Како антидепресиви утичу на физичко здравље: Прва ранг листа

Научници су први пут рангирали нежељена дејства различитих антидепресива и открили огромне разлике међу лековима.

Испитивали су утицај лекова на пацијенте у првих осам недеља од почетка лечења, при чему су уочили да због неких депресива пацијенти могу да добију на тежини и до два килограма или мењају срчани ритам за чак 21 откуцај сваког минута.

Глобална употреба антидепресива је у порасту.

Током 2024. године у Србији је купљено око 2,4 милиона паковања лекова за смирење, што је 12 одсто више у односу на две године раније, кажу из Републичког фонда за здравстено осигурање (РФЗО).

Највише се преписивао лек сертралин - око 650 хиљада паковања овог лека је издато, а највише се куповао и у првих девет месеци 2025.

Од јануара до септембра 2025. потражња за антидепресивима је била нешто мања - купљено је око 1,75 милиона паковања, додају у писаном одговору за ББЦ на српском.

Према последњим подацима из 2023. у Србији је попијено више од седам милиона паковања лекова за смирење који могу да се купе само уз рецепт.

Потреба за антидепресивима расте и у Хрватској, али је њихова потрошња и даље упола мања у поређењу са развијеним европским државама.

У 2021. антидепресиве је редовно узимало 37 на 1.000 становника што је пораст у поређењу са 2017. године.

Све већа потрошња антидепресива уочена је и Босни и Херцеговини, те је у последњој деценији порасла за 40 одсто, према последњим објављеним подацима Агенције за лекове БиХ.

Највећи потрошачи у 2023. према Организацији за економску сарадњу и развој били су Исланд, Португал и Велика Британија.

Процењује се да око осам милиона Британаца пије лекове за смирење.

Истраживачи су упозорили да би разлика у нежељеним ефектима могла да утиче на здравље људи и на то да ли могу да се придржавају преписане дозе.

Нико ко ово чита не би требало да прекине лечење, напомињу лекари, али указују да антидепресиви треба да буду уско прилагођени потреба појединаца.

„Разлике међу антидепресивима су велике и то је важно, не само за појединачне пацијенте, већ за велики број људи који их пије.

„Чак и мале промене могу да имају велики утицај на целокупно становништво", рекао је Оливер Хаус.

Да антидрепресиви утичу на физичко здравље није ништа ново.

Прву ранг листу о ефектима ових лекова урадили су лондонски Краљевски колеџ и Универзитет у Оксфорду.

Анализирали су 151 студију о 30 лекова који се често користе код депресије, а у истраживању је учествовало више од 58.500 пацијената.

Не испољавају се негативни ефекти код свих, али резултати објављени у медицинском часопису Лансет указали су на неке разлике.

Тако осмонедељно узимање агомелатина доводи до губитка тежине од 2,4 килограма, док пацијенти који пију мапротилин могу да се угоје.

Флувоксамин успорава рад срца, док га нортриптилин убрзава, а разлика је у 21 откуцају.

Крвни притисак пацијента који узима нортриптилин и оног којем је преписан доксепин разликује се у 11 ммХг.

„Јасно је да нема два иста антидепресива", каже Атишан Арумухам са лондонског Краљевског колеџа.

Разлике могу бити толико велике да постају клинички важне, између осталог, могу да повећају ризик од срчаног или можданог удара.

То значи да ће људи са истом дијагнозом другачије да реагују на исти антидепресив због других здравствених стања.

„Вец́ина претходних студија је штура. Пацијенте смо посматрали осам недеља и већ у том периоду смо видели велике промене у параметрима физичког здравља, за које бисмо могли да тврдимо да су клинички значајне", објаснио је доктор Тоби Пилинџћер у програму Тудеј на ББЦ Радију 4.

„Последње што желим је да ова прича уплаши људе.

„Ово истраживање посматрам као оснаживање појединаца да преузму иницијативу и укључе се у заједничко одлучивање када је реч о њиховом леку", додао је.

Који антидепресив је најбољи за мене?

У хипотетичком сценарију, Сара (32), Џон (44) и Џејн (56) имају исту дијагнозу депресије и препоручени су им антидепресиви.

Али свако од њих жели да избегне различите нежељене нус појаве.

Сарин приоритет је да се не угоји, Џон вец́ има висок крвни притисак, а Џејн повишен холестерол.

Доктор Пилинџер је анализирао примере за ББЦ и сваком од њих би препоручио другачији лек.

Сара би требало да пије антидепресив који не доводи до повећања килаже, попут агомелатина, сертралина или венлафаксина, а да избегава амитриптилин или миртазапин који вероватније повец́авају телесну тежину, објашњава Пилинџер.

Када је реч о Џону, доктор каже да би требало да избегава лекове као што су венлафаксин, амитриптилин или нортриптилин који повец́авају крвни притисак.

Више би му одговарали циталопрам, есциталопрам и пароксетин.

Пошто Џејн има повишен холестерол, њој би, према речима Пилинџера више одговарали циталопрам или есциталопрам.

'Јефтинији лекови'

Рећи да постоје добри и лоши антидепресиви је упрошћавање ствари, кажу истраживачи.

Амитриптилин повец́ава килажу, убрзава рад срца и крвни притисак, али и умањује болове и помаже код несанице.

Најчешче се преписује класа антидепресива ССРИ, као што су пароксетин, циталопрам, есциталопрам и сертралин.

Показало се да они углавном имају мање нежељених ефеката.

Флуоксетин - ССРИ, који се још назива и прозак - везује се за губитак телесне масе и виши крвни притисак

„Немогуц́е је рец́и колико од милиона људи којима су преписани антидепресиви треба да користи други лек", указује Андреа Чипријани са Универзитета у Оксфорду.

Доктор напомиње да постоји иницијатива за „генеричким, јефтиним лековима", због чега се у Великој Британији 85 одсто рецепата за антидепресиве односило на СИОЗС циталопрам, сертралин и флуоксетин.

Примена налаза овог извештаја драматично би смањила „тих 85 одсто", а да би било „више људи би посегнули за бољим третманима".

Научници развијају и бесплатан онлајн алат који ће помоћи лекарима и пацијентима да изаберу прави лек.

То и би даље захтевало да се значајно промени приступ унутар британске Националне здравствене службе (НХС).

Научници су анализирали ефекте само током осам недеља од почетка лечења.

„Додатни подаци" значе да се очекује да ће краткорочне промене да „потрају", али да их даље треба правилно тестирати.

Најновији налази су „вредни", каже Прасад Ништала са Универзитета у Бату, који није учествовао у истраживању.

„У реалности, када пацијенти антидепресиве често примају месецима или годинама, количина ризика је сигурно већа, посебно међу онима са хроничном депресијом", указао је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]