Klimatske promene: Bez glečera u Africi do 2050. godine, ugrožen i Durmitor

Trećina glečera na mestima koja su na listi zaštićene svetske baštine UN će se istopiti u roku od tri decenije, navodi se u izveštaju Uneska, agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu.

Poslednji glečeri planine Kilimandžaro će nestati, kao i glečeri u Alpima i Nacionalnom parku Josemiti u SAD.

Ugrožen je i Durmitor u Crnoj Gori.

Oni će se istopiti bez obzira na sve najavljene poteze u borbi protiv klimatskih promena, kažu autori.

Izveštaj zasnovan na satelitskim podacima pojavio se u trenutku kada se svetski lideri pripremaju za konferenciju o klimatskim promenama - COP27 ž sledeće nedelje u Egiptu.

Do sada je identifikovano oko 18.600 glečera na 50 lokacija sa liste svetske baštine UN.

Oni predstavljaju skoro 10 odsto površine glečera na Zemlji, a uključuju poznata turistička mesta, kao i mesta koja su sveta za lokalno stanovništvo.

Povlačenje i nestanak glečera „jedan je od najdramatičnijih dokaza da se klima na Zemlji zagreva", navodi se u izveštaju.

„Nadamo se da možda grešimo, ali ovo je egzaktna nauka", kaže jedan od autora projekta, Tales Karvaljo Resende iz Uneska.

„Glečeri su jedan od vidljivih pokazatelja klimatskih promena. Na njima zaista vidimo šta se dešava."

Preostale dve trećine glečera na mestima svetske baštine UN bi moglo da bude spašeno, ali samo ako svet ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, kažu autori.

U drugom izveštaju UN iz prošle nedelje, utvrđeno je da svet trenutno nema „nekakav kredibilan put" da to postigne.

Projekcije se zasnivaju na prethodnom izveštaju, koji je koristio modele za izračunavanje kako će se glečeri svetske baštine menjati tokom vremena.

„Ono što do sada nije viđeno u istorijskim zapisima jeste koliko se to brzo dešava", rekla je Beata Ksato, glaciološkinja sa Univerziteta u Bafalu, koja nije bila uključena u istraživanje.

„Sredinom 1900-ih, glečeri su bili prilično stabilni", rekla je ona.

„Onda postoji ovo neverovatno brzo povlačenje."

Mesta svetske baštine koja su navedena kao da imaju glečere koji će nestati do 2050. godine:

U izveštaju se navodi da je gubitak leda na mestima svetske baštine možda prouzrokovao i do 4,5 odsto uočenog globalnog porasta nivoa mora između 2000. i 2020. godine.

Ovi glečeri gube 58 milijardi tona leda svake godine - što je ekvivalentno ukupnoj godišnjoj količini vode koja se koristi u Francuskoj i Španiji zajedno.

Mnogi ljudi takođe zavise od glečera kao izvora vode za kućnu upotrebu i poljoprivredu, a njihov gubitak može dovesti do nestašice sveže vode tokom sušnih sezona, kaže profesor Dankan Kvinsi, stručnjak za glaciologiju sa Univerziteta u Lidsu, koji nije bio uključen u Istraživanje.

„To dovodi do problema bezbednosti hrane jer su tu vodu koristili za navodnjavanje useva", rekao je Kvinsi.

Lokalne zajednice i domorodačko stanovništvo snosiće najveći teret poplava izazvanih gubitkom glečera, kažu autori izveštaja, pozivajući da se uspostave sistemi za rano upozoravanje i smanjenje rizika od katastrofa.

Međutim, najočiglednija stvar koju treba da uradimo je da ograničimo globalno zagrevanje.

„Ovde se krije poruka nade", rekao je Karvaljo Rezende.

„Ako uspemo da drastično smanjimo emisije, moći ćemo da sačuvamo većinu ovih glečera.

„Ovo je zaista poziv da se preduzme akcija na svakom nivou - ne samo na političkom, već i na našem nivou kao ljudskih bića."

Pogledajte video: Koliko brzo se topi glečer „Sudnjeg dana"

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]