Колектор отпадних вода као главно политичко питање у Црној Гори: Зећани рекли 'Не'

Аутор фотографије, Jovan Radulović/BBC
- Аутор, Јован Радуловић и Наташа Анђелковић
- Функција, Новинари
- Време читања: 8 мин
Зетска плодна равница надомак црногорског главног града месецима је поприште неслагања власти, активиста и мештана.
План власти у Подгорици да изградњом колектора у суседној општини реши питање отпадних вода - које годинама из канализације већином непречишћене одлазе у реку Морачу, а затим даље у Скадарско језеро - наишао је на оштро противљење појединих Зећана.
Иако надлежни поручују да се овим пројектом, финансираним из Европске уније, чува природа и здравље становништва, највећи страх мештана је да ће им застарела технологија угрозити животе.
На месту где је планирана градња постројења, у индустријској зони некадашњег Комбината алуминијума (КАП) у зетском месту Ботун, разапет је маслинасти шатор са плакатом: „Комбинат, отпад, колектор и неће бити места за нас. Нећемо колектор“.
Ботуњанин Александар Станић огорчен је на „све у фотељама", који су им сада, каже, окренули леђа.
„Зета је сложна и слогом ћемо је одбранити, нека гради општина Подгорица на њеној територији, овде неће моћи.
„Погледајте ову равницу и лепоту. Овде да дамо да буде колектор? Неће моћи“, каже Станић за ББЦ на српском.
Овај крај већ је искусио проблеме загађења.
Иако КАП већ две деценије не ради, басени црвеног муља који су остајали после производње глинице и даље уносе зебњу мештанима, због чега су се многи иселили из околине, писале су подгоричке Вијести.
У Зети, општини која је постала самостална 2022. и где је главни црногорски аеродром, због колектора је 14. децембра одржан локални референдум.
Иако референдум није обавезујући, резултат је недвосмислен: чак 98 одсто оних који су гласали, а то је близу 8.000, рекли су 'не' колектору, објавиле су Вијести.
Право гласа имало је око 12.800 људи.
После објаве резултата, мештани Ботуна и других места у Зети су изашли на улице да прославе и поручили да очекују од власти у Подгорици поштују вољу људи.
Међу њима је био и Милан Кнежевић, један од најгласнијих противника колектора, посланик владајуће коалиције и политичар близак властима у Београду.
Њега су окупљени носили на раменима на прослави резултата референдума.

Аутор фотографије, Vijesti/Boris Pejović

Аутор фотографије, Vijesti/Boris Pejović
Кнежевић, лидер Демократске народне партије (ДНП), упозорио је раније да би изградњом Ботун могао да постане црногорски „Чернобиљ“, што надлежни негирају.
Тврдње да је постројење за пречишћавање отпадних вода у Ботуну претња по јавно здравље или да се заснива на застарелој технологији потпуно су неосноване, кажу из Делегације ЕУ у Црној Гори за Вијести.

Аутор фотографије, Jovan Radulović/BBC
Политички актери користе ово питање за позиционирање унутар власти, али и у односу опозиције, оцењује политиколошкиња Николета Ђукановић са Универзитета Доња Горица.
„Колектор је постао политичко питање број један због начина на који је поступак вођен - недостатка транспарентности и поверења, али и чињеница да се локални инфраструктурни пројекти лако претварају у шире политичке сукобе", каже она за ББЦ.
Црну Гору чекају редовни избори 2027. године, а влада која тада буде формирана могла би да уведе државу у ЕУ.

Аутор фотографије, Jovan Radulović/BBC
За то време, Драго Кликовац из села Љајковићи дежурао је данима заједно са Ботуњанима данима чекајући референдум који ће, нада се, дати последњу реч о изградњи.
„Била би највећа катастрофа ако бисмо дозволили изградњу колектора.
„И не само то, већ и спалионице која је планирана у кругу КАП-а, она ће опасне материје да испушта у атмосферу и осећаће се најмање 55 километара“, каже Кликовац, тражећи померање постројења.
Шта кажу политичари?
Колектор са спалионицом фекалног муља није пречишћавање, то је спаљивање отрова и канцерогених материја, рекао је и Кнежевић у скупштини, износећи сумњу да је реч о коруптивним пројектима, какви би у Европи били затворени.
Кнежевићев страначки колега је председник Општине Зета Михаило Асановић, који је пре гласања истакао да неће дозволити изградњу колектора на њиховој територији за потребе Подгорице.
„Овим референдумом желели смо да покажемо и градској и државној власти, и невладиним организацијама, као и европским званичницима да идемо на најдемократскији начин да грађани одлуче на референдуму."
Одлуку ће, каже, поштовати каква год да буде.
„Ми немамо увид у уговоре, немамо пројекат, а желе да објекат граде на нашој територији, при чему нико не саопштава ко би управљао тим постројењем", напомиње Асановић за ББЦ.
Ипак, изградња пречишћивача је „приоритет свих приоритета", рекао је Саша Мујовић, градоначелник Подгорице.
„Пројекат предвиђа модерно и безбедно постројење, у потпуности усклађено са европским стандардима", поручују из Делегације ЕУ.
„Хиљаде таквих постројења успешно функционишу широм ЕУ и ван ње, унапређујући заштиту животне средине и чувајући здравље заједнице".
Порески обвезници ЕУ обезбедили су 33 милиона евра бесповратних средстава за овај пројекат, помажући Црној Гори да испуни обавезе у оквиру Преговарачког поглавља 27, додали су.
Стварну еколошку претњу у Зети представља базен црвеног муља, напомињу, те у потпуности подржавају захтеве грађана да се то хитно реши.
Пречишћавање воде се „нажалост политизује", истакао је премијер Милојко Спајић.
„Говоримо о здрављу наших грађана, док се данас у Морачу, а потом у Скадарско језеро, сливају фекалије и тешки метали из канализационих цеви главног града.
„Зато ћемо, у партнерству са Светском банком, реализовати и пројекат санације басена црвеног муља који ће трајно променити животе људи у том региону“.
У расправу се укључио и председник Црне Горе Јаков Милатовић, истичучи да листа коју Кнежевићева листа има 13 посланика у скупштини и да „у потпуности контролише поступке Владе".
„Управо од њих зависи изградња колектора у Ботуну.
„Ако је Милан Кнежевић истински против изградње колектора у Ботуну, зашто не искористи ту своју моћ? Нека одговори Ботуњанима зашто уместо патетичних говора које свакодневно држи не уради нешто у оквиру институција које контролише?“, упитао је Милатовић на Иксу.
Влада коју Кнежевићева странка подржава усвојила је просторни план који предвиђа изградњу колектора, додаје он.
„Милан је само просечан глумац у представи 'Милан још није изашао из владе, а ка' ће не знамо'", поручио је Милатовић, алудирајући на некада популарну црногорску телевизијску серију „Ђекна још није умрла, а ка' ће не знамо".

Аутор фотографије, Jovan Radulović/BBC
Досадашње искуство показало је да све ово може да буде „велика фарса и игра" политичара, оцењује доценткиња Ђукановић.
Ипак, све јасније се виде пукотине унутар просрпског блока у Црној Гори који, уз Кнежевића, предводи Андрија Мандић, председник црногорске скупштине.
„По питању колектора, Кнежевић је остао у мањини, јер је његова партија била недоследна.
„На један начин су гласали у локалном парламенту кад се усвајао просторни план, а на други начин утиче на грађане да пројекат не одобре", каже Ђукановић.
Од 13 посланика колико има њихова коалиција, четири су из Кнежевићеве партије, а девет Мандићевих.
Пошто владу Милојка Спајића подржава 52 од 81 посланика, она била би угрожена, тек ако читав просрпски блок одлучи да напусти власт.
То је мало вероватно с обзиром на број министарских места и број директорских места „по дубини" које су добили, оценује аналитичарка.
Зашто је колектор важан?
Сваког месеца из јавног канализационог система у Подгорици отиче око милион кубних метара отпадних вода, подаци су подгоричког предузећа Водовод и канализација.
„Од те количине, тренутно се пречисти само око 40 одсто, остатак - око 600.000 кубних метара отпадних вода завршава директно у реци Морачи, без претходног третмана.
„Зато је изградња новог постројења за прераду отпадних вода од суштинског значаја - за здравље грађана, заштиту животне средине и очување река", објавили су на Фејсбуку.
Пројекат у више фаза, који подразумева и постројење за спаљивање остатака канализационог муља, добио је сагласност надлежних институција - Агенције за заштиту животне средине и министарства.
Носиоци пројекта су Влада Црне Горе, Главни град Подгорица уз кредите Немачке развојне банке и бесповратна средства Европске уније.
Погледајте видео: Дуд у Црној Гори из ког извире вода
Постојеће постројење за прераду отпадних вода у Подгорици, изграђено пре више од 50 година, направљено је за око 50.000 становника, а данас су потребе најмање четири пута веће - додатних 150.000 становника, објашњава Александар Драгићевић, еколошки активиста.
Ово изазива озбиљно загађење, наводи у писаном одговору за ББЦ.
„Поред фекалних материја, у отпадним водама су тешки метали и бројна опасна хемијска једињења која угрожавају екосистем, здравље грађана и околна насеља.
„Штетне материје завршавају у подземним водама и бунарима, а те воде се касније користе за наводњавање великих пољопривредних површина.
„Риба из Мораче и Скадарског језера постаје небезбедна за исхрану управо због нагомилавања живе и других опасних материја", напомиње Драгићевић.
Зато је ово најважнији еколошки пројекат у земљи, каже.
Ботун, сматра он, није изабран случајно, јер је на то место већ усмерен комплетан колекторски систем у који су уложене десетине милиона евра.
Уколико би се мењала локација, Црна Гора би ризиковала да изгуби више од већ одобрених стотину милиона евра.
„Поред тога, морали бисмо поново да пролазимо читаву процедуру: нова планска документа, идејна решења, пројекти, елаборати, јавне расправе.
„То би нас вратило уназад најмање седам до осам година, током којих би све отпадне воде и даље завршавале у Морачи и Скадарском језеру, што је неприхватљиво и представља еколошку катастрофу", каже Драгићевић.
„Нажалост, неки становници Ботуна били су изложени дезинформацијама и неоснованим страховима које су подизали политички актери, представљајући постројење као претњу.
„Постројење за прераду отпадних вода није загађивач - његова суштинска функција је управо заштита животне средине", истиче еколошки активиста.
Које би могле да буду политичке последице случаја колектор?
Пошто је необавезујући, референдум се може тумачити као својеврсна игра са грађанима, истиче Ђукановић.
„Занимљиво је да у Зети одлучују о пројекту на територији главног града, формално правно друге општине, иако разграничење још није завршено".
Због свега тога је у разговору пре гласања била уверена да ће колектора бити, а да ће се, без обзира на размирице, наћи политичко решење.
„Превелики је интерес да би се то угрозило".
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














