Политика: Црна Гора добила нову владу, Андрија Мандић председник скупштине

Више од четири месеца после избора, Црна Гора је добила нову владу, али је већ најављено да ће за годину дана уследити - реконструкција.

Кабинет премијера Милојка Спајића има карактер мањинске владе: избор су подржале просрпске странке из коалиције За будућност Црне Горе, али ове странке немају министарска места, већ су им припале функције председника скупштине, амбасадорска и места у управним одборима.

Одмах по избору, Спајић је најавио да ће програм реформи „Европа сад 2", који подразумева повећање просечне плате на 1.000 евра, бити примењен у потпуности, како су најавили у кампањи за изборе.

„Једва чекамо да направимо резултат за нашу земљу.

„Наша визија је да од Црне Горе направимо Швајцарску на Балкану", каже он.

Претходно је скупштина, уз противљење опозиције, али и неких странака које су учествовале у свргавању вишедеценијске главне политичке фигуре Мила Ђукановића и Демократске партије социјалиста (ДПС) са власти, за председника парламента изабрала Андрију Мандића, просрпског политичара блиског званичницима у Србији.

Гласање су пратили протести опозиције, а демонстранти су били посебно незадовољни због избора Мандића, оптужујући га да је противник црногорске независности.

После априлског тријумфа Јакова Милатовића на председничким изборима над Милом Ђукановићем, који је у протекле три деценије био на најважнијим функцијама у Црној Гори, на јунском гласању за посланике највише гласова добио је Покрет Европа сад (ПЕС).

Од тада су трајали преговори странака које су се пре три године ујединиле против Ђукановића и ДПС-а, да би уз много компромиса био постигнут договор о новој влади.

„Нема сумње да је ово игра два политичка партнера, у којој су обоје неискрени - ситуација је много мање стабилна него што се чини на први поглед", каже Милош Бешић, професор Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

ДПС, али и Покрет УРА, на чијем је челу досадашњи премијер Дритан Абазовић, критиковали су избор Спајићеве владе и посебно постављање Мандића на чело скупштине, уз напомену да су проблематични његови ставови усмерени против Европске уније и НАТО-а.

Мандић је лидер Нове српске демократије (НСД), чланице коалиције За будућност Црне Горе, коју чине махом странке које су раније биле окупљене око Демократског фронта (ДФ).

Утицај Београда на рад владе биће нула, а исто толико је Београд утицао на избор мог кабинета, рекао је Спајић у првој изјави након што је 31. октобра, рано ујутро, изабрана 44. Влада Црне Горе.

Ко су министри у новој Влади Црне Горе?

Нова влада имаће пет потпредседника и 18 министарстава, један ресор мање него одлазећа влада Дритана Абазовића.

Према постигнутом договору, 44. влада ће трајати годину дана, после чега је најављена реконструкција у којој би министарска места требало да добију и просрпске странке.

Зашто влада политичка нестабилност у Црној Гори?

У Црној Гори, 2023. је била година промена које су донели прво председнички, а затим и парламентарни избори.

После три деценије на власти, поражени су Ђукановић и његова Демократска партија социјалиста.

„У Црној Гори смо имали скоро три деценије стабилократије, а када доминантна партија изгуби власт, не можете очекивати да алтернативне политичке странке одмах уведу државу у период стабилности", каже Бешић.

Оцењује да је политичка нестабилност после пада ДПС-а „разумна чињеница".

Само два месеца после председничких избора на којима је Ђукановић изгубио власт, одржани су ванредни избори за Скупштину Црне Горе.

Међутим, нико није задобио поверење довољног броја бирача да самостално направи владу.

Бешић подсећа да је Спајић „покушао да направи владу тако што ће искључити и ДПС и коалицију За будућност Црне Горе, али и одлазећег премијера Дритана Абазовића".

„Међутим, од првог тренутка је било јасно да је то готово немогуће", додаје.

Бешић додаје да су постојала два пута - „приближавање пораженом ДПС-у, што је непопуларно, или приближавање Демократском фронту, што прави проблеме у односима са међународним партнерима".

Досадашњи Демократски фронт Црне Горе, на челу са Мандићем, има репутацију странке која не види Црну Гору на европском путу, противи се чланству Црне Горе у НАТО.

У интервјуу из 2017, године када је Црна Гора постала чланица војног савеза, Мандић је истицао да ће Црна Гора ревидирати став по питању чланства када он дође на власт, као и да ће повући признање Косова.

Била су потребна четири и по месеца да се дође до договора о формирању власти, подсетио је током расправе на конститутивној седници Милош Конатар, посланик Покрета УРА.

„Није проблем што се чекало четири и по месеца него што споразум и договор Спајић-Мандић није добар и УРА то неће подржати.

„Против смо из најмање два разлога - први је што овај предлог није корак ка ЕУ, већ корак назад, али и зато што је овај предлог плод компромиса, за који одговорност не носи Андрија Мандић него Милојко Спајић", рекао је Конатар.

Ко је Милојко Спајић?

Милојко Спајић је рођен 1987. године у Пљевљима.

После школовања у родном граду, био је стипендиста јапанске владе на Осака Универзитету и Факултету економских наука на Саитама Универзитету.

Звање магистра стекао је, такође као стипендиста, у Француској.

У биографији на сајту Владе Црне Горе, наводи се да је потом основао сопствену компанију, да је радио у Токију и Сингапуру, у глобалној банкарској групацији Голдман Сакс, али и био партнер Венчр Капитал фонда у Сингапуру.

На позицију министра финансија и социјалног старања дошао је у децембру 2020. године после парламентарних избора као нестраначка личност у влади премијера Здравка Кривокапића.

Заједно са Јаковом Милатовићем, оснива странку Европа сад, са којом побеђује на локалним изборима у Подгорици, председничким и парламентарним изборима у Црној Гори.

На сајту владе, наведено је да „поред нашег говори и шест светских језика".

Ко је Андрија Мандић?

Један од лидера некадашњег ДФ-а, рођен 1965. године у Шавнику.

Сматрају га за политичара антизападне струје, блиског званичном Београду, али и Кремљу.

Залаже се за повлачење признања независности Косова и укидање санкција Русији, а противио се уласку Црне Горе у НАТО, која је чланица војног савеза од 2017. године.

Спада у ред политичара који бране права српског народа у Црној Гори и заступају мишљење да Србија и Црна Гора треба да гаје што ближе односе.

Деведесетих и на почетку двехиљадитих, припадао је политичкој струји која се залагала за очување државне заједнице Србије и Црне Горе, која је престала да постоји 2006. године.

Мандић је 2016. године оптужен за покушај државног удара на дан парламентарних избора.

Заједно са Миланом Кнежевићем, тада колегом из ДФ-а, а данас саборцем у предвођењу коалиције За будућност Црне Горе, Мандић је 2019. осуђен на пет година затвора, али је пресуда је касније оборена пред Апелационим судом, а поновљено суђење је у току.

Да ли Мандић има држављанство Србије и зашто је то важно?

Закон о црногорском држављанству забрањује двојно држављанство, осим ако је стечено пре проглашења независности Црне Горе 2006. године, или ако о томе постоји споразум између две државе, какав Србија и Гора нису потписивале.

Иако је Мандић и сам потврдио да има и српски и црногорски пасош, не открива када га је стекао, мада је МУП Србије почетком године потврдио да нема пребивалиште у Београду, али није се изјаснио у вези са држављанством.

Мандић је на председничким изборима 2023. био председнички кандидат.

Државна изборна комисија тада је дисквалификовала Спајића, који је требало да буде Мандићев супарник, јер је утврђено да је српско држављанство стекао после 2006, као и да има пребивалиште у Београду.

Уместо Спајића, кандидатуру је предао Јаков Милатовић, који је потом победио на изборима за председника Црне Горе.

Спајић се касније одрекао српског држављанства, да би, на основу изборног резултата на јунским парламентарним изборима, добио мандат за састав нове владе.

Андрија Николић, посланик ДПС-а, на конститутивној седници позвао је Мандића да „пред грађанима покаже да је српско држављанство стекао легалним путем и да га то не дисквалификује да буде председник парламента".

Додао је да ово важно питање преко којег „неће лако прећи".

Образлажући Мандићеву кандидатуру, његов коалициони партнер Милан Кнежевић рекао је да Мандић „нема резервну државу".

Мандић „жели да пружи руку помирења - и он и политички савез који представља, да схватите да Црне Горе нема без Црногораца, Албанаца, Бошњака, Муслимана, Хрвата, али ни без Срба", рекао је Кнежевић.

Погледајте видео: Како је изгледао дан када је Црна Гора прогласила независност

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]