Парламентарни избори у Црној Гори: Да ли је лакше гласати против, него за

За малим, импровизованим штандом испред пијаце у подгоричком насељу Гинташ током постизборног понедељка седи Вукадин, 72-годишњи продавац.

У недељу, макар један део дана није био ту, јер је пошао да испуни „грађанску дужност", прича он за ББЦ на српском.

„Ниједно гласање нисам пропустио и са 72 године, а нећу ни убудуће, осим ако ми се нешто не деси, па да баш не могу да одем да гласам."

Али 11. јуна на ванредним парламентарним изборима у Црној Гори нису сви размишљали као Вукадин, па је излазност била најмања од осамостаљења ове државе 2006. године - 56,2 одсто.

У другом кругу председничких избора ове године одзив је био 70 одсто, на парламентарним изборима августа 2020. 76,6 одсто, а на изборима за Скупштину Црне Горе 2016. године 73,3 одсто.

За разлику од Вукадина, његова суграђанка Ивана није изашла на биралиште.

„Потпуно сам аполитична и нисам била добро информисана око кандидата и избора, иако наравно да оквирно знам ко је ту ко, али не нешто много.

„Верујем да има многих који нису изашли из истих разлога као и ја, али има и много оних који су се разочарали и у политику и у политичаре претходних година", објашњава Подгоричанка за ББЦ на српском.

До најниже излазности у претходних 17 година у Црној Гори дошло је због три главна разлога, сматра Милош Бешић, методолог и професор Факултета политичких наука у Београду.

„Први разлог је што немате више националне тензије и грубе поделе, које су увек подстицале бираче различитих страна да интензивно излазе на изборе.

„Други разлог је што је немали број бирача претходно имао мотив да изађе на изборе како би сменили господина Ђукановића, што су показали и претходни председнички избори, али након им се након тога изгубила мотивација.

„Трећи разлог је замор бирачког тела - имали смо три интензивна изборна циклуса у веома малом размаку, што је део бирача удаљило са бирачких места", објашњава Бешић за ББЦ на српском.

За и против: Како је одлазак Мила Ђукановића утицао на излазност

Лидери партија супротстављених ДПС-у и њихови бирачи уочи парламентарних избора 2020. и председничких избора 2023. имали су јасну мисију.

Желели су да сруше вишедеценијски режим ове партије, а Мила Ђукановића пошаљу у политичку пензију.

То им је пошло за руком током та два изборна процеса, када је одзив гласача био изнад 70 одсто.

Али, политичким партијама које су „егзистенцију градиле на опонирању ДПС-у и Милу Ђукановићу" оваква тактика се „вратила као бумеранг", сматра Далиборка Уљаревић, директорка Центра за грађанско образовање у Подгорици.

„Оног тренутка када је он отишао у политичку пензију, изгубила се и мотивација којом су они деценијама хранили бираче јер нису представљали неке конкретне политике, већ су само говорили да је неопходно да ДПС и Ђукановић оду", појашњава она за ББЦ на српском.

„Те људе не можете сада преко ноћи да пребаците на неку другу причу која ће их мотивисати, па можемо рећи да Ђукановић и даље има утицај на изборе, како год неко то видео позитивно или негативно", описује.

Повлачење Ђукановића из политичког живота утицао је и на број оних који подржавају ДПС.

„Он је једном делу гласача ДПС-а био харизматични и моћни лидер због којег су излазили на гласање, па се сада ни они нису осетили мотивисаним", сматра Уљаревић.

Из политичких партија са највећом подршком на парламентарним изборима на ову тему дају различите одговоре - док у ДПС-у негативну мотивацију не виде као значајан фактор, из Европе сад поручују да би она могла бити један од узрока мање излазности.

„Врло вероватно", кратко је одговорио Милојко Спајић, лидер Покрета Европа сад, на питање ББЦ-ја о томе да ли је изостанак Мила Ђукановића са изборне листе умањио жељу бирача да гласају за или против његове партије на изборима 11. јуна.

Милош Николић, портпарол ДПС-а, сматра да се у Црној Гори „већински гласа за, а не против".

„Ипак верујем да је људима лакше да гласају за нешто, због тога што је опција 'за' или 'да', победила и на референдуму за независност Црне Горе 2006, а мислим да је то најзначајнији избор који су људи досад направили", објаснио је за ББЦ на српском.

Бројне листе, теме исте

На парламентарним изборима у Црној Гори надметало се 15 изборних листа, што је четири више него 2020.

Упркос томе, излазност је била најмања у претходних 17 година, колико се изборни процеси одвијају у самосталној Црној Гори.

Овога пута „бирачи су више кажњавали, него што су подржавали политичке актере", сматра Далиборка Уљаревић, директорка Центра за грађанско образовање у Подгорици.

„Оно што сада видимо је огромно разочарање изборном понудом, а ниска излазност опомена политичким актерима и један вид казне, у којем су неки кажњени више, а неки мање", истиче.

Како каже, иако су политички актери у претходном периоду изневерили очекивања бирача, они су „наставили да се утркују у грандиозности понуде, уместо да се директно обраћају људима".

Централне теме кампање били су економија и животни стандард, што се значајно разликовало од слике коју су бирачи у Црној Гори могли да виде пре мање од три године када су бирали представнике у парламенту, када се највише говорило о питањима нације, вере и етничке припадности.

Далиборка Уљаревић напомиње да би се „могло тумачити" да су теме са претходних избора произвеле већи ефекат мобилизације бирача, али наглашава да се „идентитетска и етничка димензија није изгубила".

„Сада имамо раст подршке за све националне мањинске партије, а то је знак да се мањинско бирачко тело хомогенизује око мањинских националних структура и да то раде из осећаја угрожености у друштву.

„Та тема није нестала, само је присутна у некој другој димензији", сматра Уљаревић.

Политиколошкиња додаје да је добро што су се политички актери усредсредили на економска питања, али да њихов приступ очигледно није био довољно добар како би подстакао људе да им дају глас.

„Добро је што се прелази на животно важна питања, али је преовладао економски популизам и било би боље када бисмо у том погледу имали једну реалну понуду, а добили смо много преписивања и утркивања у томе", описује Уљаревић.

Јесу ли се бирачи уморили од избора у Црној Гори?

Испијајући кафу у башти локалног кафића надомак зграде у којој живи, 27-годишњи Лука из Подгорице после парламентарних избора „осећа се исто као и јуче".

Иако је ишао на гласање, овај момак плавих очију и проседе, кратке косе на питање о разлозима ниске излазности широм земље нема спремно објашњење.

„Не знам, Бога ми, да ме убијеш", смеје се овај младић.

Ипак, после неколико секунди успева да пронађе један разлог.

„Ваљда је народ засићен, доста му је више", алудира Лука на бројне изборне процесе у претходних неколико година.

За методолога Милоша Бешића управо је овај „замор бирачког тела" један од главних разлога смањене излазности.

Са таквом оценом сагласни су и у ДПС-у, рекао је портпарол Милош Николић за ББЦ на српском.

Он сматра да је апстиненција 45 одсто бирача „можда и главна порука ових избора".

„Ово је осми изборни циклус од августа 2020, када се урачунају председнички, парламентарни и сви локални избори", подсећа Николић.

Има и других, попут политиколошкиње Далиборке Уљаревић, који сматрају да често понављање изборних процеса није пресудно утицао на оне бираче који су у недељу решили да остану код куће.

„Ако им је стало до нечега, ако цене да могу да утичу и да то нечему доприноси, они ће то радити, чак и да се избори понављају много чешће", сматра директорка Центра за грађанско образовање.

Ко губи, а ко добија због слабијег одзива бирача?

Ниска излазност није значајно утицала на однос снага међу изборним листама које су однеле двоцифрен број гласова на изборима 11. јуна, попут коалиција око ПЕС-а, ДПС-а, листе За будућност Црне Горе или оне коју предводе Демократе и Ура, истиче методолог Милош Бешић.

„Пропорционално су, мање или више, разлике међу њима као што је и предвиђано - ако је за велике играче смањена излазност, онда је пропорционално смањена за све", описује овај стручњак.

Уљаревић, ипак, оцењује да нису све листе са великом подршком једнако погођене мањим одзивом.

„Партијама које немају развијену инфраструктуру је већу штету нанела нижа излазност, а највише Покрету Европа сад, који ни кроз изборну листу није успео да покрије половину општина и није могао да допре до гласача на директан начин.

„Зато је и ДПС много боље прошао у односу на друге него што се очекивало - имају инфраструктуру у свим општинама и знају како треба да функционишу у изборном процесу", прича Уљаревић.

Највећу корист ниске излазности за црногорске политичке прилике осетиле су „мале, добро организоване партије", напомиње Милош Бешић.

„Оне условно речено изводе бираче на биралишта, а, у условима смањене излазности, тај релативно мали број људи који су директно мобилисани производи много веће проценте.

„Тај случај имамо са Бошњачком странком, која би у условима нормалне излазности од око 70 одсто имала четири до пет мандата, а сада их има шест - управо зато што имају сигуран фонд гласова, без обзира на излазност", појашњава.

„Слично се десило и са Социјалистичком народном партијом (СНП), која никако не би имала шансу да пређе цензус са великом излазношћу", додаје Бешић.

Излазност у паду у бившим југословенским републикама

Пад броја људи који гласају на парламентарним изборима није осетила само Црна Гора, већ и друге земље бивше Југославије.

На првим изборима у Хрватској после стицања независности 1995. гласало је 68,8 одсто бирача, пет година касније чак 76,6 одсто, док је 2020. године цифра знатно нижа - 46,9 одсто, што је најмање у претходне три деценије.

У Словенији је 73,7 одсто бирача гласало 1996, али је уследио пад, па је 2014. и 2018. на изборе излазило тек нешто више од половине бирачког тела, али је прошле године поново дошло до раста (71 одсто изашлих бирача).

Излазност на парламентарним изборима у Босни и Херцеговини била је најмања 1996. (46,1 одсто), да би две године касније достигла рекорд са 70,7 одсто.

Од тада је у готово непрестаном опадању, а 2022. године је посланике бирало 51,5 одсто уписаних бирача, што је најмање од 1996.

Спремност бирача да изађу на претходне парламентарне изборе у Северној Македонији било је најмање досад (52 одсто), а највише 1994. године (77,3 одсто).

Од увођења вишестраначја у Југославији 1990, највише српских бирача изашло је на парламентарне изборе у септембру 2000. године (74,4 одсто), а од 2008. излазност није прешла 60 одсто.

Најнижа је била у јуну 2020, када је дужност испунило 48,9 одсто бирача, док је две године касније гласало 58,5 одсто.

Извор: Институт за демократију и помоћ при изборима (ИДЕА)

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]