Холандија променила име, али не и у Србији: Шта још „у Србији зову другачије"

Уколико неком странцу кажете да сте у Холандију стигли преко Солуна и Беча, врло је вероватно да ће вас само бледо погледати. А можда се и увреди.

Холандија је прошле године одлучила да од 1. јануара буде Низоземска и да се под тим именом представља у свету.

Кажу, реч је о рибрендингу земље, на шта је већина планете само слегла раменима, климнувши главом. Међутим, та одлука изазвала је доста реакција у Србији - нарочито на друштвеним мрежама.

Одбор за стандардизацију српског језика одлучио је у петак да ће се у Србији и даље користити назив Холандија „као што је већ устаљено".

„Није то никакав преседан. Нема потребе да се било шта мења, постоји име које користимо. То што они избацују једно од два имена нас ни на шта не обавезује", каже за ББЦ на српском професор Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију.

„Ми традиционално ту земљу зовемо Холандија и зваћемо је и даље тако. Ништа ту није проблематично", додаје он.

Вијена, Тесалоники...

Танасић каже да је Холандија само један у низу сличних случајева.

„Прво, Немачку зовемо Немачка, иако се не зове тако, већ Дојчланд. Исто тако Грчку не зовемо Елада или Елас, него Грчка. Ту су и Финска, Јапан, па и комшијска Албанија", истиче он.

Финци своју земљу зову Соуоми (Suomi), Јапанци кажу Нипон (Nippon), а Албанци Шћиперија (Shqipëria).

„Ми имамо наша имена за те земље и она су део наше традиције, нема потребе да се у случају једне земље понашамо другачије", каже Танасић.

„Све то је у складу са нашом устаљеном језичком праксом. И други то раде", додаје он.

Нису само земље „проблем", већ и градови.

Најпознатији примери су Беч (Вијена - Vienna), који то име има и у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, као и Солун (Тесалоники - Thessaloniki).

„Санкт Петербург је такође добар пример, овде га многи називају само Петербург", каже Танасић.

Како каже, једноставно се створи традиција неког имена „и тако то иде".

„Има доста примера где смо ми дали неки наш назив или држави или граду и није лепо сваки час мењати. Шта да сада Петра Великог преименујемо онако како се у Русији каже - Пјотр?

„Језик воли ред и оно што је устаљено... Не воли да се мења", истиче он.

Холандска прича

Холандија има 12 провинција, од којих само две у називу садрже реч Холандија - холт ланд, тј. „шумовита земља". Шумадија, рекли би неки.

То су Северна Холандија у којем је Амстердам и Јужна Холандија у којој је Ротердам.

Званични назив државе је Краљевина Низоземска (Конинкријк дер Недерланден), а реч Недерланден (Низоземска) састављена је од речи „недер" - ниско и „ланд" - земља.

Буквалан превод био би „Краљевина Ниских Земаља", па је одлучено да се земља зове Низоземска.

Из холандске амбасаде у Београду истичу да је реч само о „измени назива због брендинга, а не о промени имена".

„Ово је интерна одлука Холандије о томе како ће се представљати и не би требало да утиче на то како ће се земља звати на којем језику", наводи се у одговору амбасаде Политици.

А шта каже интернет?

Наравно, свашта.

Једни се буне зато што се израз „Низоземска" користи у Хрватској, други се буне зато што се први буне, а трећи... Па, трећи су духовити.

Остале промене

Државе и градови често мењају имена.

Последња промена десила се средином децембра, када је Бивша Југословенска Република Македонија постала Северна Македонија.

Спор Скопља и Атине око имена трајао је деценијама - што је била велика препрека европским интеграцијама Северне Македоније - па је тек недавно постигнут компромис. Међутим, почетка преговора са ЕУ није дошло, због чега су многи Македонци разочарани.

У последњих неколико година имена су мењали (или додавали) или у Мађарској и Чешкој.

Тако је је 2012. из званичног имена Мађарска избацила реч република, док је Чешка додала и краћу верзију Чекија (Czechia). Познат је и случај промена Конго - Заир - Конго, као и промена Бурме у Мјанмар.

Мењали су се и градови - Данциг је постао Гдањск, индијска Калкута је постала Колката, Бомбај Мумбај, док је Сајгон на крају рата у Вијетнаму постао Хо Ши Мин, по комунистичком лидеру Северног Вијетнама.

Управо је то најчешћи разлог промена - идеологија.

Тако је некада Петроград 1924. преименован у Лењинград, да би након пада Совјетског Савеза град постао Санкт Петербург. Сличан пример постоји и у Србији са Зрењанином, који је носио име Петровград, да би после Другог светског рата добио име народног хероја Жарка Зрењанина.

Један од најупечатљивијих примера промене имена града догодио се 2019. године када је Астана, престоница Казахстана, постала Нурсултан, по бившем председнику Назарбајеву.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]