Избори у Косовској Митровици: Ванредни избори као начин живота

Становници северног дела Косовске Митровице трећи пут у последње четири године бираће човека који ће предводити њихову општину.

Убедљиви победници у претходна два гласања двапут су подносили оставке - последњи је то учинио доскорашњи градоначелник Горан Ракић који је у име Српске листе постао потпредседник Владе Косова.

У супротном смеру жели кандидат за његовог наследника - Милан Радојевић заменик је министра унутрашњих послова Косова и кандидат је да постане градоначелник Северне Митровице.

„Очекујемо да се понови резултат са претходних избора - све што је рађено, испунило је очекивања грађана", каже за ББЦ на српском кандидат Српске листе која је прошле године освојила 90,4 одсто гласова.

Листа коју подржава званични Београд имаће три противкандидата - једног независног и два из партија албанске заједнице.

Политичку сцену овог града трајно је обележило убиство опозиционог лидера Оливера Ивановића 16. јануара 2018. године за које до данашњег дана не постоји судска пресуда.

Део Ивановићевих сарадника определио се да ове изборе бојкотује, наводећи да нема услова за слободно изјашњавање грађана.

Од културног центра до криминала

Године управљања највећом општином на северу Косова Српска листа жели да настави у другачијим околностима.

„Ми смо се двадесет година борили за опстанак и за наше животе.

Сада када можемо да говоримо о некој врсти политичке и безбедносне сигурности, можемо да бринемо и о условима живота грађана", каже Радојевић.

Он каже да је град у претходном периоду добио аутобуску станицу, спортску халу.

„Сада је изградња културног центра приоритет над приоритетима, да би и уметници имали кров над главом у овом граду - план је да све буде готово крајем 2021. године, музеј, градска библиотека, позориште.

Ми смо универзитетски центар који на малој површини има седам факултета - то је огромно богатство и ја желим да задржимо студенте са најбољим просеком, да раде у нашим институцијама, али сам свестан да је то тешко у овим околностима за живот."

Опозициони кандидат Душан Милуновић сасвим другачије види приоритете у раду првог човека Митровице.

„Ништа није добро и желим много тога да мењам.

Желим да вратим интегритет институцијама, толико локалних предузећа је девастирано - уколико будем имао прилике да утичем на њихов рад, верујем да знам како да их поправим."

Он за ББЦ на српском каже да су поделе у граду дубоке - на оне који су за владајући Српску листу, и њене противнике.

„Желео бих да ме запамте по заједништву које сам вратио у град после двадесет година.

Желим да вратим и слободу мишљења - да се не деси да разговарам и са неким интелектуалцима, а да они оклевају да кажу шта мисле."

Ерден Атић је кандидат странке Самоопредељење, која је на косовским парламентарним изборима 2019. године освојила највише гласова, а њен лидер Аљбин Курти неколико месеци био је премијер Косова.

„Митровица је пост-индустријски град откад Трепча не ради - без Трепче, овде је тешко променити економску ситуацију мада општина има средства којима може да смањи велики број незапослених.

Стотине људи има радни однос са општином, али због непоштовања закона и недостатка транспарентности, ти радници нису ни регистровани, нити су прошли формалне кораке у запошљавању, није било конкурса, ни комисије - они примају плату, а заправо немају радна места."

Атић, који је на претходних изборима освојио четири одсто гласова, каже да је велика претња Северној Митровици и организовани криминал.

Наследник Оливера Ивановића - ни на видику

Оливер Ивановић био је лидер опозиционе групације Слобода, демократија, правда, једине која је била озбиљан такмац Српској листи коју подржава званични Београд.

Са шест метака у леђа, убијен је на прагу своје страначке канцеларије 16. јануара 2018. године.

„Оливер Ивановић је човек из овог града, име, угледан грађанин - много је изгубљено његовим убиством, али настављамо да живимо као град.

Овде је увек добродошло различито мишљење и различит став", каже скоро три године касније кандидат Српске листе Милан Радојевић.

Последњи пут Ивановић је на изборима учествовао 2017. године када је против њега вођена оштра кампања у медијима блиским властима Србије.

Државни званичници Србије, попут тадашњег директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, говорили су да је глас за њега заправо „глас против интереса српског народа и глас за разбијање српског јединства".

Пре избора 2017. године, Ивановићу је запаљен аутомобил, да би неколико месеци после избора био убијен испред просторија своје странке.

Тужилаштво у Приштини поново је 11. новембра 2020. године подигло оптужницу за убиство против шест особа - Марка Рошића, Недељка Спасојевића, Радета Басаре, Силване Арсовић, Драгише Марковића и Жарка Јовановића.

Они су се у првобитном процесу већ изјаснили да нису криви.

Независни кандидат Душан Милуновић каже да је сарађивао са Ивановићем и да је од њега научио много ствари у политици, те да га је „тешко је наследити, јер нико дуго неће моћи да му се приближи по квалитетима".

„Хапшењем Оливера Ивановића разбијен је дух заједништва у граду, утеран је људима страх у кости - његовим убиством десило се нешто што не могу ни да вам опишем.

Читав град је изашао да га испрати последњи пут, а не много пре тога, Оливер није могао да победи на изборима за градоначелника."

Ивановићеви некадашњи сарадници сада су подељени - Милуновић излази на изборе, део их бојкотује гласање, а део се на претходним парламентарним изборима прикључио Српској листи.

Зашто неки бојкотују изборе

Странке Оливера Ивановића на овим изборима нема на гласачком листићу.

Његов некадашњи сарадник Марко Јакшић каже да су избори бесмислени због разних манипулација и као пример наводи број гласача Српске листе који се дуплирао у последњих седам година.

„У таквим околностима, уз механизме попут уцена, извођења људи из институција на колективна гласања, претње - нико нормалан не може да трчи равноправну трку.

Они који су покушали чак и то, нашли би се на удару медијског линча - а то је било искуство Оливера Ивановића и још неких опозиционих политичара", каже Јакшић за ББЦ на српском.

Он каже да ни Оливер Ивановић не би имао шансе против листе коју подржава званични Београд.

„Тај човек не би имао никакве, ни теоретске шансе да се супротстави под овим условима.

Тек ако би међународна заједница имала интерес да уреди односе и то и учини, можда би се појавила нека опција која би стала насупрот те вештачке творевине."

Другачију стратегију одабрао је независни кандидат Душан Милуновић који каже да би свако ко жели да се бави животом људи требало да се појави на изборима.

„Шта бисмо постигли бојкотом? Баш због питања да ли постоји притисак, ја сам одлучио да истурим себе као независног кандидата.

Овде опозиција постоји, али није активна и крије се иза статуса на друштвеним мрежама, преувеличаног страха - како у тим околностима да помогнемо грађанима", пита се Милуновић.

Има ли сарадње с другом страном моста

Пандемија вируса корона у априлу ове године довела је на једно место градоначелнике северног и јужног дела подељеног града.

Горан Ракић и Агим Бахтири, у друштву команданта КФОР-а, позвали су тада становништво да поштујe мере ограничења кретања донетих због пандемије.

Кандидат за Ракићевог наследника део је система косовске власти као заменик министра унутрашњих послова и каже да не би имао ништа против да настави састанке са градоначелником јужног дела града, ако је то у интересу људи које представља.

Ипак, епидемија и данас показује колико су односи сложени.

Приштинске здравствене власти недавно су означиле Северну Митровицу као црвену зону највишег ризика ширења вируса корона на основу броја заражених,.

Ипак, Радојевић каже да здравствени систем ове општине у потпуности ради као део српског система и да се примењују сва правила која препоручује Кризни штаб Владе Србије.

„Размене информација нема јер наш здравствени систем функционише у систему Србије.

Наша је претпоставка да они информације о зараженима и изолованима могу да имају једино из медија - службено их сигурно не добијају."

На питање односа два дела подељеног града, потпуно другачији став има Радојевићев противкандидат из Самоопредељења, странке која је опозиција и косовској влади.

„Ја Митровицу видим као један град - не могу вам рећи када ће се то десити, али улажемо велику енергију да се то деси.

Мислим да је доста било експеримената, ове франкенштајн општине нису напредовале, као ни живот становника тих општина", каже Ерден Атић.

На питање како би, уколико би постао градоначелник, а Бриселски споразум Београда и Приштине био испуњен формирањем Заједнице српских општина (ЗСО), он учествовао у њеном раду, Атић каже се његова странка противи целој идеји.

„Самоопредељење је против овог пројекта јер верујемо да је то план који не интегрише локалне Србе, него додатно раздваја грађане.

ЗСО је противна Уставу Косова и ми не можемо да учествујемо у раду такве организације - ми верујемо да су сви грађани Републике Косово једнаки, без дискриминације", закључује Атић.

Погледајте видео о активистима из Београда и Приштине

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]