Америка одузима држављанство стражару злогласног логора у Босни у којем су мучени и убијани Срби

Министарство правде САД покренуло је грађанску парницу против човека оптуженог да је босански ратни злочинац како би му се одузело држављанство.

Током процеса имиграције и пријављивања за визу у САД, Кемал Мрнџиц́ је прикрио да је био чувар у озлоглашеном босанском логору Челебиц́и, где су почињени злочини над Србима, саопштило је Министарство.

Трибунал УН за ратне злочине утврдио је да су људи затворени у логору током рата убијани у Босни и Херцеговини (БиХ), мучени, сексуално злостављани, претучени и подвргнути окрутном и нехуманом поступању.

Администрација председника САД Доналда Трампа не дозвољава људима који „прогоне друге да користе благодети уточишта у САД“, рекао је званичник Министарства правде Брет Шумате.

Помоц́ник државног тужиоца је додао да је судски случај показао вредност коју америчка влада придаје „интегритету процеса натурализације“.

У октобру 2024. порота је прогласила Мрнџиц́а је кривим по неколико тачака оптужнице за кривичну превару и лажно представљање у вези са његовим захтевом за амерички пасош и потврду о натурализацији.

Није открио имиграционим властима природу и време његове војне службе, нити да је „прогонио босанско-српске затворенике као затворски чувар“, саопштило је Министарство правде.

Мрнџиц́ је у јануару 2025. године осуђен на више од пет година затвора.

Кемал Мрнџић 'Кемо' стигао је у Америку као избеглица из Босне и Херцеговине.

Четврт века је живео повучено у предграђу Бостона, све док 2023. није ухапшен под сумњом да је током рата био чувар злогласног логора Челебићима у којем су мучени заробљени Срби.

Амерички суд у Бостон га је потом прогласио кривим због 25-годишњег прикривања и давања лажног исказа надлежним органима како би добио статус избеглице, а касније и држављанство Сједињених Америчких Држава, саопштило је америчко Министарство правде.

Логор Челебићи у близини Коњица постојао је осам месеци 1992. године, током којих су снаге босанских Хрвата и муслимана (Бошњака) починиле најтеже злочине над српским заточеницима, попут убистава, мучења и силовања.

Међународни кривични суд у Хагу је 1998. осудио тројицу оптужених - два муслимана и једног Хрвата - на вишегодишње казне затвора због тих злочина.

Стотине српских цивила, углавном мушкараца, али и жена које су претрпеле силовање, било је заточено у логору од априла до децембра 1992. године.

Срби који су били у логору сведочили су да су месецима држани у неосветљеном тунелу без ваздуха, да су се скоро угушили пошто су сатима били затворени у шахтовима, а да су их стражари дању и ноћу тукли бејзбол палицама, моткама и кундацима пушака.

Испричали су и да су присуствовали убиствима, сексуалном злостављању, као и да су једном заточенику стражари палили језик усијаном оштрицом ножа, а другог везивали каблом.

Један од преживелих је рекао како су претученом 70-годишњем затворенику стражари закачили војну значку на чело док је умирао.

Сведочили су о нехуманим условима у којима су држани месецима, спавали су на бетону, а добијали су само кришку хлеба дневно.

Трибунал Уједињених нација истражио је злочине почињене у Челебиц́има и осудио двојицу команданата логора и једног чувара који се посебно садистички опходио према заробљеницима.

Мрнџиц́ је 1996. године испитиван, али оптужница против њега није подигнута.

Мрнџиц́ је касније успео да напусти Босну и да се пријави као избеглица у Сједињеним Америчким Државама, на основу измишљене приче.

Када је подносио захтев за избеглички статус, тврдио је да је побегао у Хрватску након што су га српске снаге ухватиле, испитивале и злостављале.

Тврдио је да није могао да се врати куц́и из страха од будуц́ег прогона.

На суђењу у Америци, утврђено је да је Мрнџиц́, захваљујући личном искуству прогонитеља, смислио лажну причу да је био прогањан.

Примљен је у САД као избеглица 1999, а држављанство је добио 2009. године.

Живео је повучено у мирном предграђу Бостона све док га у мају 2023. нису ухапсили агенти америчког Министарства за унутрашњу безбедност.

Погледајте видео: Сребреница - страдања и сећања

Крвати рат у бившој Југославији уследио је после распада земље почетком 1990-их.

Логором Челебиц́и су управљале снаге Армије БиХ и Хрвата у Босни, такође одговорне за широко распрострањена убиства у подручјима која су контролисале.

Једна од првих оптужница Међународног кривичног суда за бившу Југославију и друго по реду суђење за злочине у бивој Југославији било је управо за страдање српских жртава.

За злочине у логору Челебићи у општини Коњиц у централној Босни одговарали су командант логора Здравко Муцић, његов заменик и касније командант логора Хазим Делић, чувар Есад Ланџо, и командант босанске војске Зејнил Делалић који је био координатор снага босанских муслимана и босанских Хрвата на подручју Коњица, пише у судским документима.

Судије Међународног суда су ван сваке сумње да утврдиле да су у српске жртве пребијане, мучене, силоване и убијане у логору Челебићи.

Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 људи који су страдали у овом логору.

Током рата у Босни било је више од 650 логора и заточеничких објеката

Рат у Босни и Херцеговини престао је потписивањем Дејтонског мировног споразума, постигнутог уз посредовање САД, 14. децембра 1995. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]