Како да препознате да ли је ваш нови омиљени извођач стваран

жена слуша музику преко телефона са блутут слушалицама док стоји на улици у Лондону осветљеној уличним светлом

Аутор фотографије, Getty Images

    • Аутор, Џема Кру
    • Функција, ББЦ њуз
    • Аутор, Марк Севиџ
    • Функција, ББЦ музика
  • Време читања: 8 мин

Појавила се нова песма која вам, да парафразирамо познате речи Кајли Миног, једноставно не излази из главе.

Али шта ако ју је направио робот, или је и сам извођач производ вештачке интелигенције?

Да ли платформе за слушање музике имају обавезу да обележе музику коју је створила вештачка интелигенција?

И да ли је то уопште важно ако вам се песма допада?

Анкета објављена прошле недеље показала је да 97 одсто испитаника није могло да препозна песму коју је створила вештачка интелигенција.

Али постоје неки показатељи, ако знате на шта треба да обратите пажњу.

Ево кратког водича.

Не наступа уживо нити је присутан на друштвеним мрежама

Музика заснована на вештачкој интелигенцији постала је једна од најврелијих тема прошлог лета, после оптужби да је бенд The Velvet Sundown створила вештачка интелигенција, због чега је постао виралан.

Бенд, који није имао издавача и готово никакво присуство на друштвеним мрежама, брзо је сакупио стотине хиљада слушалаца месечно на платформи за слушање музике Спотифају (Spotify) после објављивања два албума у размаку од само неколико недеља, што је изазвало сумњу у музичкој индустрији.

У почетку је бенд порицао ову тврдњу, а затим су себе описали као синтетички пројекат „који воде људске креативне смернице, док се компоновање, певање и изглед обављају уз подршку вештачке интелигенције".

Тврдили су да је пројекат био „уметничка провокација", а не превара, али су многи обожаваоци сматрали да су изиграни.

„Детективи" на интернет били су сумњичави због њихових ретушираних фотографија, које имају наранџасти филтер и неупечатљиву позадину.

Такође, није постојала ниједна забележена информација да су икада наступили уживо, ниједна коментар обожавалаца на друштвеним мрежама, као ни ниједна фотографија или видео-снимак са концерта.

Чланови бенда нису давали интервјуе, нити су имали личне налоге на друштвеним мрежама.

Провера да ли извођач постоји у стварном свету и да ли је присутан на друштвеним мрежама може да буде важан показатељ да ли је стваран.

Међутим, стручњаци за ББЦ кажу да је због све софистицираније технологије све теже препознати да ли је песма направљена помоћу вештачке интелигенције.

Ипак, кажу да иако није лако, постоје неки знакови на које слушалац треба да обрати пажњу.

„Мешавина рок хитова убачених у блендер"

Када је британска извођачица Ел Џеј Рич почела да користи вештачку интелигенцију за стварање музике пре отприлике пет година, сећа се да је систем тада могао да генерише само три секунде звука одједном, па је за минут песме било потребно око десет сати.

Данас цела песма може да се направи брзо, давањем кратког упутства, што је изазвало оно што стручњаци називају „експлозијом" музике створене помоћу вештачке интелигеције, која се на платформама за слушање музике понекад погрдно назива slop (бућкуриш).

Ако песма звучи шаблонски, слатка је, али без дубине и осећања, то може да буду назнака да је створена помоћу вештачке интелигенције, каже ова музичарка која често говори о технологији.

Још један показатељ су вокали који звуче као да им недостаје дах.

Песме створене помоћу вештачке интелигенције обично имају генеричку структуру строфа и рефрена и ретко имају задовољавајући завршетак.

Вештачка интелигенција је такође склона стварању текстова који су граматички исправни, док неке од најлепших и најпопуларнијих стихова које су написали људи немају увек смисла, објашњава Рич.

Довољно је навести стих Алише Киз „бетонска џунгла у којој се снови остварују".

„Ако се не осећа емоцију, то је велики показатељ", додаје бивша водитељка ББЦ емисије Click.

„Да ли музика ствара ту напетост и разрешење те напетости, који су кључни део музике коју волимо?

„Да ли има неку причу?"

Потпис испод видеа, Прави музику, миксује и „чита” реакције публике – први робот ди-џеј на Балкану

Још један типичан показатељ је нереално висок ниво продуктивности.

Професорка Џина Неф из Миндеру центра за технологију и демократију при Универзитету у Кембриџу, даје пример уметника за којег се недавно веровало да је створен вештачком интелигенцијом јер је истовремено објавио више веома сличних албума.

Песме су звучале као мешавина рок музике из 1980-их, као да су „прави класични рок хитови убачени у блендер".

„То је већини људи сасвим у реду као позадинска музика, али то неће моћи да створи суперзвезде будућности које, наравно црпе из прошлости, али онда од тога праве нешто потпуно ново", додаје она.

„Вештачка интелигенција још није осетила бол сломљеног срца"

Понекад може да се издвоји песма која звучи готово савршено, без ситних грешака или одступања.

То може да значи да се вокали не напрежу превише и да је продукција превише испеглана, каже Тони Риг, саветник у музичкој индустрији и предавач на Универзитету у Ланкаширу у Енглеској.

Додаје да чудне фразе, неприродна емотивна интонација и текстови који делују генерички или се понављају такође могу да буду показатељи да је песма створена помоћу вештачке интелигенције.

„Вештачка интелигенција још није осетила бол сломљеног срца... Она познаје само обрасце", објашњава он.

„Оно што музику чини људском није само звук, већ и прича која га прати".

Пажњу такође треба обратити и на вокале.

„Певачи" које ствара вештачка интелигенција често мало нејасно изговарају речи.

Сугласници и праскави сугласници (тврди гласови попут п и т) често нису сасвим прецизни.

Можете чути и „фантомске" деонице у којима се пратећи вокали појављују или нестају насумично, без логике.

Ипак, Риг наглашава да су ово „назнаке, не доказ", и признаје да просечном слушаоцу није лако да препозна музику која је створена помоћу вештачке интелигенције.

Имоџен Хип на сцени у Лос Анђелесу раније ове године

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Музичарка Имоџен Хип развила је, уз помоћ вештачке интелигенције, вокални модел назван ai.Mogen

Поред тога што се користи за стварање целих песама, вештачка интелигенција постаје и алат који неки доказани уметници користе да унапреде креативни поступак.

Тренутно не постоји обавеза, нити уједначен стандард према којем би уметници морали да обавесте обожаваоце да ли и како користе вештачку интелигенцију.

Неки о томе говоре врло отворени.

На пример, Битлси су користили машинско учење да извуку глас Џона Ленона са снимка на касети из 1970-их да би могли да објаве оно што су назвали „њихова последња песма", Now and Then, 2023. године.

А извођачи попут Имоџен Хип и Тимбаланда су помоћу вештачке интелигенције створили верзије њихових гласова и објавили синглове под тим именима.

Прошлог месеца, Хип је објавила песму Aftercare користећи гласовни модел назван ai.Mogen, који је створила вештачка интелигенција обучена на њеном гласу.

Направила је гласовни модел као четбот, што је „очајнички покушај" да одговори на поплаву порука и захтева, међу којима су и они од обожавалаца.

Међутим, у последње време њен гласовни модел се појављује у више песама и омогућава Хип да оствари много више сарадњи него што би иначе могла због недостатка времена.

Иако каже да „звучи другачије ако заиста познајете мој глас", уложила је много труда да верзија њеног гласа коју је створила вештачка интелигенција звучи људски и не мисли да просечан слушалац може да препозна разлику.

Хип не покушава да завара публику јер је ai.Mogen наведен као сарадник на песми.

Нада се, међутим, да ако људи осете људску повезаност са песмом, а при томе не знају да део вокала пева њена верзија гласа створена вештачком интелигенцијом, да ће можда преиспитати негативне представе или страхове у вези са вештачком интелигенцијом.

„Надам се да ће људи слушати, да неће приметити и да ће у томе пронаћи мир", каже она за ББЦ.

Додаје да није против употребе вештачке интелигенције за стварање музике, али се тиме једноставно још није бавила.

Хип сматра да би требало да постоји више транспарентности у вези са тим шта је све укључено у настанак песме и на који начин је употребљена вештачка интелигенција.

Упоређујући то са неким ко чита састојке на готовом јелу које треба да се стави у микроталасну пећницу, каже: „То нам је потребно за музику, и то нам је потребно за вештачку интелигенцију".

Кораци ка транспарентности

Тренутно не постоји законска обавеза за стриминг платформе да означавају песме створене помоћу вештачке интелигенције упркос све гласнијим захтевима да се такви садржаји јасно означе.

У јануару је стриминг платформа Дизер (Deezer) покренула алат за откривање вештачке интелигенције, а овог лета и систем који посебно означава музику створену помоћу вештачке интелигенције.

Дизер наводи да њихов систем може да означи песме направљене најпродуктивнијим алатима за стварање музике помоћу вештачке интелигенције и да раде на проширењу способности да открију музику коју су направили други.

Наводе да је веома низак ризик од лажних позитивних налаза, на пример да се песма коју је направило људско биће грешком означи као да је створена помоћу вештачке интелигенције.

Ове недеље, компанија је саопштила да је трећина (34 одсто) укупног садржаја који се поставља на платформу у потпуности створен вештачком интелигенцијом, што је око 50.000 песама дневно.

Мануел Мусалам, директор истраживања у Дизеру, каже да је његов тим био толико изненађен бројем песама које је детектор означио одмах по покретању система да „смо били прилично уверени да имамо проблем".

Алат је, између осталог, брзо означио музику бенда The Velvet Sundown, групе која је овог лета постала хит, као „100 одсто створену помоћу вештачке интелигенције".

И друге платформе су недавно најавиле да ће предузети кораке да обезбеде већу транспарентност.

У септембру је Спотифај најавио да ће до краја године увести нови филтер за спам за идентификацију злонамерних појединац и група и да спрече препоручивање „бућкуриш" музике слушаоцима.

У протеклој години уклонили су више од 75 милиона спам нумера.

Платформа такође подржава систем који омогућава извођачима да наведу где и како је вештачка интелигенција коришћена при стварању песме, преко система конзорцијум чланова музичке индустрије који се зове DDEX.

Ови подаци биће укључени у метаподатке песме и видљиви у апликацији.

Спотифај наводи да се тиме излази у сусрет жељи слушалаца да имају више информација, али и „јача поверење".

„Није реч о кажњавању уметника који одговорно користе вештачку интелигенцију, нити о спуштању рејтинга песама због искреног навођења како су настале".

Да ли је упште битно што се користи вештачка интелигенција?

Ако сте се стварно заљубили у новог извођача, да ли је важно да ли су они, или њихова дела направљени уз помоћ вештачке интелигенције?

Неки сматрају да је присуство вештачке интелигенције небитно, јер слушање покреће уживање, а музика која људе чини срећним већ испуњава своју главну сврху.

Други сматрају да би љубитељима музике требало да се омогући да доносе информисане одлуке о томе шта слушају.

Многи уметници изразили су дубоку забринутост због утицаја вештачке интелигенције, а стотине музичара, међу којима су Дуа Липа и сер Елтон Џон, протестовали су због коришћења њихових песама за обуку модела вештачке интелигенције.

Ел Џеј Рич каже да употреба вештачке интелигенције у музици отвара многа „чудна и дивна етичка питања" за која још увек нема одговора.

„На пример, ако се од песме најежите, зар је битно да ли ју је написала вештачка интелигенција или не?"

Потпис испод видеа, Филм „Онеиро”: Јава и сан са вештачком интелигенцијом