Маскара и тампони: Како је НАСА припремала прве астронауткиње за свемир

НАСА је 1978. године одабрала 35 астронаута за нову еру свемирских путовања – а шест од њих биле су жене. Ево како је програм Спејс-шатл постепено уклонио једну од слепих мрља НАСА-е.

Спејс-шатл Челенџер се 18. јуна 1983. године припремао за лансирање.

СТС-7 је била седма шатл НАСА мисије за прву светску свемирску летелицу којом може да се лети више од једанпут.

У летелици, међу њеном петочланом посадом, била је и калифорнијска физичарка Сели Рајд.

Све до тада, само су две жене икада биле у свемиру.

Совјетска космонауткиња Валентина Терешкова ушла је у историју више од две деценије раније, 1961. године.

Деветнаест година касније, 1982. године, Светлана Савицкаја постала је друга жена у свемиру након што су Совјети чули да се Америка спрема да пошаље властиту прву жену.

Иако се у америчким продавницама још 1965. године појавила Барби астронауткиња – носећи практичне чизме и сребрнкасто свемирско одело – Американке су морале да чекају много дуже на праву ствар.

До осамдесетих, и свет и мода су се већ увелико променили.

Освежена Барби астронауткиња 1985. године носила је шљокичасте сребрне хеланке и торбицу у тону.

Биле су ту и розе надувани рукави, кратка сукња и ружичасте чизме са високим потпетицама до колена.

Иако високе потпетице дефинитивно нису биле део аксесоара Сели Рајд у тој мисији, НАСА јој јесте обезбедила козметику у форми маскаре, сенке за очи и кармина.

Она се налазила у Прибору личне преференције (ППК) за шест нових астронауткиња: Рајд, Џуди Ресник, Ану Фишер, Кетрин Саливан, Шенон Лусид и Реу Седон.

Рајд, испоставило се, није користила шминку.

А није је користила ни њена колегиница астронауткиња почетница Кетрин Саливан, годину дана касније, кад је постала прва Американка која је изашла у шетњу свемиром.

„Неколико нас је реаговало са мешавином збуњености и иритације на козметички прибор из 'Женског ППК-а'“, каже Саливан, која је касније одиграла кључну улогу у поправци Свемирског телескопа Хабл и коауторка је књиге Како шетати свемиром: Корак по корак са астронаутима из шатла.

„Читав прибор посвећен шминки говорио ми је да је неко мислио да ћемо бити мање усредсређене на мисију од наших мушких колега или да смо у обавези да испунимо неки новинарски стереотип“, каже Саливан.

Није свака астронауткиња из овог контингента, међутим, одбацила козметику.

Седон се присећа на властитој интернет страници: „Заступала сам мањину. Ако би се правиле некакве фотографије мене у свемиру, нисам желела да се утопим у позадину, па сам тражила неке основне потрепштине… Било ми је занимљиво да нисам била једина свемирска путница на чијим сликама са лета се видело мало ружа и руменила.“

Рајд никад није носила шминку, али било је и других проблема са ППК-ом.

„Жене су се већ залагале за то да дезодоранс Бритиш Стерлинг, мушки препарат за косу и пена за бријање Олд Спајс буду замењени лосионима и течностима који су више за жене“, каже Лин Шер, ауторка књиге Сели Рајд: Прва Американка у свемиру.

Али у неким приликама, пол тих шест астронауткиња почетница био је напросто заборављен.

„Кад је 1978. године била позвана у Ваздухопловну базу Едвардс да гледа најновије пробно слетање спејс-шатла Ентерпрајз“, каже Шер, „сви астронаути посетиоци – укључујући и жене – добили су сувенире специјално за ту прилику: позлаћене игле за кравату и манжетне у облику шатла.“

Иако би личне преференције могле да се разликују, један аспект припреме за свемирско путовање за нове регруте захтевао је основно познавање биологије.

„Типови из НАСА-е су схватили да би жене могле бити жене и стога, док лете, да би могао да их задеси онај део месеца кад имају менструацију“, рекла ми је Саливан у ранијем интервјуу.

„Убацили су тампоне у стандардни прибор да их Сали погледа и она је извукла један а то је било као да је извукла ниску од кобасица. Тампон, тампон, тампон, тампон, тампон. Било их је 100. И питали су, да ли је то довољно? Сели је постала хистерична и рекла: 'Не, не'. Мислила је да је то стварно превише, хвала лепо.“

Као што сте могли да претпоставите, НАСА је поседовала инжењерско знање да стигне до свемира, али не нужно и потпуно разумевање женских приоритета или чак менструалног циклуса.

„Најочигледнији и најзабавнији пропусти били су у опреми за посаду – одећи, падобранима, кацигама, хигијенским потребама“, каже Саливан.

„Мислим да су то све били безазлени гафови и да су тимови задужени за њих радили најбоље што су могли са оним што су знали.“

Иако није све било по укусу жена, НАСА је понешто успела и да потрефи.

Мушка и женска бешика можда су суштински исте, али као што може да потврди свако са малом децом, тачке притиска за апсорпцију урина у пеленама за дечаке нису на истом месту као за девојчице.

НАСА је већ дизајнирала Одевни предмет максималне апсорпције (МАГ) – пелену за одрасле која се носи током ручка, слетања и шетњи по свемиру.

Али све до ове генерације посаде шатла, сваки амерички астронаут је био мушкарац.

Будући да су се жене такође разликовале по висини и грађи (и у просеку су ниже и лакше од мушкараца), НАСА им је направила појединачне „једнократне гаће за апсорпцију и колекцију“.

„НАСА је озбиљно схватила прихватање жена у овај програм“, каже астронауткиња из класе 1978. године Ана Фишер у радио документарцу Права ствар једнаких права.

„Чак и ако бисте завирили у контролу мисије, видели бисте да и тамо има жена“, каже Фишер, „али врло мало контролорки лета, свакако не и директорки лета. Прва директорка лета се није појавила све до 1984. године.“

Историјски је такође важило уверење међу америчким астронаутима да само мушкарци поседују неопходну 'праву ствар'.

Све до селекције за спејс-шатл, сви осим једног астронаута НАСА-е били су пилоти и потекли су из војске.

Харисон Шмит је био једини изузетак.

Иако је био геолог на Аполу 17, ипак је завршио обуку за управљање борбеним авионом и хеликоптером у две војне базе као цивил.

Одједном „нормална“ правила за избор астронаута више нису важила.

Добро, 15 од „нових 35 момака“ јесу били пилоти, али овај пут су били надјачани од 20 специјалиста за мисију: научника, лекара или инжењера.

И не само то, већ су шест њих у овој новој категорији биле жене и није свако био задовољан због тога.

„Знам да Мајк Малејн није крио осећања поводом тога у својој књизи Возити ракете“, каже Фишер.

Кад се Малејн придружио корпусу астронаута мисије шалт, он је био пилот, похађао је мушку Војну академију на Вест Поинту и био вијетнамски ветеран са 134 борбене мисије.

„Питао се како ће сви ови људи који потичу из научних окружења функционисати“, каже Фишер, „кад бисте се нашли у ситуацију у којој вам је угрожен живот.“

Кад сам се срела са Малејном у његовом дому у Новом Мексику пре неколико година, био је једнако отворен као и у његовој књизи о тадашњем сексизму, баш као и о његовом доживљају мана жена и других специјалиста у мисији.

„Кад завршите католичку школу, научите да жене имају само пар функција. Примарна улога жене је да буде мајка и супруга-домаћица“, каже Малејн.

„То је било усађивано у нас све те године. Тако да је било веома необично срести жене које нису зубарке или секретарице.

„Био сам скептичан и већина војника је била скептична према томе како ће се ти људи прилагодити на толико другачији свет. За нас је то био исти свет као кад управљате сложеним летелицама. Није вам требало дуго да схватите да ти људи доприносе са много тога“, рекао је Малејн.

„У својој првој мисији био сам додељен посади у којој је била Ресник, друга жена која је летела у свемир. Обожавао сам је.“

Малејн признаје да је имао буран однос са Сели Рајд, али је касније био препун дивљења према ономе што је постигла.

„Сели је показала да заиста поседује 'праву ствар'.“

Упркос томе што су биле изузетно добро квалификоване, ове жене су непрестано морале да се доказују

Током обуке шест жена, њихова инклузија често је наилазила на неверицу или подсмех.

„Један новинар је истакао да су мушкарци обављали сваки посао приликом пилотирања, шетњи у свемиру и научних задатака у мисијама Меркјури, Џемини и Аполо, и сасвим сигурно то онда могу и у шатлу“, каже Саливан.

„Дакле, зар то не значи да смо непотребне или да смо пошле само да бисмо гледале мушкарце како раде свој посао?“

Тај став је могао да се чује и далеко изван сфере новинских вести.

„Џони Карсон се спрдао у Тунајт шоуу“, каже Шер, „да ће шатл каснити да би Сели могла да нађе ташну која је у тону са њеним ципелама.“

Шер, бивша коментаторка шатла, била је на конференцији за штампу пред полетање СТС-7 кад је новинар часописа Тајм питао Рајд за њене реакције на грешке или проблеме током обуке: „Да ли плачете?“

Упркос томе што су биле изузетно добро квалификоване, ове жене су непрестано морале изнова да се доказују.

На крају би успевале у свакој мисији.

Лусид је, на пример, летела пет пута, извела непроцењива истраживања и држала светски рекорд по највише времена које је нека жена провела у свемиру од 1996. до 2007. године.

Али најважнија ствар била је уопште бити изабран, а глумица Нишел Николс је одиграла кључну улогу у настанку најразноврсније класе америчких астронаута које је НАСА икада сакупила.

Николс је била најпознатија као оригинална поручница Ухура у телевизијској серији Звездане стазе 1966-69. и једина црна глумица која се редовно појављивала у оригиналној серији.

Раних седамдесетих, официрка за равноправне прилике у НАСА-и Рут Бејтс Харис сачинила је извештај у ком је прогласила њен програм за ангажовање мањина „скоро потпуним неуспехом“ и на лицу места добила отказ.

Агенција ју је поново ангажовала 1974. године након што је њен отказ довео до конгресних саслушања.

И зато је НАСА морала да се докаже кад је дошло до следећег процеса пријављивања за астронауте.

Николсин положај на мосту у свемирском броду Ентерпрајз извршио је снажан утицај на Американце.

И зато ју је НАСА ангажовала за промо снимке приликом регрутације како би охрабрила жене и људе обојене коже да се пријаве.

Она је такође држала предавања у школама и касније снимила промотивни филм 1979. године за Национални ваздухопловни и свемирски музеј Шта је ту мој интерес?

Међу 35 регрута била су и три Афроамериканца и један Американац азијског порекла и, пре њене смрти у несрећи Челенџера, Ресник (прва Американка јеврејског порекла у свемиру) често је говорила о томе како ју је Николс охрабрила да постане астронауткиња.

Много година касније Меј Џејмисон – прва црнкиња НАСА-е у свемиру 1992. године – такође је навела Николс као инспирацију.

НАСА је данас потпуно друга организација.

Инжењерска специјалисткиња за мисије Лорал О'Хара постала је део посаде Међународне свемирске станице (ИСС) и придружила се Американки курдског порекла Џесмин Могбели, која има једнако импресивну инжењерску позадину баш као и чињеницу да је пробна пилоткиња са више од 150 борбених мисија за собом – подсетник да „права ствар“ није више искључиво домен белих мушкараца.

„Став Сели Рајд је да је НАСА-и било потребно 20 година да стигне до те тачке, али да су једном кад су донели одлуку да укључе жене и мањине, сви били укључени“, каже Шер.

„Мислим да је Сели увидела да је НАСА кончано постала послодавац равноправних прилика.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]