Од Астане до Нурсултана: Кратка историја промена назива градова

Почетком марта, становници Казахстана имали су председника Нурсултана Назарбајева који је управљао државом из престонице Астане.

Крај месеца дочекаће са председником који је дао оставку и главним градом који је назив променио у Нурсултан (што значи Султан светлости).

Нурсултан Назарбајев, последњи лидер који је био на челу државе још од Совјетске ере, неочекивано је поднео оставку 19. марта. На власти је био скоро 30 година.

Нарeдног дана, парламент је изгласао да престоница Астана промени име у Нурсултан - у част одлазећег државника.

Седамдесетосмогодишњи председник на челу Казахстана био је од проглашења независност, након распада Совјетског савеза.

Промена имена главног града са собом носи бројне логистичке изазове, од промене свих саобраћајних знакова, па до крупнијих проблема.

Градови широм света с именима лидера

Престонице су често добијале имена по лидерима.

Најпознатији пример са простора Балкана је Подгорица, која је скоро 50 година носила име Титоград - по председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу.

Сви Титови градови

Лидер СФРЈ кумовао је многим градовима широм некадашње државе.

Поред Подгорице, као главног града, места различитих величина носила су Титово име.

Изван граница Балкана, најпознатији пример су Сједињене Америчке Државе. Главни град Вашингтон назив је добио 1791. године по првом председнику САД-а, Џорџу Вашингтону.

По председнику Вашингтону је названа и читава држава, велики број мањих градова, тврђава и неколико планинских врхова.

Постоји и афричка држава која је престоницу назвала по америчком председнику. Главни град Либерије, Монровија, назван је по америчком председнику Џејмсу Монроу 1824. године.

Монро је снажно подржавао повратак ослобођених робова у Африку.

Либерија је најстарија афричка република, а основали су је ослобођени робови из Америке и Кариба.

На другој страни света, Новозеланђани такође имају престоницу названу по државнику.

Велингтон, други град по величини на Новом Зеланду, у ком је и седиште владе, добио је име 1840. године по војводи од Велингтона, у знак подршке коју је британски војвода пружао колонизаторима острва.

У случају Вијетнама, промена имена Сајгон у Хо Ши Мин, уследила је након дуге борбе против колонизације.

На крају Вијетнамског рата, 1975. године, Сајгон је изгубио статус главног града, а годину дана касније је добио ново име у част револуционарног вође, Хо Ши Мина.

Многи, међутим, град још увек зову старим именом Сајгон, укључујући и Вијетнамце.

Трошкови овакве праксе

Свако мењање имена града кошта.

Картографи широм света измену морају да направе у наредној публикацији мапа.

Након промене назива града, мењају се и саобраћајни знаци, грађанима се издају нова документа, штампају се нове брошуре, а међународна јавност се обавештава о званичној промени назива.

Чак је и промена назива организације прави бирократски пакао.

Светска рвачка федерација (World Wrestling Federation) и Светски фонд за природу (World Wide Fund for Nature) спорили су се око иницијала WWF 2002. године.

На крају, рвачи су морали да попусте.

Федерација је проценила да би је промена имена коштала око 45 милиона долара.

Процењује се да би исту суму потрошила и држава која би променила име.

Краљ Свазиленда, Мсвати Трећи, променио је име ове мале афричке државе од 1.5 милиона становника у Есватини у априлу 2018. године.

Промена је најављена као потез којим је држава требало да се ослободи колонијалног имена.

Дерен Оливер, адвокат из Јужне Африке који се бави ауторским правима, процењује да ће ова промена имена коштати око 6 милиона долара.

То је груба процена, заснована на основу трошкова које су имале велике компаније које су промениле имена.

Оливер каже да на процес промене имена, такозвано ре-брендирање, одлази до десет одсто укупних маркетиншких трошкова, што отприлике износи око шест одсто укупног прихода државе.

Цена коју ће Есватини, као сиромашна држава, платити сматра се разумном, али историја показује да не постоје гаранције да ће се име задржати.

Промена, па враћање старог имена

Пет дана након смрти Владимира Лењина, 1924. године, град Петроград је променио име у Лењинград.

Након краха Совјетског савеза 1991. године, дошао је крај и имену града. Грађани су изгласали да се граду врати име које је носио пре Првог светског рата - Санкт Петербург.

У случају Волгограда, бившег Стаљинграда, град је два пута мењао име - оба пута у току Совјетске владавине.

Град Царицин је 1925. године променио име у Стаљинград, по Јозефу Стаљину. Совјетски лидер Никита Хрушчов променио је име града у Волгоград, након Стаљинове смрти 1961. године.

Тако је свака асоцијација на Стаљина уклоњена из града који је представљао симбол совјетског отпора током Другог светског рата.

Имена руских комунистичких лидера појављивала су се на мапама готово 70 година.

Борбе за идентитет места некад су трајале вековима, као што је то случај у Турској.

Према легенди, грчки град Бизантион је име добио по цару Бизасу.

Национални понос

Али када је римски император Константин Велики стигао у град у четвртом веку, променио је име у Констатинопољ - град Константина.

Након османског освајања, име је промењено у Истанбул, али су га друге земље називале Константинопољ све до почетка 20. века, када је Турска одбила да доставља пошту адресирану на Константинопољ.

То може да послужи као лекција светским лидерима да ниједно име не може остати трајно име неког града, па чак ни након 1600 година.