Тутанкамоново благо први пут пред посетиоцима Великог египатског музеја

Изграђен у близини Великих пирамида у Гизи, последњег сачуваног чуда древног света, дуго ишчекивани Велики египатски музеј коначно отвара врата посетиоцима.

У комплексу, који се простире на 120 ари (око 0,5 квадратних километара), двоструко већој површини од париског Лувра, биће изложено између 70.000 и 100.000 предмета, међу којима и до сада невиђено благо из гробнице фараона Тутанкамона.

Музеј је најављен 2002. године и отварање је првобитно планирано 2012. године, али је више пута одлагано због трошкова, политичких превирања, пандемије корона вируса, и сукоба у региону.

Овај мегапројекат је коштао око 1,2 милијарде долара, а већина средстава обезбеђена је зајмовима Јапанске агенције за међународну сарадњу (ЈИЦА).

Земља мистерије и знања

Музеј, који је председник владе Мустафа Мадбули назвао египатским „поклоном свету", треба да истакне значај и утицај египатске културе, али и да подстакне опоравак посрнуле економије.

„Древни Египат очарава свакога", каже професорка Салима Икрам са Универзитета у Каиру.

„Чак су и Грци, Римљани и Феничани сматрали Египат земљом мистерије и знања".

Циљ музеја је да поново повеже данашње Египћане са њиховим наслеђем.

„То ће пробудити огроман национални понос и учинити да се древни Египат још више утка у свакодневни живот и национални идентитет сваког Египћана", додаје професорка Икрам.

На отварању, заказаном за 1. новембар ове године, очекује се присуство око 60 светских лидера, међу којима треба да буду немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер и краљ Филип оф Белгије.

Дан отварања ће бити државни празник.

Догађај ће се преносити уживо на ТикТоку и на великим екранима на трговима.

Тутанкамонов повратак кући

Тутанкамон очарава свет још од 1922. године када је британски египтолог Хауард Картер открио његову заборављену гробницу.

Сада, после деценија током којих су били излагани у музејима широм света, Тутанкамонова златна маска, престо и више од 5.000 драгоцености које су покопане са њим, од којих многе јавност никада није видела, биће први пут заједно изложени.

„Биће спектакуларно видети целокупно благо из Тутанкамонове гробнице на једном месту", каже професорка Икрам.

„Верујем да ће већина туристичких тура пажњу усмерити на Тутанкамонове галерије, а остатак музеја ће остати за истинске љубитеље уметности, археологије и историје", каже др Кембел Прајс, кустос египатске и суданске збирке Музеја Манчестера, који је већ обишао Велики египатски музеј.

„Главне галерије су подједнако задивљујуће и сваком експонату је остављено довољно простора да 'дише'.

„Био сам веома задовољан, и дирнут до суза".

Поред Тутанкамоновог блага изложени су и многи други значајни предмети, међу којима је импозантна статуа Рамзеса ИИ, стара више од 3.200 година, која сада дочекује посетиоце у главној дворани музеја.

Ова статуа, као и многе друге драгоцености које датирају чак из 7000. године пре нове ере, има узбудљиву историју.

Више од пола века је красила простор испред главне железничке станице у Каиру, а у музеј је премештана после свечане поворке градским улицама.

Посебно место у музеју заузима и Сунчев брод фараона Кеопса, погребна лађа стара 4.600 година, која спада међу најстарије и најбоље очуване бродове на свету.

Враћање египатског наслеђа у руке Египћана

За Захија Хаваса, археолога који говори без устезања и кога често називају „египатски Индијана Џонс", отварање музеја значи много више од самог излагања древног блага.

То је, каже он, исказ меке моћи и начин да се египатско наслеђе врати у руке Египћана.

„Дошло је време да ми сами постанемо научници сопствених споменика", истиче Хавас.

„У Долини краљева пронађене су 64 краљевске гробнице, а ниједну од њих није ископао Египћанин".

Већину великих знаменитости у Египту, међу којима је и Тутанкамонову гробницу, открили су страни археолози, истиче Хавас.

Зато већ деценијама инсистира да Египћани морају да предводе проучавање и очување сопствене баштине, што је одредио као његову животну мисију.

Директор Управе за старине у Луксору, др Абделгафар Вагди, сагласан је да је отварање музеја важан корак у том правцу.

„Од 2002. године, египтологија у Египту је ушла у нову, динамичну фазу", каже он.

„Све је израженији осећај да је то власништво Египта, а египатски научници и конзерватори сада воде многа значајна ископавања и пројекте очувања културне баштине".

Иако је музеј замишљен као место за све Египћане, цена улазница је некима превисока.

Улазница за одрасле Египћане кошта 200 египатских фунти (око четири долара), што је око шест пута мање од цене за стране посетиоце која износи 1.200 фунти (око 25 долара), али је и даље прескупа за многе локалне породице.

„Не можете да се бринете само о мртвима, морате водите рачуна и о живима“, каже професорка Икрам.

„Ово је музеј за све, мада је улазница мало скупа за неке Египћане".

Нова ера археологије

За Захија Хаваса, отварање Великог египатског музеја није само начин да се сачува прошлост, већ и прилика да се обезбеди будућност Египта као средишта археолошких открића.

Поред величанствених галерија, у комплексу се налазе и неке од најсавременијих лабораторија за конзервацију и истраживања у региону – просторе у којима ће египатски и међународни тимови наставити да проучавају, рестаурирају и откривају нова блага у наредним деценијама.

„Тренутно радим ископавања у Луксору, Долини краљева и Сакари", каже Хавас.

„До сада смо открили само 30 одсто наших споменика, а још 70 одсто лежи под песком".

И док музеј отвара његове огромне дворане за посетиоце, велика египатска блага и даље се скривају испод пустиње, а нова ера египатске археологије тек почиње.

Додатно извештавање: ББЦ арапски сервис

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]