвокат Душко Мајкић за ББЦ на српском.

„Налог на друштвеним мрежама се не сматра интелектуалном својином или ауторским делом, али може бити нешто што сте тамо поделили - мисао, текст или фотографију", објашњава овај правник из адвокатске канцеларије Живко Мијатовић и партнери.

Ипак, он не види препреку да, поред покретне и непокретне имовине, наследници преко тестамента добијају и Фејсбук или Инстаграм налоге.

„Код састављања тестамента користи се принцип 'императива воље' што значи да са својим правом и имовином можете да радите шта год желите, ако то није изричито забрањено нормама", објашњава Мајкић.

Коришћењем туђих налога на друштвеним мрежама, попут оних чији власници више нису живи, нећете направити кривично дело према важећим законима, истиче адвокат специјализован за питања интелектуалне својине.

„Међутим, то може да доведе до злоупотреба које јесу кривична дела: објавама са тих профила могла би се изврши превара, изазове општа опасност или паника", закључује Мајкић.

Злоупотребе налога преминулих

Због активних профила корисника који су умрли, могу да настану и проблеми ако подаци, фотографије и други садржај доспе у руке оних који желе да их злоупотребе.

То се може урадити преузимањем података, фотографија и видео записа без контроле над профилом, али и коришћењем читавог налога, каже Саша Живановић за ББЦ на српском.

„Углавном траже не превише блиске пријатеље преминулог који можда нису сазнали за његову смрт, па их моле да им уплате новац под изговором да су изгубили документа или да су се нашли у тешкој ситуацији", објашњава бивши начелник Одељења за високотехнолошки криминал МУП-а Србије.

Овај вид преваре је чест облик злоупотребе друштвених мрежа у Србији, ББЦ на српском је већ писао о тоj теми, а лажни профили могу се користити и за фишинг, сајбер напад који се спроводи слањем порука и линкова преко интернета.

Ипак, многи облици злоупотреба су ређи и теже изводљиви са налозима умрлих, јер ужи круг пријатеља зна да те особе нема и неће лако насести на превару, закључује Живановић.

Катарина Милошевић се не плаши злоупотреба, али не жели ни да мајчин налог остави активним.

„Верујем да ћу ускоро бити спремна да га угасим потпуно или да га претворим у спомен-налог.

„Тамо има много лепих ствари којих би се радо сетила и које би ме слатко насмејале," закључује ова девојка.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]