Црна Гора: Да ли раскол Јакова Милатовића и Милојка Спајића води у нову кризу

У априлу 2023. године, насмејани Милојко Спајић и Јаков Милатовић, уз пенушави шампањац, наздрављали су победи Милатовића на председничким изборима.

Годину дана касније, нема ни шампањца, ни осмеха.

Растанак двојице најмоћнијих личности црногорске политике моментално је распламсао спекулације и страхове о новој политичкој кризи у Црној Гори.

Последњих година, после пада са власти Демократске партије социјалиста (ДПС) и дугогодишњег првог човека Црне Горе Мила Ђукановића, земља се нашла у политичком лимбу и није могао да одржи стабилну већину, па се неколико пута ишло на биралишта.

Актуелна влада Милојка Спајића направљена је крајем октобра 2023. године, после дугих преговора и уз много компромиса,

Милатовић је крајем фебруара напустио Покрет Европа сад (ПЕС), који су он и Спајић основали 2022. године.

„Досадашњи начин рада је супротан обећаном и вредностима које сам имао на уму приликом стварања покрета", написао је Милатовић на Иксу.

Из ПЕС-а су Милатовићу одговорили да је „давно приметна намера председника државе да опструира рад владе и партије".

Тврде и да председник више ради „на личној промоцији", него у „интересу грађана".

Лични однос Милатовића и Спајића „временом је постајао све затегнутији", због чега је политички растанак „био неизбежан", оцењује Кенет Морисон, професор савремене историје Југоисточне Европе на Универзитету Де Монфорт у Великој Британији.

„Ипак, реч 'криза' се превише слободно користи у црногорској политици - да, било их је последњих година, али ово није једна од њих", каже Морисон за ББЦ на српском.

Све зависи од даљих догађаја у Европи сад и Милатовићевих тежњи, сматра Милош Бешић, професор Факултета политичких наука у Београду.

„Ако Милатовић само има план да буде непартијски председник Црне Горе, то неће нарушити рејтинг нити једног, нити другог, али ако направи сопствену партију, узме део гласача и чланства Европе сад, то онда даље продубљује сукоб."

Црногорски председник још не говори о новој партији.

„Уколико демократски процеси у Црној Гори у наредном периоду то буду захтевали од мене, од те одговорности бежати нећу", наговестио је у недавном интервјуу за Вијести,

Узрок

Милатовић и Спајић су под светла рефлектора црногорске политике први пут изашли после децембарских избора 2020. године, када су као нестраначке личности постали део владе Здравка Кривокапића.

Милатовић је именован за министра економског развоја, а Спајић је водио финансије и социјално старање.

Убрзо су заједно представили план економских реформи „Европа сад", који предвиђа повећање плата науштрб здравственог система, што им доноси популарност, па по њему називају покрет.

Црна Гора је у том часу у дубокој политичкој кризи, изазваној падом до тада неприкосновене Демократске партије социјалиста (ДПС).

Ниједна партија не успева да одржи стабилну већину, па су и кабинет Здравка Кривокапића, као и наредна влада Дритана Абазовића биле кратког даха.

Покрет Европа успева да искористи вакум на политичкој сцени и после победе на локалним изборима 2022, осваја моћно место градоначелника Подгорице.

Милатовић нешто касније на председничким побеђује Мила Ђукановића, кључну фигуру црногорске политике у последње три деценије, а Спајић потом постаје премијер.

Кулоарске гласине о сукобу блиских сарадника дуго се коментаришу као „јавна тајна", па се чак се и у саопштењу ПЕС-а после Милатовићевог одласка помињу „личне нетрпељивости".

Милатовић је за Вијести рекао да је „давно, давно" отворено разговарао са Спајићем,

„Вероватно да је то међусобно неповерење расло... Мислим да смо обојица допринели томе, није било више разговора на начин на који је то функционисало раније."

Борис Пејовић, члан Председништва Европе сад, у разговору за ББЦ на српском ипак негира постојање отвореног сукоба.

„Имали смо различите интерпретације аналитичара, али у изјавама господина Милатовића ни на који начин нисам регистровао да се идеолошки дистанцирао од Покрета Европа сад.

„Постоје можда неке мање разлике, али велике не", каже потпредседник Скупштине Црне Горе.

Милатовићев излазак из покрета он назива „формализацијом" његовог раније става, када је најавио да ће бити председник свих грађана.

„Од председничких избора није имао активно учешће у Европи сад, дистанцирао се од партијског рада, а сада и званично напустио покрет."

О несугласицама прича и Бешић, иако не сматра да је реч о сукобу или расколу, већ „разлазу двојице лидера који имају одређене политичке амбиције".

„Милатовић је проценио да амбиције не може да оствари у постојећем партијском оквиру и одлучио је да крене сопственим путем.

„Будимо реални, тај разлаз је за сада прилично елегантан, умерен, без тешких речи - нема партијских цепања, прегласавања и надгласавања на седницама главног одбра, па да један изађе као победник, а други као губитник."

Између Спајића и Милатовића, како каже, постоје и психолошке и идеолошке разлике.

„Очита је разлика у карактеру, где је са једне стране врло ентузијастични, покретни и радно оперативни Спајић, који не воли да говори и да се појављује пред медијима, као и много тактичнијег и споријег Милатовића, бољег са медијима.

„У идеолошком смислу, ту постоји и подела на урбано и рурално, која се преклапа и са ставом према цркви, где је Милатовић много експлицитнији од Спајића, који је грађански орјентисани интелектуалац", сматра професор Факултета политичких наука.

Ко је Јаков Милатовић?

Ко је Милојко Спајић?

Погледајте видео: Ноћ промене у Црној Гори

Последице

Поделу на либерални и конзервативни део црногорског друштва помиње и бивши премијер Кривокапић.

„Милојко је данас премијер и прва личност владајуће већине, а Јаков председник државе и можда будући лидер неког новог политичког субјекта", навео је Кривокапић на Иксу.

„То значи да Милојко полако, али сигурно, заузима либералнији део бирачког тела, разбијајући бирачку тврђаву некадашњег ДПС-а, а Јаков вешто улази у конзервативнији."

Бешић сматра да ће однос Милатовића и Спајића подсећати на кохабитацију - ситуацију када председник земље не долази из коалиције која чини владу, што углавном значи доста политичких компликација.

Таква поставка постојала је у Црној Гори од 2020, са Ђукановићем као председником, а његовим противницима у две владе - Кривокапићевој и Абазовићевој - иако је ДПС другој дао мањинску подршку.

„Кохабитације не може бити све док актуелни председник не направи засебну партију или постане члан неке друге, али у смислу потенцијалних тензија на релацији две институције, односи ће личити као да је реч о кохабитацији", каже Бешић.

Нешто од тога је већ виђено.

Иако су у том тренутку и даље били део истог покрета, Милатовић је Спајићевој влади три закона вратио на поновно скупштинско одлучивање.

Из ПЕС-а су тада коментарисали да овај потез „оставља простор за сумњу у политички мотив са циљем саботирања нове парламентарне већине".

Пејовић, међутим, инсистира да се „формалном оставком Милатовића није десило ништа драматично".

Посланички клуб Европе сад у Скупштини Црне Горе, који броји 20 људи, и даље је „јединствен и апсолутно компактан", и не постоји могућност нечијег одласка у други табор, а самим тим, и губитка већине у парламенту, указује он.

„Не постоји никакав рационалан разлог да би размишљали о правцу неке евентуалне политичке кризе и ванредних избора", тврди Пејовић.

Спајићева владу подржале су просрпске странке из коалиције За будућност Црне Горе, али оне немају министарска места, већ функције председника скупштине, амбасадорска и места у управним одборима.

„Политичка конкуренција је сматрала да ће се овим десити разарајући потрес за Покрет Европа сад, а заправо је дошло до потреса од само пар степени рихтера", каже Пејовић.

Остале су компактне и структуре ПЕС-а, иако има пар излазака, што назива „очекиваним", с обзиром на то да је Милатовић један од оснивача покрета, објашњава.

После Милатовића, Европу сад напустило је још неколико високо позиционираних чланова, председништво је из покрета искључило министра правде Андреја Миловића, док су због наводног кршења статута распуштени подгорички и барски огранци партије.

„Услов да дође до неке озбиљне прерасподеле гласова Европе сад је да Милатовић направи засебну политичку партију или алтернативну политичку структуру", истиче Бешић.

Начин на који би то утицало на ПЕС, Бешић назива једноставном једначином.

„До сада су чланови покрета и гласачи петицу давали и Милатовићу и Спајићу, али у случају њиховог отвореног сукоба, а потом и две различите партије, те петице ће се у најмању руку преполовити - неки ће бирати Спајића, други Милатовића."

Од „дубине сукоба зависи и прерасподела њиховог ауторитета", сматра.

Кенет Морисон ипак сматра да неће доћи до већих промена на црногорској политичкој сцени.

Ванредне парламентарне изборе назива „мало вероватним", због тога што „никоме нису у интересу".

Али Морисон указује и да ће много тога зависити од дешавања унутар ПЕС-а у наредним недељама.

„Ипак, сумњам да ће Милатовићева оставка довести до почетка егзодуса из покрета.

„Можда је прилично оштар критичар Европе сад и Спајића, али у овој фази не може тек тако да се појави као главни опозициони лидер", каже.

Живот у Црној Гори

Црногорска влада 2021. предложила је Програм реформи за инклузивнији и одрживији економски развој, управо на предлог Милатовића и Спајића, тадашњих министара у експертској влади Здравка Кривокапића.

Минимална плата тада је повећана на 450 евра, а најмање пензије на 250 евра, а уведено је и прогресивно опорезивање и ослобађање од пореза за оне са бруто примањима мањим од 700 евра.

Међутим, укинути су доприноси предузетницима и радницима за здравствено осигурање, са намером да се то финансира из буџета.

Спајић у међувремену најављује даљи раст плата.

У фебруару је, приликом обележавања 100 дана влада, изјавио да ће поднети оставку ако просечна плата за годину дана не буде 1.000 евра.

Према подацима Управе за статистику Црне Горе, просечна плата у децембру 2023. износила је 814. евра.

У међувремену, Црна Гора напредује на путу ка Европској унији.

Фон дер Лајен, председница Европске комисије, приликом недавне посете Западном Балкану посебно је похвалила Црну Гору, називајући је „предводницом" региона која „треба да пређе последњу миљу".

Спајић и Милатовић сматрају да би Црна Гора до 2028. постане део ЕУ, али Морисон те најаве назива „оптимистичним".

Црна Гора је 2017. године постала и чланица НАТО савеза.

Ко је Мило, а ко Момир?

Разлаз између Милатовића и Спајића многи пореде са далеко познатијим политичким сукобом у Црној Гори између Мила Ђукановића и Момира Булатовића.

Ђукановић и Булатовић, дугогодишњи блиски сарадници, тадашњи премијер и председник Црне Горе, разишли су се пред председничке изборе 1997. године.

„Постоје неке површне сличности, а то је да је до поделе дошло у највећој партији, као и да је реч о сукобу између председника и премијера, али на томе се завршава", каже Морисон.

Главни извор сукоба између Ђукановића и Булатовића био је однос према Слободану Милошевићу, бившем председнику Србије и СР Југославије, заједничке државе Србије и Црне Горе.

Обојица су крајем 1980-их, на таласу Милошевићеве Антибирократске револуције дошли на власт, као „млади, лепи и паметни" функционери Савеза комуниста Црне Горе, која је касније прерасла у Демократску партију социјалиста.

Међутим, десет година касније Ђукановић Милошевића назива човеком „превазиђене политичке мисли, лишеног способности стратешког гледања на изазове".

Булатовић остаје уз Милошевића, којем се касније пред Хашким трибуналом судило за ратне злочине током деведесетих, али је преминуо пре доношења пресуде.

„Подела у ДПС-у из 1997. је далеко значајнија од актуелне", каже Морисон.

„Фундаментално је изменила политички пејзаж Црне Горе одредила пут земље у наредне деценије... На основу ње је Црна Гора 2006. стекла независност, иако је то био дуг процес.

„Тешко је замислити да ће тренутне турбуленције у ПЕС-у довести до тако значајних промена."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]