Егзотични пацифички архипелаг Палау у сендвичу интереса великих сила

Ваздух изнад беспрекорно чисте воде Палауа мирише на со и хлебно дрво, а током тихих јутара у Корору, трговачком центру, бректање мотора бродова за роњење одјекује широм залива.

Пре само неколико година, ти бродови били су препуни туриста, многих од њих из Кине, привучених лагунама и кречњачким пећинама Палауа.

Хотели су били пуни, ресторани су се убијали од посла, а рибари једва да су успевали да намире потражњу.

Али то више није тако.

Овај бум - и потоњи нагли пад - нису били случајни.

Између 2015. и 2017, кинески туристи чинили су око половине његових посетилаца.

А онда, 2017, Пекинг је наводно издао наређење туристичким агенцијама да престану да продају пакет-аранжмане за Палау, одсекавши острвима тадашњи главни извор туризма.

„Управо сам био купио нове бродове да бих намирио нагло повећање броја туриста“, каже власник продавнице ронилачке опреме у Корору.

Али после врхунца туристичког процвата, каже он, ти бродови остали су да „плутају докони у заливу“ и требало је да прођу године само да би повратили новац који су трошили.

Порука је била јасна, тврде званичници Палауа.

Они кажу да је Кина искористила властито огромно туристичко тржиште у склопу шире кампање одвраћања Палау од признавања Тајвана - и да би га вратила у орбиту Пекинга.

ББЦ се обратио кинеском Министарству спољних послова за коментар, али није добио никакав одговор.

Кина је, међутим, у прошлости изнова негирала да користи туризам као средство политичког притиска.

Палау је једна од свега десетак земаља које и даље признају Тајван као суверену државу.

То нарушава кључни стуб кинеске спољне политике, „принцип једне Кине“, на основу ког Пекинг тврди да полаже право на суверенитет над Тајваном.

Али не ради се ту само о дипломатском натезању конопца.

Локација Палауа чини га пожељном метом утицаја највећих светских сила.

Он се налази на такозваном „Другом острвском ланцу“ - низу предстража које Америка доживљава као кључне за задржавање кинеске војне експанзије и за реакцију на било какву агресију у западном Пацифику

Палау и САД имају дуги историјат партнерства: пре његове независности 1994. године, Палау је био територија под америчком управом.

Под договором познатим као Споразум о слободном удруживању, Палау омогућује Америци ексклузивни војни приступ у замену за опсежну помоћ Вашингтона, у коју спада и могућност да грађани Палауа слободно живе и раде у САД.

Под условима овог Споразума, САД сада јачају властито војно присуство у архипелагу.

Ова геополитичка борба за превласт између Кине, Тајвана и САД одражава се на животе људи у овој малој земљи са мање од 20.000 становника.

„Шта год урадили, Палау ће бити у средишту било какве војне активности због његове локације“, каже председник Палауа Сурангел Випс Млађи за ББЦ.

Премија на Пацифику

Однос Палауа са Тајваном има дубоке корене.

Кад је Палау стекао независност 1994, Тајван је пожурио да осигура дипломатског савезника, према Ченг-Ченг Лију, доценту на Националном универзитету Донг Хва у Хуалиену, на Тајвану, који је спровео опсежно истраживање односа Тајвана и Палауа.

Тајванска помоћ земљи била је директна: пољопривредни стручњаци радили су раме уз раме са мештанима, медицински тимови постојали су на малим клиникама, финансирали су се локални предузетници, а студенти су позивани на Тајван на стипендијама.

У земљи са малом популацијом у којој кључну улогу игра модел услуге заједницама, многи званичници Палауа описују Тајван као „поузданог партнера“ и „пријатеља од поверења“.

Тајванска амбасадорка у Палауу Џесика Ли рекла је за ББЦ да су је локални лидери уверавали како су њихови односи „чврсти као стена док их смрт не растави“.

Ипак, Тајван и даље има разлога за бригу.

Последњих година, Кина је успела да му одузме неколико бивших савезника.

Само у пацифичком региону, Соломонска Острва, Кирибати и Науру прекинули су дипломатске односе с њим и прешли на страну Пекинга после 2019.

Пекинг доживљава Тајван са демократском управом као властиту отцепљену покрајину која ће на крају поново постати саставни део његове земље и није искључио употребу силе да би то постигао.

Контролисање Тајвана од кључне је важности за циљ кинеског лидера Сија Ђинпинга да преокрене оно што назива „веком понижења“ Кине од колонијалних сила, према аналитичарима.

„И Америка и Тајван су параноични и нервозни у вези са преобраћањем Палауа“, каже Грејем Смит, виши стручни сарадник на Аустралијском националном универзитету.

„Уложиће много тога да осигурају да се то не догоди.“

Званичници и у Палауу и на Тајвану кажу да је Пекинг потегао читав дијапазон полуга да би утицао на дипломатски став Палауа.

Пошто је преузео дужност 2021, председник Палауа је јавно саопштио да му је Кина понудила „милион“ туриста у замену за подршку Палауа по овом питању.

Он је то одбио.

А онда је 2024. кинеско Министарство спољних послова издало безбедносно упозорење, саветујући кинеским држављанима да „буду опрезни“ кад путују у Палау.

„Ако Кина користи туризам као оружје, онда је то нестабилно тржиште од кога не треба да зависимо“, изјавио је председник Випс за ББЦ.

„Ако Кина жели односе са Палауом, може да их добије, али не може да нам говори да не смемо да имамо односе са Тајваном.“

Кина, међутим, негира да користи туризам као политичко оружје.

У колумни објављеној прошле године у Народном дневнику, званичном гласилу владајуће Комунистичке партије, лист је тврдио да је намера Кине кад је издала упозорење била да заштити властите иностране грађане у светлу „повећања броја случајева угрожене безбедности у Палауу.“

Лист је додао да су оптужбе председника Палауа покушај блаћења Кине и мешања у њену унутрашњу политику.

Упитан 2017. године у вези са забрањивањем туристичких група, портпарол кинеског Министарства спољних послова рекао је да „није чуо за такву ситуацију“.

Али 2024. године, у реакцији на непрекинуто признавање Тајвана од Палауа, Министарство је позвало Палау „да доноси исправне одлуке које су у складу са његовим властитим интересима“.

Иако Кина није коментарисала наводну понуду од милион туриста, не слажу се сви са проценом председника Випса.

Многи мештани са којима је разговарао ББЦ не деле став председника по питању туризма.

„Он је веома ратоборно расположен према Кини“, каже Паи Ли, тајвански власник хотела у Корору.

„Мислим да није у реду рећи да је Кина 'претворила туризам у оружје' - она га просто користи као преговарачки адут, баш као што то раде људи кад играју шах, и све земље то раде све време.“

Било како било, последице изненадног успона и пада туризма остају видљиве.

Економски шок после укидања туристичких група био је оштар, али је исто тако било и с еколошким трагом наглог прилива самих туриста.

Палау, према организацијама за заштиту животне средине, није био спреман за масовни туризам.

„После окончања експлозије кинеског туризма, отишла сам тамо и корали су били мртви“, рекла је Ен Сингео, директорка Друштва Ебил, локалне невладине организације.

„Виђали бисте стотине људи у тој малој ували, како сви стоје на коралима. То је била цена коју смо платили зато што нисмо имали важеће прописе за коришћење ових ресурса са дужним поштовањем.“

Туризам је само један део наводне кинеске тактике у овој игри.

Пекинг такође покушава да ојача односе са локалним лидерима: званичници Палауа кажу да их Пекинг изнова позива у посету.

Током једне такве посете, бивши гувернер Палауа питао је зашто Тајван не може да постане независан.

„Тајван је део Кине“, одговорио је званичник Комунистичке Партије Кине, делујући љутито.

Амерички фактор

Уз интензивирање кинеске војне активности око Тајвана, у које спадају патроле из ваздуха и по мору, САД су тврдиле да Кина припрема војску да буде спремна да изврши инвазију на њега.

Да би зауставила потенцијалну кинеску агресију према Тајвану и свеукупне војне активности у западном Пацифику, САД су појачале властиту војну инфраструктуру у Палауу.

Током година, Вашингтон је освежавао аеродромске писте, градио Тактички радарски систем преко хоризонта за више мисија (Такмор) коришћен за надзор војних активности на Пацифику и планира проширење луке Малакал, главне луке у Палауу, како би у њу сместио веће војне бродове.

Међутим, САД су изразиле забринутост због једне посебне слабе тачке: куповине земљишта.

Документи у које је ББЦ имао увид показују да је неколико кинеских компанија изнајмило земљишта и почело да гради поседе близу тих локација, од неискоришћених плацева до хотела који гледају на луку и главни аеродром на Палауу.

У Ангауру, јужној држави Палауа, на пример, САД сада граде локацију за пријемник Такмора - план је био најављен 2017. године.

Међутим, 2019. и 2020. године, кинески инвеститори су изнајмили земљиште од 350.000 квадратних метара након најављене изградње радара.

Један инвеститор, Џуанг Цизхонг, предложио је да се ту подигне одмаралиште.

„Ишли смо да посетимо његову компанију у Кини и он нам је изложио план за изградњу старачког дома за богате кинеске пензионере“, испричао је бивши гувернер Ангаура Марвин Нгирутанг, који верује да би влада Палауа требало тешње да сарађује са Кином.

„Постојале су књиге са нацртима - све је изгледало легитимно.“

Пројекат никад није завршен.

Џуанг је за то окривио ковид-19, али Вашингтон и даље остаје неповерљив према свему.

Амерички амбасадор у Палауу није био доступан за коментар, али је раније изразио забринутост.

„Свуда тамо унаоколо имате разне плацеве који су сада изнајмљени кинеским интересима“, изјавио је амерички амбасадор Џоел Ехрендрајх за Ројтерс.

„Не мислим да је било каква коинциденција што су они физички близу нашим пројектима.“

Таква забринутост осећа се и међу мештанима.

„Њих највише брине да ове инвестиције или изнајмљивања нису легитимна пословања“, каже Џенифер Ансон, саветница Палауа за националну безбедност.

„Можда јесу споља гледано, али кад дође време да Кина изврши инвазију на Тајван, могле би да се трансформишу у војне локације.“

Кинески медији, међутим, извештавају како постоје легитимни разлози за иницијативу компанија за улагање у Палау.

Феникс њуз, државни емитер, 2019. је указао на предности куповине поседа у Палауу, наводећи обиље туристичких ресурса и опуштено законодавство.

ББЦ није успео да контактира Џуанга.

Кинеско Министарство спољних послова није одговорило на захтев за коментар на питања у вези са изнајмљивањем земљишта.

У сенци дипломатског вакуума

Организовани криминал повезан са Кином такође је у порасту после 2018, према властима у Палауу.

Председник Випс Млађи је рекао да се води „стална битка“, док указује на криминал повезан са Кином, у који спадају преваре, илегални казини и сајбер-напади.

Неки званичници тврде да су криминалци искористили одсуство дипломатских односа између Кине и Палауа.

Ван Куок Кои, познат као „Сломљени зуб“, који је предводио озлоглашену тријаду 14к из Макаа, на пример, ушао је у Палау 2018. као страни инвеститор.

Криминални синдикат се касније упустио у подмићивање, корупцију и онлајн коцку у земљама као што су Палау.

Уз то, 2025. године, америчко Министарство финансија увело је санкције за неколико појединаца у Палау због њихових веза са групом Принц, конгломератом којим се управља из Кине.

Група је оптужена за преваре, прање новца, масовну трговину људима, између осталих злочина.

Група Принц није одговорила на захтев ББЦ-ја за коментар, али је претходно „категорички“ негирала да је учествовала у „било каквим незаконитим активностима“, према саопштењу компаније поводом увођења америчких санкција.

Многи од ових појединаца су се нашли на списку „непожељних странаца“ самог Палауа и, према Ансон из канцеларије за националну безбедност Палауа, уновчавају неспособност Кине да их улови због одсуства дипломатских односа.

„Кад погледате сајтове кинеске дијаспоре у Камбоџи, видећете да се тамо понекад расправља о томе да ли је паметно преселити се у Палау, али, с друге стране, криминалце привлачи одсуство кинеског дипломатског присуства тамо“, рекао је Грејем Смит из АНУ-а.

Пион великих сила

За многе становнике Палауа, расправа о геополитичкој борби на виском нивоу делује удаљено, а опет се његово таласање осећа свуда.

Америчка војна експанзија, кинеско улагање и гласине о скривеним намерама доприносе све јачем осећању нелагоде.

„Администрација је веома ратоборна према Кини и ја мислим да је то смешно“, каже бивши гувернер Ангаура, који се противи изградњи Такмора.

„Требало би више да се усредсредимо на животну средину, а мање на кинеско-америчке односе.“

Петиција која кружи последњих месеци тражи од Вашингтона да јасно и недвосмислено каже који су му резервни планови у случају рата - добар знак колико је дубоко укорењена анксиозност.

Она позива Америку да „умири народ Палауа“ да ће цивили бити заштићени уколико избије сукоб.

„Ми врло добро знамо како изгледа геополитика између Кине и САД“, рекао је један становник.

„И плашимо се да ће наше острво бити уништено ратом у којем не желимо да учествујемо.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]